Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Franc Krukenberg je 1929. godine dizajnirao „Šinencepelin“ s namerom da napravi ultrabrzi voz koji će revolucionisati železnički saobraćaj, pa i saobraćaj uopšte. Mada je „Šinencepelin“ postavio brzinski rekord koji je držao skoro trideset godina, zbog nepremostivih nedostataka nikada nije ušao u upotrebu

„Šinencepelin“, kod nas tridesetih godina poznat i kao „šinski cepelin“, tokom svoje istorijske vožnje 26. juna 1931. na relaciji Berlin—Hamburg kada je razvio brzinu od 230,2 km na čas i postavio rekord oboren tek skoro 30 godina kasnije. Foto: Wikimedia Commons/Franz Jansen (†), Erkrath/Tmtriumph/Steilrampe Erkrath-Hochdahl./Walter Koch

Šinski cepelin — ili „cepelin na šinama“, kako ga je „Politika“ krstila maja 1931. godine — bio je eksperimentalni voz koji je podsećao na vazdušni cepelin. Dizajniran je 1929. od strane nemačkog inženjera Franca Krukenberga, a sagrađen naredne godine za potrebe Nemačke državne železnice.

Nastao poslednjih godina Vajmarske republike, dizajniran je u stilu bauhausa, a sagrađen od aluminijuma sa ciljem da mu se smanji težina (samo 20,3 tone). Bio je dugačak 25,85 metara a visok 2,8, sa međuosovinskim rastojanjem od 19,6 metara. Prototip je imao ugrađena dva avionska benzinska motora koja je proizveo „Be-Em-Ve“, te potisni propeler na stražnjem delu koji ga je pokretao, razvijen po uzoru na „aerovagon“ Valerijana Ivanoviča Abakovskog deceniju ranije.

Mogao je razviti brzinu od 230,2 kilometra na čas, što je postigao vozeći probno na liniji Berlin-Hamburg, na delu pruge između Karšteta i Perleberga, čime je bio postavio svetski železnički rekord koji neće biti oboren sve do 1954. godine. Zapravo, šinski cepelin i dalje drži rekord što se tiče „benzinskih“ vozova.

„Šinencepelin“ na železničkoj stanici „Berlin-Špandau“ juna 1931, posle istorijske vožnje tokom koje je razvio brzinu od 230,2 km na čas i postavio rekord oboren tek skoro 30 godina kasnije. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 102-11902 / Georg Pahl / CC-BY-SA 3.0

1932. Krukenberg je počeo da radi na novom prototipu koji je dovršio krajem te godine i koji je imao ozbiljna unapređenja. Testiran je početkom 1933 — u vreme kada se na vlast popeo Adolf Hitler sa svojim „nacikama“ (krajem dvadesetih i početkom tridesetih beogradska štampa zvala ih je ponekad i tako) — i tom prilikom razvio brzinu od 180 kilometara na čas.

Međutim, postojalo je mnogo problema sa „Šinencepelinom“. Za početak, postojala je opasnost od korišćenja otvorenog propelera na prepunim i tesnim železničkim stanicama (premda su Nemci oduvek imali razvijen ovaj vid saobraćaja to ne znači da je infrastruktura svuda bila na nivou velikih gradova), kao i opasnost od korišćenja ovog ultrabrzog voza na starim šinama.

Treći problem vam je verovatno do sada već pao na pamet: zbog propelera pozadi bilo je vrlo teško, ako ne i nemoguće, nakačiti dodatne vagone na lokomotivu i obrazovati kompoziciju. Problem je imao i sa usponom na strmim deonicama, zbog čega mu je u takvim situacijama bio potreban dodatni izvor propulzije.

Napokon, Krukenbergovo preduzeće moralo je bitku da bije i sa Nemačkom državnom železnicom koja je razvijala svoj sopstveni brzi voz na dizel-električni pogon. U pitanju je bio „DRG Class SVT 877“, prozvan „Letećim Hamburgerom“, koji je postao prvi nemački voz tog tipa zahvaljujući kojem su imali najbržu železnicu na celom svetu tokom tridesetih godina (ušao je upotrebu već 1933).

Svečani dolazak „Šinencepelina“ u Berlin 21. juna 1931. godine. Tokom te vožnje iz Hamburga postavio je brzinski rekord od 230,2 km na čas, koji će biti oboren tek 1958. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-R98029 / CC-BY-SA 3.0

Krukenberg je 1934. poslednji put pokušao da razvije prototip kojim bi otklonio barem neke nedostatke (sada sa „Majbahovim“ motorom), ali ga je iste godine prodao Nemačkoj državnoj železnici za 10.000 rajhsmaraka. Pet godina kasnije, „Šinencepelin“ je razmontiran jer je materijal bio potreban Vermahtu zbog izbijanja Drugog svetskog rata.

Tako se prognoza iz „Politike“, napisana 16. maja 1931. godine, nije obistinila: „Cepelin na šinama na glavnoj železničkoj stanici u Hanoveru“, pisalo je; “Krukenbergov cepelin na šinama, koji stručnjaci smatraju saobraćajnim sredstvom budućnosti, pokazan je prvi put široj publici. Ova kola su stojala duže vremena na jednoj pruzi hanoverske stanice.“

U stvari, kad malo bolje razmislimo, „Politika“ je zapravo bila u pravu. Ne radi se ovde konkretno o šinskom cepelinu kada se govori o saobraćajnom sredstvu budućnosti, već o odvažnim i kreativnim idejama koje streme rešavanju glavnog problema modernog doba: kako velikom brzinom stići od tačke A do tačke B, toliko brzinom da je ne osetimo, najbolje momentalno.

VIDEO: Srbi su nekada ovako zamišljali železnicu a evo kakvo je stanje danas

(P. L.)

Tagovi: Lokomotiva, Nemačka, Šinski cepelin, Vajmarska republika, Vozovi, Železnica

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima