16

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Divizijski đeneral Milivoj J. Nikolajević bio je svedok i učesnik Prvog svetskog rata, za razliku od svih onih koji danas anglo-francusku pomoć Srbima u Velikom ratu relativizuju i zlonamerno interpretiraju. Za razliku od njih, đeneral Nikolajević je znao o čemu priča

Srpski vojnici se na Krfu kupaju u moru, izvesno tokom proleća—leta 1916. godine dok je trajao njihov oporavak na tom grčkom ostrvu, posle Albanske golgote. Foto: velikirat.nb.rs/Risto Šuković

Zbog svega što se zbivalo tokom poslednje tri decenije, Englezi su u našem narodu izbili na zao glas, i sve ono dobro što je postojalo u istoriji naših odnosa sada se potiskuje i nipodaštava. Izmišljaju se razne stvari, svi događaji se zlonamerno interpretiraju, vrši se kompletna relativizacija pomoći koju nam je narod Ujedinjenog Kraljevstva preko svoje države pružio tokom Prvog svetskog rata.

Nije bilo uvek tako, o čemu svedoči ovaj tekst od 19. novembra 1930. godine koji je na naslovnoj strani „Politike“ objavio tada penzionisani divizijski đeneral Milivoj J. Nikolajević. Rođen 1861. godine u Beogradu, sa devetnaest je upisao Nižu školu Vojne akademije, a tri godine kasnije zvanično postao pripadnik srpske vojske. 1896. godine imenovan je za načelnika Geografskog odeljenja, prošao je kroz Prvi i Drugi balkanski rat, i kroz Prvi svetski rat, nakon kojeg je domovini služio i kao maršal Dvora. Aktivna služba mu je prestala 1924. godine.

Očigledni anglofil, đeneral Nikolajević u ovom članku izražava ono što je bilo na duši i u sećanju svih Srba onoga doba. Uostalom, Srbi nisu 27. marta 1941. radije izabrali rat nego pakt ni zbog čega drugog nego zbog „braće Engleza i Francuza“. I to s razlogom.

O razlozima je đeneral Nikolajević, živi svedok koji je za razliku od naših savremenika znao o čemu govori, pisao sledeće: „Prilikom otkrivanja spomenika na Kalemegdanu odali smo još jednom zahvalnost francuskome plemenitom narodu za mnogobrojne pomoći pružene nam za vreme rata. Tom prilikom manifestovali smo i našu zahvalnost generalu Mondenziru nekadanjem šefu francuske misije kod naše vojske u Albaniji, našem prijatelju koji se, slučajno, baš ovih dana nalazio u našoj sredini.

Srbi i Francuzi na zarobljenom nemačkom topu "Eva" kod Bitolja na Solunskom frontu. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia

Ali u našoj je duši ne manja zahvalnost i prema velikome, moćnome i plemenitom narodu Velike Britanije koji je, isto kao i francuski narod, opet u ratu, pružio obilatu i srdačnu pomoć celokupnom našem narodu, svima koji su pod najmučnijim pogodbama dospeli na englesku teritoriju, kao i mnogobrojnoj mladeži tamo dovedenoj.

Imao sam veliku sreću i retku čast da budem, za vreme rata, naimenovan za srpskog vojnog izaslanika kod britanske vlade u Londonu, te sam svedok svih dobročinstava i velike plemenitosti koje je ovaj naš moćni saveznik ukazivao nami tako obilato, tako velikodušno u svakoj prilici.

U Londonu je postojao u tom dobu „Srpski potporni fond“ kome je na čelu stajala gospođa Vajl sa gospođom Sitona Vatsona i sekretarom g. Sitonom Vatsonom. Ovo udruženje učinilo je neizmerne usluge svakome našem državljaninu koji je stigao na teritoriju britanske države. Ovo je društvo prihvatilo našu decu i odmah ih uputilo na školovanje u: Kembridž, Oksford, Vinčestar, Šerborn, Vontie i London. Sva ova deca, sa vrlo neznatnim izuzetcima, izdržavana su o engleskom trošku, te im je omogućeno da svoje školovanje produže i dovrše. Ovo je društvo slalo svakodnevne pošiljke našim zarobljenim oficirima i vojnicima u Nemačkoj i Austriji. Svojim predanim radom ovo je društvo, naročito gospođe Vajl i Vatson, zaslužilo našu najveću zahvalnost.

Engleska pomoć nije se ograničila samo na ovo, ona nam je pružana u svakoj prilici. Među mnogobrojnim ističu se ove:

Ser Tomas Lipton sa pripadnicima britanske misije Crvenog krsta i srpskim vojnicima, ispred voza u Nišu pred polazak za Beograd. Foto: Guliver/Hulton Archive/Getty Images

1. — Obrazovanje „British Adriatic Mission“ kojoj je za šefa naimenovan general Tajlor (Taylor). Ovo je vrlo značajan akt britanske vlade koji je ona izvršila još prvih dana austro-nemačko-bugarskog napada na nas, pa je, što je brže mogla, krenula k nama preko Brindizi (luka na jugu Italije; prim. nov). Generalu Tajloru pridati su na službi ovi oficiri: pukovnici gg. Simen (Seaman) i Makdonald; kapetani gg. Manej (Money), Batler (Butler), Garcija i Mekfaren, kao i kapetan Lok namenjen za crnogorsku vojsku.

Ova je misija imala dvogubi zadatak: da snabdeva srpsku vojsku materijalnim potrebama i da vrši opravku puteva i mostova (sekcija inžinjera). Sekcija za snabdevanje prvo je radila u Brindizi, zatim na albanskoj obali i docnije na Krfu. Ona je se brinula, da se sve potrebe iz Engleske doture u Brindizi, a posle da se od ove tačke dobace do srpske vojske i najzad, da se preneseni materijal razdeli.

Čim je engleska vlada donela ovo rešenje odmah je i bez ikakvog zastoja odpočeo transport hrane i svog drugog materijala za Brindizi. U slagalištima ove varoši, još pre stizanja srpske vojske na jadransku obalu, bilo je svega i svačega u dovoljnim količinama. Engleska misija izvršila bi svoj zadatak i najsavesnije i svesrdno, da su je u tome poslu lojalno potpomogle one vlasti koje su na se primile dužnost daljeg transportovanja (autor izgleda misli na Italijane; prim. nov). Pa, pri svima tim ometanjima i raznovrsnim otežicama, ipak je britanska misija vršila svoj posao koliko je bilo najbolje moguće.

Sekcija inžinjera imala je zadatak da, koliko je više moguće, popravi sve puteve i sagradi sve prelaze preko reka na svima pravcima, kojima ima da prođe srpska vojska preko besputne Albanije (ovo je stvar od vanrednog značaja, a danas gotovo nepoznata; prim. nov). Posle evakuacije srpske vojske misija je prešla na Krf. Svoj zadatak vršila je britanska misija, prema prilikama i pogodbama pod kojima je radila, najbolje moguće. Potpuno predana svom poslu ona je ćutala i samo radila, onako kako to dolikuje oficirima ove velike džentlmenske nacije.

Vojvoda Živojin Mišić tokom Prvog svetskog rata. Foto: Wikipedia/SPCA

2. — Druga znatnija pomoć bila je u vremenu prolaska preko Engleske dve velike grupe naših oficira za Rusiju, jedna pod komandom pukovnika g. Stevana Hadžića i druga pod komandom generala Mih. Živkovića (misli se na legendarnog generala Mihaila Živkovića koji se tukao u svim ratovima od 1876. do 1918. godine, jedno vreme bio i ministar vojni i komandant odbrane Beograda početkom Velikog rata; prim. nov). Ovaj posao nije bio lak i jednostavan. Valjalo je omogućiti, potpuno osigurati i olakšati ove transporte, naročito od Njukastla do Bergena i preko švedske teritorije, da bi dospeli do Rusije. Bez vrlo živog učešća i jake intervencije Engleske ova bi akcija nesumnjivo propala.

Englez koji 100 godina čeka da mu Srbi daju ulicu u Beogradu: Postoji bar 6 razloga zbog kojih ser Ernest Trubridž to zaslužuje

3. — Treći je slučaj kada su naše divizije vraćene iz Rusije na solunski front (u pitanju je Srpski dobrovoljački korpus u čijem su sastavu bili Srbi, Hrvati i Slovenci koji su se prethodno borili na strani svoje države Austrougarske, pa nakon zarobljavanja od strane ruske vojske u Galiciji prešli na stranu Saveznika, da se bore za Jugoslaviju; 1917. pola korpusa se poboljševičilo; prim. nov).

Englezi su morali zbrinuti za brodove, zatim osigurati morski put od Rusije do Aberdina, što nije bila ni najmanje laka stvar s obzirom na aktivnost nemačkih podmornica naročito u tom dobu, najzad organizovati vozove za prenos ovih divizija od Aberdina do Vinčestera i Sauthemptona, ishranu ovih delova i posle prenos brodovima do Havra.

Ser Tomas Lipton pozira sa srpskim oficirima marta 1916. godine, tokom njihovog oporavka nakon Albanske golgote, u svom domu u londonskom Osidžu, u kojem ih je primio. Foto: Guliver/Hulton Archive/Getty Images

4. — Ukazana je svakovrsna pomoć našim trupama koje su, po nevolji, bile primorane da krenu preko Sibira za Mukden (luka u kineskoj Mandžuriji pod japanskom okupacijom gde se tokom Rusko-japanskog rata 1904—1905. godine odigrala najveća moderna bitka u Aziji pre Drugog svetskog rata; prim. nov) i onda organizacija prenosa istih odatle preko Port Sajda za Solun.

To je bio ogroman posao sam po sebi, čak i da se našim trupama na ovom dalekom putu nije desio jedan mučan i kritičan događaj u samom Mukdenu. Na ime, desilo je se da naša komanda, kao i naši oficiri, pored velikih suma u rubljama, koje su u tom vremenu sasvim izgubile svoju vrednost, nisu imali drugog novca, te ni mogućnosti za život i dalji pokret. U tom kritičnom momentu Englezi su pritekli u pomoć našima, narediv da se našoj komandi stavi na raspoloženje dovoljna suma funata sterlinga i time im se omogući opstanak i da produže put.

Najzad, zar bi mogli a da se ne setimo sa zahvalnošću engleskih lekara, dobrovoljnih bolničara i bolničarki, kao i obilja u sanitetskom materijalu koga smo imali sve do Krfa. Ja poznajem mnoge Engleskinje dobrovoljne bolničarke žene i kćeri vrlo otmenog engleskog društva.

Kao što se vidi Engleska nas je pomagala koliko je mogla, razume se, koliko je to po sticaju prilika mogla. I uticajni ljudi zvanične Engleske, kao i vrlo ugledne privatne ličnosti, činile su svoju dužnost, i više od toga, da bi u nevolji pomogli nas njihove verne i odane saveznike.

Engleski admiral ser Ernest Trubridž vrši smotru srpskih mornara na Solunskom frontu 18. marta 1917. godine. Foto: Wikimedia Commons/Le Miroir numéro 173, page 16/Gérald Garitan

Da bi kompletirali našu tezu o zahvalnosti našeg naroda britanskoj velikoj, moćnoj i plemenitoj naciji za pomoć koju nam je ona učinila u najtežim danima našeg narodnog i državnog života, ne možemo a da sa blagodarnošću ne pomenemo još i akciju privatnih osoba engleskog najotmenijeg društva.

Mislim na svesrdnu pomoć g. Sitona Vatsona, profesora istorije na londonskom universitetu, glavnom sekretaru i saradniku „Srpskog pomoćnog fonda“, jednom od najmudrijih Engleza, neverovatno aktivnom čoveku i prijatelju jugoslovenskog naroda. Mislim na g. Henriha Stida nekadašnjeg direktora spoljne politike „Tajmsa“, koji je bio i ostao iskren i odan prijatelj našeg naroda i koji nam je svoju pomoć obilato ukazao za vreme rata.

Mislim na admirala Trubridža koji nam je ukazao pomoć još u prvim danima rata, zatim u Sen Đovani di Medua i najzad na Krfu (o gospodinu admiralu Trubridžu i tome koliko nas je zadužio, Telegraf.rs je već pisao; prim. nov). Mislim na Ser Artura Stevena, profesora geologije na oksfordskom universitetu, koji je za nas razvio svoju akciju uz Sitona Vatsona i Barovsa. Mislim na g. Barovsa, direktora Kings-Koledža.

Svi ovi, i još mnogi i mnogi učinili su za nas koliko su više mogli, u momentima naše najveće nedaće. Svi neka prime našu iskrenu i toplu blagodarnost. Slava velikom i plemenitom britanskom narodu!

Divizijski general u penz.
Mil. J. Nikolajević“

(P. L.)

Tagovi: Britanci, Engleska, Englezi, Istorija, Kraljevina Srbija, Milivoj J Nikolajevic, Prvi svetski rat, Srbi, Srpska vojska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Velika Britanija, Veliki rat, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (16)
Poređaj komentare:
  • D
    Duka

    Ništa dobro sa ostrva ne dolazi

  • Ж
    Жеца

    Учите децу да мрзе Енглезе

  • K
    kursula

    Pomagali nakon sto nas uvukli u rat, da nije bilo njih prosli bi mnogooo bolje!

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima