• 0

7 žena koje su njihovi narodi izabrali za vođe: Upravljale su nacijama, a nisu bile kraljice

Među njima su prva žena na čelu jedne izabrane vlade i predsednica druge najmnogoljudnije države na svetu

  • 0

Više od sedamdeset zemalja savremenog doba, u kom i danas živimo, u jednom trenutku je predvodila žena. Neke od njih su trnovit put preuzimanja vlasti prešle glasovima naroda, dok su druge postavljene na svoje visoke funkcije. Dužina njihovih mandata varira, ali ono što im je svima zajedničko jeste nasleđe kojim su zaveštale ne samo istoriju svojih nacija, već i celokupnog čovečanstva.

Njihov pečat je neizbrisiv, a njihovi podvizi služe kao podstrek naraštajima koji su usledili, kao i onima koji tek dolaze.

Ovih sedam žena stoji rame uz rame sa najvećim svetskim liderima u poslednjih stotinu godina.

Sirimavo Bandaranaike (1916-2000), Šri Lanka

Izabrana je 1960. za premijerku Šri Lanke, tada poznate kao Cejlon, i time postala prva žena na svetu izabrana da stupi na čelo vlade jedne zemlje. Politikom je počela da se bavi godinu dana ranije, kada je njenog muža Solomona Bandaranaiku, koji je i sam bio premijer Šri Lanke, usmrtio jedan budistički monah.

Po njegovoj smrti, Bandaranaike preuzima rukovođenje Partijom slobode Šri Lanke. Na funkciji predsednice vlade služila je u prvom mandatu od 1960. do 1965, pa ponovo od 1970. do 1977. Ideološki je bila sklona principima socijalizma. Njena ćerka Čandrika Kumaratunga je i sama ušla u politiku, postavši predsednica Šri Lanke od 1994. do 2005, što se poklapalo sa majčinim trećim mandatom, od 1994. do smrti 2000. godine.

Indira Gandi (1917-1984), Indija

Bila je ćerka Džavaharlala Nehrua, prvog premijera samostalne Indije. Još kao devojka je pristupila pokretu za nezavisnost od britanske vladavine i postala je jedna od ključnih predstavnika Kongresne stranke, dominantne političke opcije u Indiji tog vremena. Na čelo partije je došla 1966, postavši ujedno i predsednica vlade. Upravljala je Indijom do 1977, pa opet od 1980. do atentata, koji se dogodio 1984.

Podržavala je nezavisnost Bangladeša (Istočni Pakistan) od ostatka Pakistana, čime je Indija postala vodeća sila u južnoj Aziji. Nakon što je poražena na izborima 1977, vratila se na čelo indijske vlade 1980. Četiri godine kasnije, usmrtio ju je Sik, pripadnik njene lične garde, kao odmazdu za naređenje da se njihovi separatisti napadnu unutar svetog hrama sikizma, piše History.

Indira Gandi

Foto: Wikipedia/FOCR

Golda Meir (1898-1978), Izrael

Nakon što je 40 godina posvetila službi svojoj zemlji, Golda Meir je 1969. postala četvrta premijerka Izraela. Rođena je u Ukrajini, a kao dete je emigrirala u Sjedinjene Američke Države. Odgajana je u Milvokiju, u saveznoj državi Viskonsin.

Kao pobornica cionizma, nacionalno-političkog pokreta za obnavljanje samostalne jevrejske države, preselila se u Palestinu pod britanskom upravom. Bila je jedna od samo dve žene koje su potpisale izraelsku deklaraciju o nezavisnosti 1948.

Trudila se da uspostavi prijateljske odnose sa okolnim arapskim zemljama sve do izbijanja Jomkipurskog rata sa Egiptom, Sirijom, Irakom i Jordanom 1973. Dala je ostavku na mesto predsednice vlade 1974, a četiri godine kasnije je preminula od limfoma.

Margaret Tačer (1925-2013), Ujedinjeno Kraljevstvo

Odgajana je u stanu iznad porodične piljarnice. Pohađala je Oksford i bavila se industrijskom hemijom pre nego što je ušla u politiku. Brzo je uznapredovala kao članica Konzervativne partije, na čije čelo je došla 1975. Četiri godine kasnije, 1979, postala je prva premijerka kako Ujedinjenog Kraljevstva, tako i jedne zapadne sile.

Oštro se protivila komunizmu, pa je sovjetska štampa prozvala Čeličnom damom (eng. Iron Lady). Uvela je niz ekonomskih reformi koje se mogu smatrati politički desnim, naglasivši slobodno i otvoreno tržište, ali istovremeno slabeći radničke sindikate. Imala je duži mandat od bilo kog britanskog premijera u 20. veku, predvodeći vladu čak 11 godina.

Margaret Tačer

Foto: Guliver/Chris Jackson/Getty Images

Vigdis Finbogadotir (rođena 1930), Island

Finbogadotir je 1980, kao samohrana majka, osvojila predsedničke izbore na Islandu i postala prva žena demokratski izabrana da bude šef jedne republike. Važno je napomenuti da je bila demokratski izabrana, jer je prva predsednica jedne države, uopšteno gledano, bila Izabela Peron, udovica argentinskog predsednika Huana Perona, koga je nasledila nakon smrti 1974, kao njegova potpredsednica.

Finbogadotir je veoma cenjena i obožavana u svojoj domovini. Promovisala je kulturu svog naroda u inostranstvu, ali i unutar zemlje. Izabrana je za predsednicu čak tri puta. U dva navrata nije ni imala protivkandidata, a na izborima 1988. je odnela ubedljivih 96% glasova. Njen 16-ogodišnji mandat najduži je za predsednicu jedne države u istoriji i doprineo je za uspostavljanje napredne politike jednakosti polova na Islandu.

Angela Merkel (rođena 1954), Nemačka

Odrastala je u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Nakon doktorata iz hemije, radila je kao naučnica na istraživačkim studijama, a ubrzo nakon pada Berlinskog zida je stupila u politiku. Bila je članica kabineta kancelara Helmuta Kola, od 1991. do 1998.

Postala je liderka Hrišćansko-demokratske unije 2000, a pet godina kasnije i kancelarka Nemačke. Time je postala ne samo prva žena na ovoj funkciji, već i prvi kancelar sa prostora Istočne Nemačke, kao i najmlađa osoba na čelu nemačke vlade.

Osvojila je svoj četvrti mandat 2017, što će biti i poslednji. Tokom svoje 15-ogodišnje vlasti, posvedočila je evropskoj dužničkoj krizi, migrantskoj krizi, usponu političkih pokreta krajnje desnice i izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU. Merkelova se nalazi na čelu najmoćnije zemlje Evropske Unije, kao i četvrte ekonomske sile u svetu.

Angela Merkel, Emanuel Makron

Foto: Tanjug/AP

Elen Džonson Serlif (rođena 1938), Liberija

Nakon što je stekla diplomu sa nekoliko univerziteta u SAD, uključujući i master iz oblasti javne administracije na Univerzitetu Harvard, Džonson Sirlif je započela svoju karijeru u državnom sektoru Liberije, države u zapadnoj Africi na obali Atlantskog okeana, koju su osnovali oslobođeni američki robovi u 19. veku.

Tokom tamošnjeg građanskog rata, prebivala je u Keniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Bavila se bankarstvom i radila u Ujedinjenim nacijama. Na prvim izborima po završetku krvavog građanskog rata 2005, Džonson Sirlif je porazila niz kandidata, osvojivši blizu 80% glasova ženskih birača, postavši prva demokratski izabrana žena da predvodi jednu afričku zemlju.

Preko 12 godina je upravljala Liberijom i pomogla da se očuva mir, izmiri državni dug i izgradi ekonomija u Liberiji. Dobitnica je Nobelove nagrade za mir 2011, za zasluge za njeno uporno zalaganje po pitanju ljudskih prava žena. Ipak, pretrpela je kritike na račun korupcije i nepotizma, jer je postavila trojicu sinova na visoke pozicije unutar vlade.

Video: Koalicija Merkelove pred kolapsom: Angela će možda i pre isteka mandata morati da ode sa funkcije

(N.I.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima