Tragična sudbina srpske Ane Frank: Jevrejka Reli jedini je preživeli član svoje porodice u Beogradu

Foto: Privatna arhiva

Reli Alfandari Pardo (89) u svojoj autobiografskoj knjizi "Živim da preživim" podseća na sudbinu jugoslovenskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, pišu strani mediji.

Njeno bezbrižno i srećno detinjstvo završilo se u roku od 45 minuta. Ona se u svojim beleškama priseća dana kada su nemačke okupacione snage bez objave rata napale jugoslovensku teritoriju u zoru 6. aprila 1941. godine. Tona bombi pala je na Beograd, gde je tada 12-godišnja devojčica živela sa roditeljima i bratom.

Preporučujemo

Skoro polovina beogradskih građevina je uništena, a najmanje pet hiljada ljudi bilo je među žrtvama napada tog kobnog vikenda.

Počela je noćna mora za srpske Jevreje, samim tim  i za porodicu Pardo. Dve godine ranije, Relini roditelji su napravili porodičnu fotografiju o sebi i svojoj deci, kojima je rečeno da treba da se nasmeju i izgledaju "upečatljivo" jer kako su rekli: "Jednog dana ćete shvatiti koliko je važna ova porodična fotografija. Podsećaće vas na vaše roditelje  i vaše detinjstvo", piše švajcarski "Tahles".

Reli Alfandari Pardo nije mogla da pronađe adekvatne reči da opiše ono što se tada dogodilo njoj i njenoj porodici nešto kasnije. Krajem osamdesetih godina napisala je autobiografiju na francuskom jeziku. Izabrala je ovaj jezik zato što je prvo živela u Francuskoj nakon Drugog svetskog rata.

Oko četrdesetak godina nakon rata, pisala je o vremenu svog detinjstva. Dok je živela u Beogradu, skrivala ju je srpska porodica, koje je smatrala rođacima.

JEDINI PREŽIVELI ČLAN PORODICE

Reli Alfandari Pardo jedini je preživeli član svoje uže porodice.

U jesen 1941. godine dogodila su se javna masovna pogubljenja, a žrtve su uglavnom bili Jevreji. Alfandari Pardo, koja je tada imala samo 12 godina, detaljno je opisala egzekuciju jevrejskih muškaraca, ali su joj otac i brat u tom trenutku bili pošteđeni. Ubijeni su tek nešto kasnije.

Beogradski Jevreji na zbornom mestu na Kalemegdanu, aprila 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Nakon okupacije Beograda na snagu su stupili brojni anti-jevrejski zakoni. Još u aprilu 1941. Jevreji su morali da se registruju i nose u javnosti žuti traku oko ruke ili žutu zvezdu. Plan je bio brutalno čišćenje i likvidacije, a Jevreji koji nisu uspeli da pobegnu, skrivali su se kod srpskih porodica, dok su neki pokušavali da se predstave kao Srbi. Mali broj je uspeo da preživi holokaust.

Reli Alfandari Pardo, koja je sakrivana u skrovištima, potajno se u svom strahu nadala da će ponovo videti roditelje i brata. Na žalost, to se nije desilo. Ona ne pominje sudbinu svojih najbližih rođaka u knjizi čak i nakon završetka rata, jer očigledno dugo nije htela da poveruje da je jedina preživela.

EPITET SRPSKA ANA FRANK I POREĐENJE SA NJOM

Švajcarski medij u reportaži podseća da Reli Alfandari Paro u Srbiji porede sa čuvenom Anom Frank, jevrejskom devojčicom koju je zadesila ista sudbina i koja je takođe u svojoj autobiografiji opisala stravične detalje iz vremena holokausta. Međutim, za razliku od Ane Frank, Alfandari Pardo je uspela da preživi Drugi svetski rat. Emigrirala je u Izrael krajem četrdesetih godina prošlog veka, gde i danas živi, a jednom prilikom je prokomentarisala poređenja sa Anom Frank.

Ana Frank; Foto: Wikipedia/Vysotsky

- Ana je bila u sasvim drugačijoj situaciji od mene. Bila sam sama, a ljudi oko mene su me doživljavali kao pretnju i verovatno su u tom trenutku potajno razmišljali da bi bilo bolje da sam mrtva, što je u njihovoj situaciji bilo razmuljivo. Ana Frank je bila sa svojom porodicom - rekla je jednom prilikom.

Alfandari Pardo se oduvek vodila razmišljanjem i sledila je reči svog oca: "Za ljude koji vas vole i poštuju, religija nikad neće biti prepreka. Ti si Jevrejka zato što smo mama i ja Jevreji, ai naši roditelji, deke i bake su to bili. Religija, to si ti".

DEČJI JEZIK

Zajedničko, međutim, "Dnevniku Ane Frank" i knjizi Reli Alfandari Pardo jeste prepoznatljiv dečji jezik i uspomene opisivane iz detinjstva, dok je za razliku od Ane Frank, Pardo pisala o svom detinjstvu kao odrasla osoba.

Beogradski Jevreji iza žice na zbornom mestu na Kalemegdanu, aprila 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Nikol Deni, koji je preveo knjigu sa francuskog na nemački jezik, naglašava:

- Možda je poseban izazov za nekoga da napiše vrlo jednostavno, jer je Relin izveštaj u najboljem slučaju detinjast, ali nikako glup. Tekst je pisan retrospektivno i dosledno drži perspektivu devojčice od 12 godina. Pored toga, treba naglasiti da francuski nije bio njen maternji jezik, što je u nekim trenucima predstavljalo otežavajuću okolnost da dođe do konteksta u kom je želela da piše. Uspomene i sećanja koja je opisala, zaista su očaravajuće - rekao je prevodilac.

Reli Alfandari Pardo prvi put je pokušala da napiše autobiografiju 1959. godine, ali tada nije uspela. Svoje zamisli pretočila je na papir četiri decenije nakon strašnih detalja iz života koje su je snašle za vreme Drugog svetskog rata.

Njena knjiga je objavljena na hebrejskom, engleskom, srpskom i nemačkom jeziku, a nemački kritičari i analitičari ističu da je ova knjiga važna jer delom opisuje i to kako su Jevreji živeli u Srbiji pre Holokausta, što je javnosti manje poznato.

VIDEO: Otkriveno je i da se Hitler družio sa jednom jevrejskom devojčicom

(Telegraf.rs/Tachles.ch)