Ksenija Atanasijević, moćna srpska naučnica, čiji je život filmska priča sa zapletima koji bole

Nekada ih je povezivala mešavina ljubavi i divljenja, a na kraju ih je razdvojio stav balkanskog muškarca da mu žena mora biti pokorna, čak i kada ima um isto toliko blistav koliko i muškarčev

Ksenija Atanasijević je profesora filozofije Branislava Petronijevića zavolela još na prvom času filozofije, u gimnaziji. Profesorka je učenicama pomenula dela već tada cenjenog i uvažavanog, mladog profesora Petronijevića i Ksenija je, istog dana, u kući pronašla i pročitala neke njegove radove. Bila je opčinjena načinom na koji je on predstavljao filozofiju. Svojom pojavom i nadahnutim predavanjima trasirao je put mladoj devojci, odredio joj život, piše Politika.

Bio je to život koji je započeo jednog februarskog jutra u poslednjoj deceniji 19. veka, kada je njena majka Jelena, iz ugledne svešteničke porodice, umrla par sati po rođenju devojčice. Desi se, ponekad, da se stvari malo poravnaju i Ksenija je dobila jednu slobodoumnu, pametnu ženu za maćehu, profesorku Više ženske škole, Sofiju, koja nije imala dece s Ksenijinim ocem, ali se posvetila podizanju šestoro dece, koja su ostala za Jelenom. Rasla je u intelektualnom okruženju koje joj je odredilo izbore i prioritete u životu.

Najbolji drug i drugarica su joj bili pesnik Rastko Petrović i njegova sestra, kasnije čuvena slikarka Nadežda. Posle sjajno položene mature upisuje se na studije filozofije s klasičnim jezicima i glavni profesor joj je, po strogosti i zahtevnosti, čuveni Petronijević.

BRITKE MISLI

Na studijama je skrenula pažnju na sebe i profesor je, neformalno, proglašava za svoju naslednicu, oduševljen njenim britkim mislima i ogromnom željom za znanjem. Petronijević je u dobu zrelog muškarca i sigurno zna kakav utisak ostavlja na mladu studentkinju koja ga gleda kao boga. To što i on oseća simpatiju prema njoj njega nimalo ne menja u stavu. Naprotiv, još je stroži prema ovoj mladoj devojci kojoj je omogućeno da studira šta želi, pa kasnije i da sprema doktorat u Švajcarskoj.

Možda u tome ima i malo ljubomore na uslove koje ima Ksenija. Lako je učiti kad imaš podršku i finansijsku podlogu. On je nije imao.

Rođen je u malom selu Sovljaku kod Uba. Prvi razred gimnazije porodica uspeva da finansira, ali u drugom Branislav prelazi kod teče, gde besplatno stanuje, ali i podučava njihovog sina i radi sitnije poslove. Odrastanje po tuđim kućama i težak put do akademskog zvanja oblikovalo je pametno seljače s Uba u markantnu intelektualnu figuru, jednog od vodećih intelektualaca svog vremena. Odlazi u Beč da studira medicinu i filozofiju. Doktorirao je i postao vanredni profesor na visokoj školi.

Ksenija uzima za doktorsku tezu delo Đordana Bruna "Učenje o najmanjem", a kako o njemu nije bilo nikakve literature, krenula je Evropom tragajući za retkim knjigama i spisima.

Foto: Wikipedia/Ksenija Atanasijević

Za to vreme kolale su priče po čaršiji o vezi profesora s dvadeset godina mlađom studentkinjom. Ono što zli jezici nisu znali, ni mogli da razumeju, jeste da je veze bilo, ali da ona nije prešla granicu koja je bila postavljena po moralnim načelima tadašnjeg vremena. Emotivna veza i divljenje, koje su osećali jedno za drugo, nije se mogla sakriti.

Ozarenost lica kad profesor uđe u salu za predavanja bila je uočljiva svakom ko je pogledao u Ksenijino lice. Profesor je osećao ponos kada je na neko zamršeno filozofsko pitanje samo Ksenija nudila odgovor. Petronijević je bio neoženjen i neosetljiv na žensku pažnju. Ljubazan, ali na odstojanju, to je bio njegov stav prema ženskinjama koje je sretao. Prema studentkinjama je bio nemilosrdan, naročito ako bi namirisao da su zalutale na univerzitet. Takve su odustajale ili menjale studije.

Odbrana Ksenijinog doktorata bila je svojevrsni događaj i sala univerziteta je bila puna kao da je vašar. Nažalost, i jeste bio vašar taštine i mizoginije profesora, koji su je ispitivali. Petronijević je odlučio da bude posebno surov, ne bi li tako opovrgao priču o vezi koja je kolala po hodnicima fakulteta.

U komisiji su bili još Milutin Milanković i Veselin Čajkanović, sve priznati naučnici i kasnije akademici. Ksenijin rad je bio za divljenje. Znali su to i ispitivači, ali nisu hteli da puste jednu ženu da doktorira. Da je bila muškarac, dobila bi ovacije i čestitanja, a ovako je dobila i jedan zadatak iz više matematike, iako, niti je bila matematičar, niti je to trebalo za rad. Na iznenađenje svih, ona je lako i elegantno rešila problem. Na to jedan Milutin Milanković, onakav matematičar i naučnik, dozvoljava sebi da se spusti na niske grane muškog šovinizma i pita Petronijevića: "Kolega, da li je sve u redu s hormonima naše kandidatkinje?" Ksenija uspeva da pobedi sve prepreke i da odbrani disertaciju. Imala je samo 28 godina.

Da je bila muško, odmah bi bila postavljena na mesto docenta koje je postojalo upražnjeno. Ono što je najtužnije u celoj priči jeste što su se tako poneli vrhunski intelektualci ove zemlje. Kseniju prvo šalju da predaje u gimnaziji u Nišu, pa je vraćaju u Beograd. Čuveni Jovan Cvijić se buni protiv toga jer mu je neshvatljivo da tako blistav um trune degradiran u gimnaziji.

Iako su zahladneli odnose posle odbrane doktorata, Petronijević shvata da je bio bezrazložno nepravedan i da njegovo neprimereno strogo ponašanje uopšte nije smanjilo čaršijske priče. Njeno vraćanje iz Niša za Beograd pripisuje se Petronijeviću. On, sa svoje strane, želi da se iskupi pa postavlja pred savet Filozofskog fakulteta predlog da se Kseniji Atanasijević dodeli mesto docenta. Ona postaje prva žena u nastavnom kadru univerziteta. Dočekali su je uzdržano, jedan broj kolega je bio iskreno srdačan, a etnolog dr Tihomir Đorđević, jedan od onih koji je podržao njen izbor, rekao joj je: "Čestitam, koleginice. Dobro došli u pakao".

Za nju i jeste nastao pakao. Intrige, uhođenja, javna ismevanja i podmetanja počeli su odmah. Kako na fakultetu postoje razne grupe i klike, Ksenija ne ulazi ni u jednu.

Razilaženje je počelo i nije se moglo zaustaviti. Branislav joj nije oprostio nezavisnost i originalnost, za njega je ona bila pametni produžetak njega i njegov naslednik.

Pred Ksenijom su godine vrlo plodnog rada. Ona objavljuje radove, drži predavanja, piše za strane naučne časopise. Dok joj na njenom fakultetu još uvek osporavaju stručnost, stiže vest iz Londona da je Enciklopedija Britanika uvrstila njen doktorat kao veoma vredan rad za proučavanje Đordana Bruna.

Branislav Petronijević

Foto: Wikipedia

Tih godina, pre nego što će Ksenija postati profesor, stiže rešenje o penzionisanju profesora Petronijevića. Za to nema nikakvog objektivnog razloga, ali Branislav zna zbog čega je to. Kralj Aleksandar, koga je lično poznavao, nije mu oprostio negodovanje i nezgodna pitanja u vezi sa Solunskim procesom, na kome je na smrt osuđen pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, Branin prijatelj iz škole. U Srbiji se nije smelo glasno pitati za pukovnika, svi su u pola glasa prepričavali šta se dogodilo, ali javno se nije govorilo. Pre tog procesa Aleksandar i Petronijević zajedno su prešli Albaniju sa srpskom vojskom i više puta u predahu igrali preferans.

Cenili su se međusobno, ali, tvrdoglav i pošten kakav je bio, Petronijević je javno prozivao kralja i Pašića, koji su bili organizatori ovog sramnog suđenja. Tako je profesor uklonjen iz aktivne nastave na univerzitetu, ali je nastavio da radi i objavljuje knjige, eseje i tekstove po stranim časopisima. One neobjavljene je dao u zalog za neplaćene račune u kafani "Mažestik", gde se tada okupljao njegov intelektualni krug. Za vreme rata mu je spaljen stan i cela biblioteka. Oslobođenje dočekuje bukvalno bez ičega. Jedno vreme živi u maloj sobici hotela "Palas", a posle se seli u još manju i jeftiniju u hotelu "Balkan". Sahranjen je u Beogradu, skromno, ispraćen od nekolicine prijatelja i rodbine.

Negde posle penzionisanja, njegovi i Ksenijini putevi su se potpuno razišli. Ona dobija profesorsko mesto 1928, ali neumorna muška klika ne miruje. Optužuju je za plagijat zbog dve rečenice koje je citirala ne navodeći autora. Oduzima joj se zvanje, bez mogućnost da se odbrani. U tom ružnom kamenovanju jedne žene, nezaštićene privatno i profesionalno, učestvuju neki bliski prijatelji, ali završni udarac stiže od njenog idola. Njen Brana, kako ga je nazivala u privatnim pismima, pridružio se hajci pišući predstavku savetu fakulteta i izjašnjavajući se protiv Ksenijinog prijema u zvanje vanrednog profesora.

Nikada joj nije oprostio odvajanje od njegovih misli, njegovog puta. Ona, posle godina sizifovske borbe, traži da je penzionišu. Nisu joj dali penziju. Ne daju joj zvanje, ali je ne puštaju da ode kada ona hoće. U to vreme počinju da kolaju priče o njenoj vezi s jednim poznatim beogradskim lekarom, oženjenim, što je bio smrtni greh. Kseniju su razapinjali lično profesionalno i nisu imali mere.

U vreme nemačke okupacije pokazuje ludu hrabrost kada odbija da potpiše Apel srpskom narodu, koga su potpisale mnoge njene kolege. To je bio poziv narodu da ne učestvuje u akcijama protiv Nemaca i da osudi komuniste. Kako je još pre rata pisala protiv nacionalizma i stala u odbranu Jevreja, bilo je više nego dovoljno da je uhapsi Gestapo.

Činjenica da su je hapsili Nemci nije joj pomogla da je ne uhapsi i nova vlast. Ne zna se zbog čega, osim što nije bila u partizanima. Pošto joj nisu mogli prikačiti nikakav greh, puštena je iz zatvora s gubitkom građanskih prava i zabranama na sve njene knjige i radove. Njeni radovi nisu uključivali marksističku misao pa su, samim tim, nepoželjni.

TVRDOGLAVE NARAVI

Teške godine muke za golu egzistenciju nisu je slomile i ona piše radove pod tuđim imenom.

Tako su živeli u istom gradu dvoje ljudi koje je nekada povezivala neobična emocija, mešavina ljubavi i divljenja. Dvoje neobičnih i tvrdoglavih ličnosti koje je mnogo toga spajalo, a razdvojio ih je, najviše, stav balkanskog muškarca da mu žena mora biti pokorna, čak i kada ima um isto toliko blistav koliko i muškarčev. Iza nje ostalo je preko 400 radova, autorskih i prevoda klasičnih grčkih filozofa.

Ksenija je sahranjena na Novom groblju, ali je grob raskopan i parcela prodata novim vlasnicima. Ni njeni zemni ostaci nisu našli mira u Beogradu, iz koga nije otišla iako je mogla. Ostala je zbog jednog čoveka, a nije imala ni njega.

(Telegraf.rs/Politika.rs)

Tagovi: branislav petronijević, Doktor nauka, Filozof, Ksenija Atanasijević, Milutin Milanković

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • D
    Dija

    Ovo je predivan članak,ulepšao mi je jutro ,divnA priča sa lošim krajem.,( i ništa se bitno od tada nije promenilo u Srbiji..) Hvala vam na ovoj priči

  • J
    jelena

    Kad ugase Politiku, necemo imati vise sta kvalitetno da procitamo.

  • M
    Milica

    Na zalost ni danas nije nista bolja situacija u akademskim krugovima! Na Balkanu nista novo!

Zašto Tito nikad nije išao na grob majke i sina? Tek rođenu bebu sahranio usred noći da niko ne vidi

"Ispratili smo oca, ne znajući da ide u smrt": Kako su streljali 72 pilota u Pančevu 1944. godine

Šta piše u Povelji Kulina bana, napisanoj pre tačno 830 godina?

Svakog dana su mogle umreti zbog posla: Probale su svaki Hitlerov obrok pre njega

Najmlađi srpski vojnik imao samo 8 godina kada je krenuo u rat: Bio je ranjen i prešao je Albaniju

Dan kada su Belka i Strelka krenule u kosmos i kada je oboren prvi rekord od 175 dana u svemiru

Da li je hrišćanski imperator Teodosije Veliki zabranio Olimpijske igre zbog paganizma?

Šta su bili glasnost i perestrojka: Gorbačov se nadao će spasiti Sovjetski Savez, a oni ga uništili

Nadrealni prizor sa fronta: Vojnik lebdi iznad saboraca i tera da se zapitate, zbog čega se ratuje

Nepoznati detalji o pesmi "Tamo daleko", zbog koje Vlada Georgieva napadaju crnogorske institucije

Kako je ustaški poglavnik Pavelić pridobio Dražinog čoveka od poverenja, generala Đukića

Ljubimica ili ljubavnica: Kakva je zaista bila priča o odnosu Orlove i Staljina?

Ante Pavelić je u zločinačkoj mašineriji imao 13 Srba, koji su bili "veće ustaše od ustaša" (IMENA)

Ivan je pronašao skelet star 1.000 godina i od tog trenutka njegov život je stalno bio u opasnosti

Ante Pavelić je pio 20 piva dnevno, a u dvojicu Srba imao veliko poverenje: Nikad objavljeni detalji

Dan koji je američku demokratiju zavio u crno: Sve o pokolju studenata na Kent Stejtu

Pismo srpskih oficira rasplakalo ćerku poginulog austrougarskog potpukovnika: Divim se vašoj pažnji

Ostrvo smrti naših junaka: Srbi i Grci se ovde ne kupaju, jeza u svakom pogledu na "Plavu grobnicu"

Stojanovo pismo majci svedoči o svim mukama i patnjama vojnika: Bolne scene u Srpskoj kući na Krfu

Verovali ili ne, Amerika je svoju himnu dobila samo zahvaljujući Riplijevom „Verovali ili ne“

Na današnji dan cunami je razorio Aleksandriju: Tlo se zaljuljalo i niotkuda se pojavila voda

Izvela je žešći dribling od Kristijana, Mesija i Karija: Ova antilopa je hit na internetu (VIDEO)

Sovjetski Savez imao sopstveni kalendar: Sve bizarnosti boljševičke petodnevne i šestodnevne sedmice

Način na koji je otkriven Pluton vratiće vam veru u nauku, da više ne padate na ravnozemljaške bajke

Grad planski sagrađen za izbeglice iz Černobilja decenijama najbogatiji u Ukrajini

„Žena! Zamislite, žena!“: Kako je Musolini primio metak kroz nos prilikom prvog pokušaja atentata

Posle 40 godina skrivanja "Himleru NDH" se sudilo u Zagrebu: Nije znao za šta i sve je prespavao

Zašto Rusi ponovo obožavaju Staljina, čoveka koji ubio milione Rusa?

Dan kada je rođen Nikola Tesla: Ovako je govorio jedan od najvećih umova svih vremena

Tragična sudbina srpske Ane Frank: Jevrejka Reli jedini je preživeli član svoje porodice u Beogradu

Dan kada je umrla dvostruka nobelovka Marija Kiri, jedna od najpriznatijih naučnica svih vremena

Spektakularno bekstvo Sima Vučkovića: Ustaše vodile 30 ljudi na streljanje, a samo on odbio da umre

U SAD-u su ranije zatvarali nemoralne i "sumnjive žene", kao i one koje nisu htele seks sa policijom

Jedan pozitivni primer saradnje Srba i Albanaca tokom procesa našeg razgraničenja pre sto godina

Pre 52 godine australijski premijer je nestao bez traga i glasa. Misterija nikada nije rešena

U malom selu čak 250 bračnih parova ima blizance: Fenomen je misterija, zbunjeni su čak i genetičari

Kako su u Jordanu otkriveni ostaci hleba starog više od 14.000 godina

Vicevi o Staljinu i režimu zbog kojih su mnogi završili u zatvoru, zbog pošalica se plaćalo i glavom

Selo kao izašlo iz bajke ili „Ubistava u Midsameru“, kako vam više odgovara

Bizarnosti sovjetskog sistema: Staljin nikada nije bio šef države

Aljende je ostavio trag u politici Čilea, a njegovo samoubistvo i danas budi mnoge sumnje (FOTO)

Kako je po jednom narodnom predanju nastalo prezime Obilić?

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima