• 12

Od Korejskog rata do ubistva Sulejmanija: Svet je više puta bio na ivici Trećeg svetskog rata

Treći svetski rat se često pominje kada u svetu izbiju veliki vojni međunarodni konflikti. Taj termin se pominje još od 1941. godine, a naširoko se upotrebljavao posebno u periodu Hladnog rata

  • 12

Ubistvo generala Kasima Sulejmanija dovelo je do toga da se u medijima ponovo govori o mogućnosti izbijanja još jednog velikog, svetskog rata. Iranski general ubijen je u američkom napadu dronom nedaleko od aerodroma u Bagdadu, a njegova smrt dovela je do tenzija između dve zemlje kakve verovatno nisu viđene do sad. Kao odgovor, Iranci su gađali baze sa američkim vojnicima u Iraku. Sada, u vreme društvenih mreža i masovnih medija, sve češće se može čuti da planeti preti "Treći svetski rat". Crne prognoze bile su tema broj jedan više puta kroz istoriju posle 1945. godine.

Treći svetski rat se često pominje kada u svetu izbiju veliki vojni međunarodni konflikti. Taj termin se pominje još od 1941. godine, a naširoko se upotrebljavao posebno u periodu Hladnog rata.

Tokom ere Hladnog rata (1947-1991) nekoliko velikih događaja smatralo se toliko problematičnim da bi mogli da izazovu svetski rat.

Korejski rat (1950-1953)

Ovaj rat vodio se oko prevlasti nad Korejskim poluostrvom. Komunistička koalicija obuhvatala je Severnu Koreju, Kinu i Sovjetski Savez, a sa druge strane borile su se Južna Koreja, SAD i komanda Ujedinjenih nacija.

Mnogi su verovali da će taj konflikt da dovede to totalnog rata između tri zemlje (SAD, SSSR i Kina).

- Po mom mišljenju, odgovor je da. Koreja je početak Trećeg svetskog rata - napisao je dopisnik CBS-a Bil Dauns 1951. godine.

Berlin checkpoint Charlie

Čekpoint Čarli; Foto: Guliver/Carsten Koall/Getty Images

Berlinska kriza (1961)

Kriza iz 1961. godine je bila političko-vojna konfrotacija između SAD i Sovjetkog Saveza na "Čekpointu Čarli". Trupe sa jedne i druge strane stajale su samo 100 metara udaljeni jedni od drugih.

Razlog je bio status nemačke prestonice Berlina u posleratnoj eri. Kriza je počela sovjetskim zahtevom za povlačenje oružanih snaga iz Berlina, uključujući i zapadnih oružanih snaga iz Zapadnog Berlina. Kriza je kulminirala dizanjem Berlinskog zida, a okončana je 28. oktobra.

Kubanska raketna kriza (1962)

Ovo je bio jedan od kritičnih momenata Hladnog rata koji je svet doveo na ivicu nuklearnog uništenja. Sukobu je prethodilo razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa u Turskoj 1959. godine. Slične rakete su postavljene i u Italiji.

Odgovor na to je bio kada je 1962. godine SSSR instalirao nuklearne rakete na Kubi, što su SAD proglasile za pretnju svojoj bezbednosti i povredu interesne sfere.

Kriza je eskalirala krajem oktobra 1962. godine blokadom Kube od strane SAD. Posle višednevnog natezanja i "igre živaca", u kojoj su glavni akteri bili Džon F. Kenedi, Nikita Hruščov i Fidel Kastro, Sovjetski Savez je povukao oružje, a zauzvrat je dobio garanciju Sjedinjenih Država da neće napasti Kubu. Jedanaest meseci posle dogovora Kenedi-Hruščov, američko atomsko oružje u Turskoj je deaktivirano.

Postavljen je dogovor o uspostavljanju vruće linije (takozvani crveni telefon) između Moskve i Vašingtona.

Fidel Kastro

Foto: Tanjug/AP/Cubadebate

Rat Indije i Pakistana (1971)

Ovaj rat je povezan sa pakistanskim grašanskim ratom tokom kojeg je Bangladeš stekao nezavisnot. Rat se odbijao od 3. decembra do 16. decembra 1971. godine.

Završio se pakistanskim porazom. Indijske snage su zadobile oko 5.795 kvadratnih kilometara zemlje na zapadu, ali je to vraćeno 1972. godine prema Simlanskom sporazomu kao gest dobre volje.

Norveški raketni incident (1995)

Rana zora prohladnog zimskog 25. januara 1995. godine, sa severozapadne obale jednog malog norveškog ostrva uzletela je norveško-američka raketa "Blavck-12" za istraživanje polarne svetlosti. Lansiranje istraživačke rakete proteklo je bez problema, ali niko nije ni slutio da će se tog dana svet naći na ivici nuklearnog rata.

Ruska staniica u Olengorsku pogrešno je protumačila signal, a predsednik Boris Jeljcin je odmah po dobijanju informacija odobrio ruskim strateškim snagama da se pripreme za fazu neposredno pred uzvratni udar.

Međutim, kako pravila nalažu, da ne bi bilo kobne ishitrene odluke, ruski generali su još jednom tražili proveru putanje leta lansirane rakete. Usledilo je iznenađenje koje je mnogima donelo olakšanje.

Prištinski aerodrom (1999)

Ruski i britanski vojnici stajali su, sredinom juna 1999. godine, licem u lice na putu koji vodi ka prištinskom aerodromu u najozbiljnijoj krizi koja je između Rusije i Zapada izbila od okončanja Hladnog rata. Komandant NATO-a Vesli Klark izdao je naređenje za zauzimanje aerodroma, koje je general Majkl Džekson ignorisao. Tenzije su trajale puna tri dana.

Osim ovih, u svetu se često čuje da će izbiti još jedan svetski rat. Jedan od slučajeva je rat protiv terora koji je vrlo lako takođe mogao posle stravičnih napada u SAD i Francuskoj da preraste u veliki oružani sukob.

Video: Počela odmazda: Snimak iranskog napada na američke baze

(Telegraf.rs/N.Z.)

Komentari

  • Дејан Младеновић

    Америка постоји 200година за то време су " само" 197 година ратовали искључиво по свету ширећи своју демоНкратију

  • Stana

    Samo da pukne ponoći ! Da nejaučem ...

  • Bosanac

    Ako bude smak Svijeta ,ja pakujem Kofere i ode u Njemačku !

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima