0

Pakt između SSSR i Japana mogao da bude još jedno mrtvo slovo na papiru, a postao temelj ruske pobede nad Hitlerom

Sovjetski Savez je želeo sigurnu granicu na Dalekom istoku, u slučaju nemačkog napada. Japan je hteo isto to, da bi mogao da udari na evropske kolonijalne posede u Jugoistočnoj Aziji i na Ameriku. Ali to je bilo vreme kada su se takvi sporazumi brzo sklapali i još brže odbacivali. Slučaj je hteo da samo ovaj opstane, i da bude presudan

Crvena armija u Bici na Halkin-Golu tokom kontraofanzive avgusta—septembra 1939. godine. Vođena je protiv Kvantunške armije Japanskog carstva, a okončala se sovjetskom pobedom. Foto: Wikimedia Commons/russian7.ru

Na dan kada je, s pristizanjem prethodnice 2. SS oklopne divizije „Rajh“, zvanično počela nemačka okupacija Beograda u Drugom svetskom ratu; dan nakon što je 28-godišnji esesovski kapetan Fric Klingenberg sa šest vojnika na blef osvojio Beograd, od gradonačelnika Jevrema Tomića „primio ključeve grada“ i zarobio 1.300 pripadnika Jugoslovenske vojske; i nedelju dana nakon što su SSSR i Kraljevina Jugoslavija potpisali sporazum o neutralnosti (samo nekoliko sati pre napada Sila Osovine na našu zemlju) — Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika potpisao je isti takav pakt i sa Japanskim carstvom. 

Sporazum sa „Zemljom izlazećeg Sunca“ potpisan je dakle 13. aprila 1941, dve godine nakon „nerešene“ Bitke na jezeru Hasan, i samo godinu i po dana nakon ruske pobede u Bici na Halkin-Golu: u pitanju su dve najveće i poslednje bitke u tzv. Sovjetsko-japanskom pograničnom ratu koji se bez objave i s niskim intenzitetom vodio još od 1932. Takođe, potpisan je godinu i po dana nakon što su SSSR i Nemačka sklopili Pakt o nenapadanju, tzv. Sporazum Ribentrop—Molotov, pa je tako Japan postao druga članica Trojnog pakta s kojim je Moskva stupila u ovakav tip odnosa.

Uzroke ovog neočekivanog obrta treba tražiti u događajima koji su se odigravali na evropskom tlu godinu dana unazad. Posle pada Francuske juna 1940. godine Nemačka je postala faktički gospodar kontinentalne Evrope, i SSSR je osećao potrebu da obezbedi svoje granice na Dalekom istoku, zlu ne trebalo.

Staljin nadgleda potpisivanje Pakta o neutralnosti između SSSR i Japana 13. aprila 1941. godine. Potpisuju ga ministri spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i Josuke Macuoka. Foto: Wikipedia Commons/Soerfm

Nisu Sovjeti znali da se Hitler sprema za napad; Staljin je sva upozorenja ignorisao i odbacivao, nije mogao da poveruje čak ni kada je Operacija „Barbarosa“ počela 22. juna, ali ipak je hteo da bude siguran od potencijalnog napada iz pozadine. A invazije na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku — koje su još uvek trajale dok su šefovi diplomatija Josuke Macuoka i Vjačeslav Molotov stavljali paraf na sporazum — samo su dodatno ubedile boljševike da je ovo neophodan potez.

Japan je imao slične brige. Već nekoliko godina vodili su Drugi kinesko-japanski rat, na prvi pogled uspešno ali kada se malo bolje pogleda, i ne baš: kineska nacionalistička vlada Čanga Kaja Šeka sa središtem u Čungkingu, u dubokoj unutrašnjosti, kontrolisala je najveći deo zemlje (doduše, Japanci su držali najnaseljenije i najbogatije obalske krajeve, sa sve Pekingom, Šangajem i tada glavnim gradom Nankingom), marionetsku vladu Vanga Đingveja kineski narod nije priznavao za legitimnu, i delovalo je da će sukob voditi unedogled, da ga neće završiti onako kako su mislili, da Kinu neće potčiniti.

Pritom su se odnosi sa Sjedinjenim Državama ubrzalo pogoršavali, pa je militaristička struja u Tokiju, koja je korak po korak preuzimala konce i poluge vlasti, bivala sve uverenija da je sukob sa Amerikom neizbežan. Vašington je već uveliko pomagao Kineze u njihovoj borbi za slobodu, ali najteži udarac bilo je uvođenje naftnog embarga posle japanske invazije na Francusku Indokinu; po procenama Japanske carske mornarice, koja je ostala na rezervama, imali su maksimalno dve godine dok ne ostanu bez goriva.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

Zato je vladi u Tokiju bilo neobično važno da sa Sovjetskim Savezom sklopi neki vid sporazuma kojim bi osigurali svoje posede u severnoj Kini. Japan je već 1910. anektirao Koreju i preko nje imao beznačajnu granicu sa SSSR, ali je Carstvo Mandžukuojapanska marionetska država na čiji su tron postavili Pua Jia, poslednjeg kineskog cara iz mandžurske dinastije Ćing koja je Kinom vladala od 1644. pa sve do 1912. godine kada je ovaj bio prinuđen da abdicira i kada je proglašena republika — imalo ogromnu.

Staljin nije bio upoznat sa Hitlerovim uverenjem da će nemačka invazija na Rusiju omogućiti Japanu da otvoreno izazove Ameriku na Pacifiku, jer bi zbog sovjetske preokupacije odbranom od Nemačke mirne duše mogli sva sredstva da usmere ka potencijalnom napadu na SAD, lišeni drugih briga. Ali ovaj pakt između Moskve i Tokija to je potpuno obesmislio, jer njime nijedna od dve sile nije više morala da brine o ratu na dva fronta.

Toliku je simboličnu i praktičnu važnost Staljin pridao ovom sporazumu da je ministra spoljnih poslova Macuoku ispratio na železničkoj stanici — što je bio čin bez presedana. Ispostavilo se da je bio u pravu, jer je ovo bio najvažniji od svih paktova koje je SSSR sklopio tih godina, pošto ga Japan nikada nije napao s leđa i pošto je Staljin mogao da razmišlja samo o pobedi nad Trećim rajhom.

Pu Ji, poslednji kineski car, u uniformi nakon što je postao car Mandžukua. Foto: Wikimedia Commons

Doduše, Japanci jesu kasnije te godine uzeli u obzir mogućnost da odbace pakt i, u svojoj poteri za resursima, umesto na Ameriku udare na Rusiju, ali su se ipak odlučili za proboj na jug, ka evropskim kolonijama u Jugoistočnoj Aziji. Kada je Staljin dobio dojavu da Japanci neće prekršiti pakt, prebacio je na zapad odmorne sibirske trupe koje su pod komandom maršala Žukova tokom decembra i januara 1942. odnele prevagu u ključnoj Bici za Moskvu.

Neki istoričari tvrde da su japanski stratezi sredinom 1942. ponovo uzeli u razmatranje napad na SSSR, čime objašnjavaju slanje iskusnog generala Tomojukija Jamašite (velikog pobednika Bitke za Singapur) u Mandžuriju jula te godine. Navodno, da su Nemci pobedili u Staljingradskoj bici, japanska Kvantunška armija pokrenula bi invaziju na Sibir. Ali, dakle, nisu. Japan je do kraja ispoštovao pakt sa Staljinom, i čak ni pasivno-agresivna nemačka objava rata Americi nakon Perl Harbora (Hitler je to učinio bez preke potrebe, pa mnogi smatraju da je u pitanju bila kalkulacija kojom je Tokio trebalo naterati na reciprocitetan potez iz moralnih razloga) nije mogla da ih pokoleba.

Na kraju su Rusi bili ti koji su odbacili sporazum, čim im je situacija u Evropi to omogućila. Naime, 5. aprila 1945. godine Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika denuncirao je Pakt o neutralnosti između sebe i Japanskog carstva, tako što je narodni komesar inostranih poslova Vjačeslav Molotov obavestio vladu u Tokiju da „u skladu sa Članom 3 gorepomenutog pakta, koji predviđa pravo denuncijacije jednu godinu dana pre isteka petogodišnjeg perioda operativnosti pakta, sovjetska vlada ovim stavlja na znanje vladi Japana da želi da denuncira pakt od 13. aprila 1941. godine“.

Čečil, Ruzvelt i Staljin tokom Krimske konferencije februara 1945. godine. Foto: Wikimedia/U.S. National Archives

Zbog ovakvog izbora reči stekao se utisak da Rusi smatraju da je pakt momentalno stavljen van snage. To nije bio slučaj. Jer, pomenuti član glasi: „Trenutni pakt stupa na snagu danom ratifikacije od strane obe ugovorne strane i ostaje validan pet godina. U slučaju da nijedna od ugovornih strana ne denuncira pakt jednu godinu pre isteka roka, biće automatski produžen za još pet godina“. Jasno je da se Sovjetima žurilo da ga denunciraju kako ne bi ostao validan do 1951. godine, ali to je imalo pravni značaj samo nakon 13. aprila 1946.

Zapravo, kada ga je ambasador Nataoke Sato pritisnuo, Molotov je morao da prizna da pakt i dalje važi i da će važiti sve do 13. aprila 1946. godine. Što znači da su ga prekršili. Molotov je 8. avgusta 1945. pozvao Satoa i u 23 sata po transbajkalskom vremenu ga obavestio, da će sovjetska vlada sebe smatrati u ratu sa Japanom počev od 9. avgusta. Tačno u 00 sati i 1 minut po toj vremenskoj zoni, Crvena armija je pokrenula Mandžursku stratešku ofanzivnu operaciju, napadajući prostor koji po veličini odgovara evropskom Zapadnom frontu. Trebalo im je jedanaest dana.

Ovo je imalo ozbiljne posledice: u strahu da bi boljševička vojska mogla napasti njihova glavna ostrva, zbaciti cara i uvesti socijalizam, Japanci su se predali Amerikancima i potpisali bezuslovnu kapitulaciju. To je, barem, jedna od mogućih interpretacija, koja negira uticaj atomskih bombi na japansku odluku. O tome je Telegraf pre nekoliko godina opširno pisao.

(P. L.)

Tagovi: Daleki istok, Drugi svetski rat, Istočni front, Japan, Japansko carstvo, Josif Staljin, Kina, Mandžukuo, Mandžurija, Nemačka, Sovjetski Savez, SSSR, Treći rajh

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Porno-slike i homoseksualni skandal koji su učvrstili Hitlerovu vlast i donele mu potpunu kontrolu nad Vermahtom

ZAVIRITE U FIRERBUNKER: Mesto gde je Adolf Hitler sebi pucao u glavu, bio spaljen i pokopan

Iz minuta u minut, iz sata u sat: Sva dešavanja u Hitlerovom bunkeru pre i posle samoubistva, sa detaljima koje nikada do sada niste čuli

Legenda kaže da je Tito obišao ceo svet, ali nikad nije kročio u Čačak. Evo i zbog čega

Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži

Stara priča sa srpskog Kosova: Kako je Ajdar tokom turske vlasti spalio srpsku crkvu pa prešao iz islama u pravoslavlje

Šta se desilo sa Bogorodicom nakon Hristovog vaskrsenja? (FOTO)

Mesto rođenja presvete Bogorodice: Da li je Marija došla na svet u pećini ispod ove crkve? (FOTO)

Otisak Isusove šake u kamenu: Nalazi se na putu kojim je Hrist nosio krst na Golgotu (FOTO)

Adolf Hitler je Jugoslaviju posetio samo jednom, a evo u koji grad je kročio odmah nakon okupacije

Ulica kojom je Hrist nosio krst: 16 slika sa jerusalimskog Puta suza koji će vas do suza i dovesti (FOTO)

„Arnaut ubija kaluđera na Kosovu u manastiru Devič 1912. godine“: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Amerikanci teraju Nemce da šetaju pored tela Jevrejki koje su umrle od gladi nakon što su ih nacisti primorali na marš dug 500 kilometara

Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima