• 14

Zaboravljena heroina spasila 12.000 dece iz logora u NDH: 129 godina od rođenja Diane Budisavljević

Diana Obekser rođena je u Austriji, u gradu Insbruku. Pre udaje za svog supruga, doktora Julija Budisavljevića, radila je kao medicinska sestra

  • 14

Na današnji dan 1891. godine rođena je Diana Budisavljević, žena koja je u Drugom svetskom ratu spasila preko 12.000 dece iz logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Diana Obekser rođena je u Austriji, u gradu Insbruku. Pre udaje za svog supruga, doktora Julija Budisavljevića, radila je kao medicinska sestra. Bračni par se 1919. godine preselio u Zagreb, kada je njen suprug dobio mesto profesora na Univerzitetu u Zagrebu.

Tokom Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji, nacistički orijentisani Hrvati započeli su kampanju protiv Srba, Jevreja i Roma.

Jasenovac, deca

Foro: Profimedia/Zuma Press - News

To je uzrokovalo otvarajne brojnih logora u Hrvatskoj. Kada je Diana Budisavljević čula o torturi dece u koncentracionom logoru Lobor tokom oktobra 1941. godine, ona je, zajedno sa Markom Vidakovićem i Đurom Vukosavljevićem, pokrenula kampanju pod nazivom “Akcija Dijane Budisavljević”.

Spasavanje dece iz Jasenovca

Akcija je podrazumevala spasavanje i zbrinjavanje srpske dece i žena iz brojnih logora, uključujući i najozloglašeniji među njima - Jasenovac.

Godine 1942. Diana je dobila pismenu dozvolu da izvede decu iz logora Stara Gradiška. Iste godine je uz pomoć ministra za socijalna pitanja uspela da decu odvede u Zagreb, Jastrebarsko i Sisak. Posle toga je lično učestvovala u spasavanju dece iz kampova Mlaka, Jablanac i Jasenovac, obučena u uniformu medicinske sestre Crvenog Krsta.

U ovoj akciji spaseno je preko 6.000 dece, koja su smeštena u hraniteljske porodice.

Vodila dnevnik o svojoj borbi

U vreme ovih akcija Diana je počela da vodi dnevnik o spasavanju dece iz nacističkih logora. Prema njenom dnevniku, inicijativa u početku nije naišla na odaziv, prvenstveno zbog straha od omazde.

Jasenovac, godišnjica

Jasenovac, Foto: AP/Tanjug

Diana je, i pored svih poteškoća na koje je nailazila, uspevala da naiđe na još dobrih ljudi koji su činili da prikupljena pomoć uvek dođe u ruke onima kojima je bila potrebna.

Spasena deca bila su smeštena na različitim mestima, neka od njih su bila smeštena u hraniteljske porodice, neka u objektima katoličke crkve što je Diani dopustila Hrvatsko nadbiskupija, a neka deca su završavala u objektima koji su bili oskudnog izgleda, ali ono što je najvažnije bila su sigurna.

Vodila je kartoteku o deci

Diana je tokom akcije vodila kartoteku o deci, kako bi sačuvala njihove podatke. Nadajući se da će ona jednog dana biti vraćena svojim biološkim porodicama. Ipak, krajem maja 1945. dva agenta OZNE oduzimaju Dijani albume sa fotografijama dece, a po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske oduzeta joj je i celokupna kartoteka, iako identifikacija i repatricija nisu bile završene.

Diana je Ministarstvu ponudila da pomogne sa daljom identifikacijom dece, ali ta ponuda nije prhivaćena.

Poplave u Hrvatskoj

Foto: Tanjug/Hina/Tomislav Pavlek

Od 15.536 dece koje je Diana Budisavljević spasila tokom Drugog svetskog rata, 3.254 je umrlo tokom ili nedugo nakon spasavanja, izmučeni, gladni i bolesni, dok je više od 12.000 preživelo rat. U toku akcija spasavanja, ubijeno je 11 članova Dijaninog tima. I ona sama je mnogo rizikovala da bi pomogla srpskoj deci. Obilazeći logore i sama se zarazila bolestima koje su harale i odnosile dečije živote. Preležala je čak i tifus.

Potpuno zaboravljena heroina

Posle rata ova herojina je skoro potpuno zaboravljena. U Jugoslaviji nije javno pomenuta decenijama, pre svega zbog toga što vlast nakon rata nije gledala na nju blagonaklono, kao na heroja rata. Diana je sa suprugom živela u Zagrebu do 1972. godine kada su se preselili nazad u Insbruk. Od kraja rata nije govorila o svojoj akciji spasavanja i do svoje smrti, 1978. godine, se nije oporavila od posledica obilaska logora.

“Dnevnik Diane Budisavljević 1941-1945” izdat je u Zagrebu 2003. godine i sačinjen je od 388 prevedenih zapisa sa nemačkog. U zapisima je Dijana opisivala uslove u kojima su se nalazila deca logoraši, njihova mučenja, stradanja i umiranja, svoj strah za decu, ali i za sebe.

Osim toga, Diana je zapisivala i susrete i razgovore sa nekim od najvećih ratnih zločinaca tog vremena, odgovornih za genocid u NDH. Ovaj dnevnik bio je i okidač za značajnije interesovanje za lik Diane Budisavljević i za njene humane podvige.

Prošle godine objavljen je i film koji nosi ime “Dnevnik Diane Budisavljević”, koji je bio apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala 2019. godine.

Video: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(Telegraf.rs/Danas.rs)

Komentari

  • Mihailović

    Takvu ženu heroj,a takvo ponašanje nakon rata hrvata komunista u Zagrebu da su joj oduzeli dokumentaciju da bi sakrili od javnosti šta se dešavalo ,da deca nebi bila vraćena kad su se još sećala svojih roditelja, i to je novi zločin nad tom decom i njihovim roditeljima...mnogo toga se nezna,decenijama dok su bili na vlasti sakriveno i uništavani dokumenti...Dijana Vukosavljević,takva žena heroj, a prošla gore nego u NDH samo da se ne sazna istina...

  • Andrija

    Spasla je decu to je bitno a sad dali su hrvati ili srbi ne bitno je.Pokoj joj dusi.

  • Драганче

    Успешно спашени и преведени у католичанство! А данас снимају филм, где се нигде не помиње реч”србин”? Жалосно и тужно!!!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima