• 30

Ko je bio heroj Stjepan Steva Filipović, Hrvat čija ulica u Beogradu neće biti promenjena

Fotografija Filipovića sa konopcem oko vrata koji stoji podignutih ruku i stisnutih šaka istaknuta je na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku

  • 30

Na današnjoj sednici Кomisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda, koja je održana danas, usvojen je predlog za hitnu izmenu naziva Ulice Emila Perške i upućen je u skupštinsku proceduru. Predlog koji je upućen Skupštini grada jeste da Ulica Emila Perške bude preimenovana, u saradnji sa Gradskom opštinom Čukarica, a na osnovu dostavljene inicijative građana pomenute ulice, u Taraišku ulicu.

Inače, ulica kojoj je dodeljen naziv po Emilu Perški imenovana je u okviru projekta „Ažuriranje adresnog registra” zbog postojanja potrebe da se ulica imenuje, s obzirom na to da je postojala kao krak postojeće Ulice Stevana Filipovića.

Ulica narodnog heroja Stevana Filipovića ostala je nepromenjena, dok su poprečni kraci, između ostalog i pomenuta ulica, morali da dobiju zvanične nazive. Tako će jedan krak koji je prvobitno nazvan po Emilu Perški biti preimenovan u Taraišku ulicu, a glavni deo Ulice Stevana Filipovića zadržao je nepromenjen naziv.

Ko je bio Stevan Filipović

Na crno-beloj fotografiji, koja je naslovna u našem članku, nalazi se mladić visoko podignutih ruku i stisnutih šaka. Na beloj podlozi vidi se tanki komad konopca oko njegovog vrata. Ova upečatljiva fotografija nalazi se na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku, a na njoj se nalazi jedan Hrvat. Reč je o Stjepanu Stevi Filipoviću, rođenom Hrvatu iz Opuzena, koji se spletom životnih okolnosti još kao dete s roditeljima odselio u Srbiju. Tamo, u Valjevu, i nastala je ova fotografija, svega par minuta pre nego što će Stevo ili Stjepan biti obešen.

A obešen je 22. maja 1942. godine.

Stjepan Filipović rođen je 26. januara 1916. godine u Opuzenu. Rođen je u hrvatskoj porodici, ali se uskoro zbog očevog posla s roditeljima preselio u Valjevo.

Tamo su ga, jasno, zvali Stevan pa će tokom kratkog života on zapravo biti i Stjepan i Stevan. U današnjim danima to često unosi zbrku oko pravog imena ovog mladića.

U predratno vreme bio je član lokalnog ogranka tada zabranjene Komunističke partije, a nakon nacističke okupacije on je bio jedan od organizatora ustanka u valjevskom kraju. Na Badnjak 1941. godine zarobili su ga četnici i nakon mučenja izručili Gestapou. Nacisti su ga, nakon višemesečne torture, pogubili pred okupljenim mnoštvom, kao upozorenje drugima.

Ubijen na isti dan kad i Rade Končar

Istorija je napravila jednu zanimljivu slučajnost. Naime, Filipović je ubijen na isti dan kad je u Šibeniku streljan Rade Končar. Hrvata Filipovića uhvatili su četnici i predali na nemilost Nemcima. Hrvatskog Srbina Radeta Končara uhvatile su ustaše i predale svojim gazdama Italijanima.

U Valjevu i Opuzenu podignuti su spomeniku Filipoviću. Onaj u Opuzenu je razvaljen 1991. godine. Onaj u Valjevu, išaran i zapušten, još se nekako drži. Stjepan Filipović u Hrvatskoj je s vremenom zaboravljen. U revizionističkom ludilu koje traje do danas, antifašisti su sklonjeni po strani. Nisu poželjni, a Filipović još manje jer se odazivao na ime Stevan.

Ali, tako je u Hrvatskoj.

U UN-u Filipović je neko čije ime vredi da istaknuti. Slika mladića na pragu života kako s prkosno uzdignutim šakama pred fašističkim vešalima prkosi smrti ostaje tako kao jedna od najupečatljivijih uspomena na antifašizam.

(Telegraf.rs / Index.hr)

Komentari

  • miki

    Sto se nije u Zagrebu kaoi i njegov copavi Zagorac digao bunu nego ovde kod nas .More dosta mi je vise ovih ljigavaca koji nemaju veze sa nama Srbima.

  • Sveto

    IMATE LI VI PAMETNIJEG POSLA OSIM MJENJANJA IMENA ULICA.

  • Vuk1989

    Sve komunističke ulice trebaju da nestanu, kao i svako sećanje na njih.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima