• 5

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Matematika je vrlo jasna: čak i kada su bili pred kapijama Moskve i nadohvat ruke imali pobedu, Nemci su bili osuđeni na poraz. Istina, nemoguće je matematički predvideti život, ali iz ove perspektive brojke pokazuju da Sile Osovine nisu imale šanse

  • 5

Crvena armija u Bici na Halkin-Golu tokom kontraofanzive avgusta—septembra 1939. godine. Vođena je protiv Kvantunške armije Japanskog carstva, a okončala se sovjetskom pobedom. Foto: Wikimedia Commons/russian7.ru

Šta je odlučilo pobednika Drugog svetskog rata? Postoje dva aspekta tog sukoba koji se retko uzimaju u obzir, mada se kroz maglu ponekad naslućuju i povremeno implicitno javljaju u komentarima istoričara i raznih drugih autora. U pitanju je pre svega ekonomski aspekt, a potom demografski.

Sile Osovine su 1938, godinu dana pre izbijanja Drugog svetskog rata i dve godine pre formalnog obrazovanja Trojnog pakta, imale 258,9 miliona stanovnika, dok su Saveznici (i to bez Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država, koje su tek 1941. ušle u sukob) imali 689,7 miliona žitelja. Već tada su brojčano bili nadmašili Osovinu 2,7 puta, a razlika se kasnije samo uvećala: SSSR je 1941. dodao 196,7 miliona a SAD 132,1 milion.

Nemačka je brojala 75,5 miliona (uključujući 6,8 miliona iz anektirane Austrije), Japan — 71,9 (bez kolonija, što važi i za sve ostale zemlje koje ćemo ovde navesti), a Italija — 43,4. Ujedinjeno Kraljevstvo bez kolonija, čije je stanovništvo svejedno ratovalo (indijska dobrovoljačka vojska narasla je tokom rata sa 200.000 boraca na 2,5 miliona), imalo je 47,5 miliona, dok je Francuska imala 42 miliona; Kina je dodala oko pola milijarde, a postojao je i čitav niz manjih saveznika poput Australije, Kanade i Južne Afrike, koji su ušli u sukob putem svog odnosa sa Britanijom.

Japanski napad na Perl Harbor uvukao je SAD u Drugi svetski rat. Foto: Tanjug/AP

Ali ono što je stvarno napravilo razliku bio je bruto domaći proizvod. Osovinski je na svom vrhuncu 1941. godine iznosio 911 milijardi dolara (preračunato u međunarodne dolare po cenama iz 1990), dok je saveznički iznosio 1.798 milijardi. Sjedinjene Države same po sebi imale su veći BDP nego sve osovinske zemlje zajedno: 1.094 milijarde!

Ako je neko razumeo šta to konkretno znači onda je to bio britanski premijer Vinston Čerčil, koji je uoči japanskog napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine tokom večere bio izrazito ćutljiv i neraspoložen (situacija je na svim frontovima bila strašna za Britaniju; čak su i Rusi, u koje se uzdao pre početka Operacije „Barbarosa“, imali Vermaht na kapijama Moskve), da bi na vest o tome uskliknuo: „„Pa, na kraju smo ipak pobedili!.. Pobedili smo u ratu. [...] Hitlerova sudbina je zapečaćena. Musolinijeva sudbina je zapečaćena. Što se tiče Japanaca, biće samleveni u prah. Sve ostalo je puka pravilna primena nadmoćne sile.

Kada se teret rata zemalja učesnica izmeri kroz bruto nacionalni dohodak — koji označava ukupnu vrednost svih proizvoda i usluga koji se tokom godine proizvedu u jednoj državi, te prema tome uključuje ne samo bruto domaći prozvod (sumu finalnih dobara koja su proizvedena i usluga koje su pružene) već i plaćanja činilaca iz inostranstva, dok isključuje plaćanja činilaca inostranstvu — vidimo da je Nemačka 1939. trošila četvrtinu svog BND, a pet godina kasnije tri četvrtine, malo pre nego što je doživela ekonomski kolaps.

Japan je izdvajao 22 odsto svog BND 1939, a pet godina kasnije isto kao Nemačka: 75 odsto. Istovremeno, Italija nije mobilizovala svoju ekonomiju već je udeo njenog bruto nacionalnog dohotka u ratnim naporima ostao na predratnom nivou, pa ne treba da čudi to što su rat izgubili najbrže od svih.

Vinston Čerčil osmatra neprijateljske položaje na italijanskom ratištu u blizini Firence 20. avgusta 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Imperial War Museums

Ali ni Italija ni Japan nisu imali velike ekonomije, i nedostajali su im industrijski kapaciteti kojim bi se merili sa svojim suparnicima na bojnom polju; pritom su zavisili od međunarodne trgovine i uvoza resursa, pa ni japanska mobilizacija ekonomije nije dala neke spektakularne rezultate, posebno kada su počeli da gube osvojene teritorije sa resursima. Zanimljivo je možda pomenuti i to, da je Japan imao najniži dohodat po glavi stanovnika od sve tri Sile Osovine, dok su Nemci i Italijani imali BDP per kapita uporediv sa Britancima.

Ove brojke pokazuju da su samo države sa nadmoćnim ekonomijama kadre da pobeđuju u totalnim ratovima, u kojima se mobilišu sve sile. Ako je nekada davno — pre dvadeset tri veka, primera radi, kada je Aleksandar prešao Helespont i udario na silno Persijsko carstvo — možda i bilo moguće da katkad dođe do čuda usled genijalnosti velikih ličnosti i povoljnog spleta okolnosti, u današnjem visokotehnološkom svetu to je malo verovatno. Kontraprimeri Vijetnama i Avganistana ne piju vodu: SSSR bi zgromio mudžahedine da je izvršio opštu mobilizaciju vojske i privrede, a isto bi se desilo i Severnom Vijetnamu od strane Amerike.

Istina, „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“, ali samo poetički. Bez junaka nema pobede, ali ne može biti junaka bez oružja i municije, i bez ekonomije koja je sposobna da tokom sukoba neprestano proizvodi uvek novo naoružanje kojim će uspevati da nadoknadi izgubljeno. Treći rajh nije mogao da se meri sa Sovjetskim Savezom i Sjedinjenim Državama, koje su bile toliko moćne da su čak i Sovjetskom Savezu slale nepreglednu reku pomoći.

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dejan

    Ne znam da li ekonomije ili bruto nacionalni dohodak ali sudbinu i konacni ishod su resile dve stvari. Rusi i atomska bomba. Nikada Nemacka ne bi bila pobedjena od strane saveznika da nije pokusala da osvoji Rusiju i ko zna kad, kako i sa koliko zrtava bi se zavrsio rat sa japancima da im nisu bacili atomsku bombu. Zasto ne primenite tu matematiku na recimo vijetnamski rat ? Korejski ? Bice da je po sredi nesto jos sem ekonomije i BDP-a.

  • Aleksandar

    Zvezda je moj zivot. A za rat cu biti spreman. Inace, nemam pojma o cemu polemisete.

  • MIKI

    ZGAZILI SU NJIH RUJKE TEHNIČKI(35 OOO TENKOVA....),I JEVREJI SA BANKAMA KAO U PRVOM RATU.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima