• 3

Pismo srpskih oficira rasplakalo ćerku poginulog austrougarskog potpukovnika: Divim se vašoj pažnji

"Vaše pismo primila sam sa najvećom zahvalnošću, iako je za mene bilo posve kobno. Zaista, ovakva pažnja dostojna je samo srpskih heroja oficira i ja sam Vam za to večno zahvalna", napisala je ćerka Augusta Šmita

  • 3

Godine 1914. vodila se žestoka borba oko Ade Ciganlije. Posle bitke srpska vojska je sahranila žrtve sa obe strane, uz vojne počasti. Kod stradalog austrijskog potpukovnika Augusta Šmita srpski vojnici našli su neotvoreno pismo, za koje su smatrali da je bila naredba za napad. Ali, to je bilo pismo njegove ćerke iz Beča.

Srpski oficiri, na čelu sa majorom Svetomirom Đukićem, odlučuju da pošalju pismo mladoj Austrijanki.

- Poštovana gospođice, sa teškim srcem i bolom u duši, iako smo neprijatelji, prinuđeni smo da Vam prvi javimo tešku vest da je Vaš neumrli tata, heroj oficir i komandant 32. austrijskog puka, danas herojski pao na čelu svoga puka, braneći svoga Cara, svoju zemlju i svoju zastavu, a u teškoj borbi na srpskom zemljištu u Adi Ciganliji. Iako ste izgubili oca, imate njim da se ponosite, jer je herojski i dostojno jednog viteza-heroja pao na polju časti. U isto vreme Vas izveštavamo da smo današnjom uputnicom poslali Vam 4.000 kruna, koji smo novac našli u džepu Vašeg pokojnog oca sa pismom i molimo Vas da nas o prijemu ovog novca izvestite, jer nam je mnogo stalo do toga da primite i novac i pismo. Vašeg oca dostojno smo sahranili sa svim počastima, obeležavajući njegov grob jednom primernom krstačom, tako da kad se svrše ratne operacije i zavede mir, Vi možete sa Vašom poštovanom porodicom doći u Srbiju i naći telo Vašeg tate pristojno sahranjeno i grob očuvan. Primite naše najiskrenije viteško saučešće, da Vama i ostalima Vašima Bog podari dug i srećan život - napisali su joj u pismu.

Prvi svetski rat, Veliki rat, Srpska vojska, Stari Beograd, Kraljevina Srbija

Branilac Beograda u bunkeru na Kalemegdanu sredinom 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Cerovic Dragana

Posle nekog vremena stigao je odgovor gospođice Šmit.

- Poštovana gospodo, Vaše pismo primila sam sa najvećom zahvalnošću, iako je za mene bilo posve kobno, bez obzira na Vašu utehu. Zaista, ovakva pažnja dostojna je samo srpskih heroja oficira i ja sam Vam za to večno zahvalna. Isto tako i novac sam takođe primila na čemu Vam takođe hvala. U ovim teškim momentima za celu našu porodicu, Vaše pismo je zaista okrepljavajuće, utoliko pre i više što je naš tata zaista završio svoj život dostojanstveno. Ja sam već sa mnogim mojim drugaricama, uplakanih očiju, davala Vaše pismo da ga pročitaju i one su zajedno sa mnom plakale i divile se pažnji srpskih oficira heroja. Posle ovog pisma naročito cenimo podvige malene srbijanske vojske, koja je dostojna svakog divljenja - odgovorila je njegova ćerka.

(Telegraf.rs/otadzbinapamti.rs)

Komentari

  • Mujo

    To je srpska vojska uvek časna i prema prijatelju i prema neprijatelju a ne kao ustase koji se ponose proterivanjem naroda logorima a da ne spominjem jedinog na planeti logora za decu

  • kiza

    i onda su srbijom zavladali prečani, do današnjeg nam muslija, etničkog albanca.

  • hogar

    ponosna i herojska srpska vojska koju nikad ni kralj ni narod nije pistovao..... i danas isto... nazalost...

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima