Zaboravljeni srpski Gaudi: Pošta, Muzej PTT, Crkva Svete Petke - sve zgrade su delo jednog čoveka

Foto: Wikipedia/ Sadko

Momir Korunović je rođen u Glogovcu kod Jagodine, 1. januara 1883. godine, u svešteničkoj porodici. Rodno mesto i okruženje, provincija i suživot sa narodom nadahnutom srpskom istorijom i tradicijom, ostavili su dubok utisak na mladog Momira koji će ga pratiti kroz čitav život, a naročito će oblikovati njegovo stvaralaštvo. Po oceni svojih kolega i savremenika, Momir Korunović je najistaknutiji graditelj nacionalnog stila u međuratnoj arhitekturi Srbije, koji je uspeo da uskladi romantičarsko oblikovanje fasade i stroge akademske forme. Celokupni njegov rad odiše originalnošću i motivima narodne i srpsko-vizantijske tradicije.

Ostao je upamćen kao začetnik savremenog srpsko-vizantijskog stila, koji je jedini arhitektonski originalni stil koji je nastao na ovim prostorima.

Preporučujemo

Zgrada Starog DIF-a, pre rata zgrada Sokolskog doma; Foto: Wikipedia/Marjana

Arhitekta naše tradicije

Kako je odrastao okružen srpskim crkvama i manastirima iz srednjeg veka, on je bio neraskidivo povezan sa njima. Često je hodao Ravanicom i divio se zidinama i graditeljstvu Manasije. Upravo ova sećanja i motivi srpskog srednjeg veka oblikovaće njegov profesionalni rad. U Jagodini je završio gimnaziju, a onda otišao na studije u Beograd gde ubrzo postaje član podmlatka Sokolskog društva, čiji će kasnije biti istaknuti član i za čije potrebe će izgraditi čak dvadeset četiri sokolska doma i vežbaonice širom gradova Kraljevine Jugoslavije. 1902. godine, upisuje arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta u Beogradu, gde već na početku školovanja pokazuje veliki talenat u projektovanju.

Na samom početku svoje karijere, Momir je strogo pratio akademsku formu i tada aktuelni stil eklektičke arhitekture, ali već u svojim prvim radovima pokazuje težnju ka monumentalnosti, a nešto kasnije i ka drugim slobodnijim graditeljskim rešenjima. Prvu nagradu dobio je već 1906. godine na takmičenju "Sveti Sava" za projekat "Javno kupatilo u gradu", a iste godine je diplomirao i položio stručni ispit. Nakon toga u kasnijim godinama odlazi na usavršavanje u Prag, Pariz i Beč. Tada se već vide obrisi njegovog budućeg rada. On će postati rodonačelnik srpskog-vizantijskog stila, u vreme kada moderna arhitektura uveliko potiskuje konzervativnu i akademsku formu. Počinje da radi kao pomoćnik direktora beogradskog građevinskog odeljenja, a ubrzo se prebacuje u Ministarstvo građevina.

Od 1910. godine, Momir je bio urednik "Sokolskog glasnika Dušan Silni" i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.

na slici u sredini između Starog i Novog dvora, najupečatljivije je delo arhitekte Korunovića. Srušen je 1957. godine i na njegovom mestu se nalazi park i plato ispred Starog dvora; Foto: Wikipedia// Arhiva - Maršalat dvora

Srpski Gaudi

Momir Korunović je podario našoj kulturnoj baštini originalna i monumentalna zdanja, zbog čega je prozvan srpski Gaudi. Neka od njegovih velelepnih građevina, nažalost, nisu preživela strahote rata, dok su neka zbog njihove nacionalne simbolike uništena od strane komunističkih vlasti. Danas, njegova dela su jasno vidljiva gde god je stvarao.

Njegova najznačajnija graditeljska dostignuća koja je podario Beogradu su zgrada Pošte kod Železničke stanice, Muzej PTT-a (Palata uprave Pošte), Seizmološki zavod, zgrada Starog DIF-a odnosno nekadašnji Sokolski dom, Crkva Svete Petke na Kalemegdanu, Crkva Svetog Lazara na Bulbuderu kao i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj ulici.

Začetnik savremenog srpsko-vizantijskog stila

Korunović je najviše pažnje poklanjao spoljašnjem dekorativnom izrazu, često i nauštrb unutrašnje funkcionalnosti prostora. Spoj orijentalnog i srpskog srednjovekovnog stila, dodatno je oplemenjivao vizantijskim motivima i evropskim romantizmom. Dekorativna ornamentika fasada je jedna od glavnih odlika Korunovićevog graditeljstva.

U svojim građevinama, on je spojio narodnu tradiciju našeg naroda, kosovskog veza, pirotskog ćilima i moravske Srbije, sa jasnim starosrbijanskim duhom. Za vreme svog života, zbog svoje principijelnosti srpsko-vizantijskom stilu, nije bio dovoljno cenjen i u velikoj meri je bio marginalizovan. Tek u skorije vreme njegova dela ponovo bivaju aktuelna.

Foto: Wikipedia/Maja Pavlović

Graditelj crkvi i sokolskih domova

Nije bilo arhitekte koji je toliko i tako raznovrsno gradio širom srpskog i jugoslovenskog prostora, od Ohrida, Visa, pa sve do Celja i Maribora. Autor je čak 143 projekta od kojih je 83 realizovao, od čega najveći broj zauzimaju crkve i sokolski domovi. U periodu od 1907-1947, tokom kojeg je radio u Ministarstvu građevine, projektovao je preko 40 javnih i državnih građevina. O svom graditeljskom stilu, Korunović ističe: "U sokolskom neimarstvu mi moramo biti svoji… kaže se da treba da budemo savremeni, moderni… ali u arhitekturi sokolskoj i jednog naroda ne može biti mode; u narodnosnoj arhitekturi i građevinskoj delatnosti jedne države, može se primeniti samo ono što je svojstveno duhu naroda koji živi u toj državi…".

Oficir srpske Treće armije

Osim graditeljstva, Korunović je kao oficir srpske Treće armije bio učesnik u pet bitaka. Prošao je ceo ratnički put od Merdara i Podujeva pa sve do Prizrena i Kumanova, dobivši za svoje vojne zasluge zlatnu medalju za hrabrost "Miloš Obilić" i druga vojna odlikovanja.

U međuvremenu je popravljao puteve i vojnu infrastrukturu na Kosovu. On je tvorac jedinog predratnog srpskog urbanističkog plana. U gradu Prizrenu je proveo dosta vremena u ratu i podigao spomen-česmu u znak sećanja na pale ratnike u istom gradu.

Osvećenje spomenika na Zebrnjaku; Foto: Wikipedia

Spomenik na Zebrnjaku i Mačkovom kamenu

Spomenik-obelisk na Zebrnjaku bio je najviši spomenik na prostoru Kraljevine Jugoslavije (48,5 m), ponosno se izdižući iznad Skopske Crne Gore, Pčinje i kosovske kotline. Na veliku žalost, odmah po okupaciji, Bugari su ovaj velelepni spomenik detonirali, a sa njim zajedno i kosti srpskih junaka Kumanovske bitke. Ovo je bio njegov reprezentativni projekat, na kojem je ostvario sintezu romantizma i ekspresionizma, retko viđenu u našoj zemlji, a i šire.

Drugi njegov prepoznatljiv projekat je spomen-obeležje na Mačkovom kamenu, zahvaljujući kojem je, između ostalog, zaslužio da ga nazovemo srpski Gaudi. Ovde je spomen-obeležjem malih dimenzija, a masivnog izgleda, i materijalom koji je za njegovu izradu koristio, uspeo da dočara veličinu i značaj žrtve, heroja palih za otadžbinu.

Ova dva spomenika, Korunović je uradio besplatno, u čast Otadžbini i palim junacima ratova 1912-1918.

Crkva Ćirila i Metodija; Foto: Wikipedia/Thaler Tamas

Od Vardara pa do Triglava

Pored već nabrojanih graditeljskih uspeha, ne smemo zaboraviti Hramove Srpske pravoslavne crkve u Prilepu, Ljubljani, Celju, Mariboru, Krupnju, Jagodini, na ostrvu Visu, Sušaku kraj Rijeke, Pirg Svetog Jovana Vladimira u Ohridu pored Crkve sv. Nauma, Tekija na Dunavu, sokolske domove u Beogradu, Somboru, Bijeljini, Obrenovcu, Užicu, Jajcu, Travniku, Kumanovu, Prokuplju i mnogim drugim mestima. Pod stare dane uradio je obiman elaborat o obnovi starih spomenika na Kosovu i Metohiji. Njegove građevine krasile su gradove čitave nakadašnje Jugoslavije "od Vardara pa do Triglava". Umro je u Beogradu 1969. godine.

Žitelji Bogave su oživeli uspomene na svog slavnog pretka Momira Korunovića, koji je po izričitoj želji sahranjen na mesnom groblju gde počivaju svi njegovi preci. Od pre nekoliko godina u znak sećanja na njega ovde se organizuje "Jelendanski sabor", a nedavno je na zgradi Mesne zajednice u Bogavi njemu u čast postavljena spomen-ploča i promovisana monografija Momir Korunović.

Spomen kosturnica na Mačkovom kamenu; Foto: Wikipedia/ZoranCvetkovic

(Telegraf.rs/011info.com)