• 6

Albanski diktator na granici s Jugoslavijom napravio grad ispod grada: Arhitekta krio tajni projekat

Albanski diktator je u jeku hladnog rata u strahu od napada na Albaniju, naredio izgradnju na stotine hiljada betonskih bunkera

  • 6

Gotovo dve decenije je gradski arhitekta iz Albanije Feti Đici radio na projektu toliko tajnom da je planove morao da zaključava u sef kada bi krenuo kući sa posla. O svom poslu nije smeo da priča ni svojoj porodici.

Đici je bio glavni arhitekta i planer grada Kukeša u severnoj Albaniji u vreme kada je zemlja bila pod komunističkim režimom diktatora Envera Hodže.

U jeku Hladnog rata, paranoični vođa je bio u strahu od napada ili invazije na Albaniju, zbog čega je naredio izgradnju na stotine hiljada betonskih bunkera.

Međutim, u Kukešu, nedaleko od granice sa tadašnjom Jugoslavijom, Hodža je otišao korak dalje. Naredio je početkom 1970-ih godina Điciju da izgradi podzemnu repliku grada ispod Kukeša.

Najpre je isplanirano da se izgradi niz bunkera i atomskih skloništa, što je i urađeno u toku 70-ih godina prošlog veka.

Zatim je 1980-ih, po naređenjima Hodže i njegovih vojnih zapovednika, Đici dodao još tunela i prostorija podzemnom projektu, uključujući i prostorije za štampanu presu, bolnicu i pekaru.

Dalje, uvedena je struja i vodovodna mreža, a određeno je da će se u pojedinim prostorijama nalaziti i vojni komandni centar, policijska stanica i sudnica.

Ideja je bila da 10.000 ljudi može da živi u podzemnom naselju u periodu do šest meseci.

- Naravno, u vreme rata, naselje bi moglo da se vodi i sa smanjenim kapacitetom, ali ideja je bila da se replicira čitav grad pod zemljom - rekao je Đici (72) za "Gardijan".

Početkom 1970-ih komunističke vlasti su veštačkim jezerom poplavile čitavo naselje Kukeš tokom izgradnje hidroelektrane. Gradski planeri su morali da dizajniraju potpuno novi grad uz njega, i presele čitavu populaciju. Đici je pomagao u dizajniranju drugog Kukeša iznad zemlje kada su mu prišli šefovi vojske i tajne policije.

- Pošto sam odradio dobar posao, poverili su mi planove i za podzemni grad - rekao je.

Morao da krije od porodice i prijatelja

Kako je ispričao, krio je od prijatelja i porodice na čemu je radio.

- To nije bila kultura u kojoj bi ljudi pitali šta radite - rekao je on.

Njegova supruga je znala da je radio na nekakvom podzemnom projektu, ali nije nikada tražila detalje.

- Znala je da je bolje da ne postavlja pitanja - kaže Đici.

Zato što se radilo o toliko tajnom projektu, Đici je imao tim od svega 30 radnika, a svi su oni bili podrobno ispitani i provereni.

- Što manje ljudi zna, to bolje - rekao je on i objasnio da je tim bio podeljeni u parove, a da su ti parovi odvojeno radili na različitim delovima, ne znajući da se radi o ogromnoj povezanoj mreži tunela i prostorija.

U toku 1980-ih godina, vlada je redovno sprovodila vežbe u kojima bi, nakon zvuka sirene, čitava populacija Kukeša sišla u podzemlje u roku od 7 minuta, kroz 30 ulaza u mrežu. Međutim, bilo im je zabranjeno da se kreću pod zemljom i nisu znali da je sve bilo povezano tunelima koji su bili kilometrima dugi.

Kada je konstrukcija završena 1989. i uvedena struja i voda, nedostajalo je još da se prostorije opreme nameštajem za svoju planiranu funkciju. Međutim, to se nije desilo, jer je režim pao.

U planu podzemni grad za turiste

Sada, 30 godina kasnije, Safet Đici, Fetijev rođak i aktuelni gradonačelnik, želi da završi ono što je komunistički režim započeo i da podzemni Kukeš otvori za javnost.

- Želimo da ga pretvorimo u podzemni grad za lokalce i turiste - rekao je on.

Gradonačelnik već zamišlja restorane, atrakcije i prodavnice, kao i mogućnost da ljudi kroz tunele stignu do veštačkog jezera i da tamo plove.

On se nada da će u martu ostvariti dogovor sa EU i uz pomoć njenih finansija (tačnije 2,6 miliona evra) početi renovaciju.

Ali, trebaće mu mnogo više da bi završio projekat, kojem bi mnogi mogli da se protive.

- U ostatku komunističke Evrope represije su završene u 1960-ima, ali ovde su išle do kraja, ljudi su gladovali, a i dalje su gradili bunkere. Zašto su nam sada potrebni muzeji posvećeni bunkerima, kada ne postoje muzeji žrtvama komunizma? - pita se Enriketa Papa, istoričar sa Univerziteta u Tirani.

Video: Zvao sam se Johan Fišer... Bio sam zatvorenik zloglasnog Gestapovog zatvora u Pančevu

(Telegraf.rs/Blic)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vosa

    Isto ovo su gradili, i jos uvek gradi, Zapadni svet. Al ‘demokratski’.

  • Gotovo je

    Završavaju bunker da bi završili ono što su arnauti započeli. E pa nećete vala!!

  • Milanka

    Znala je žena skoro sve, ali je isto tako znala da mora da ćuti

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima