Još od malih nogu slušate o ovim slavnim istorijskim ličnostima, a one zapravo i ne postoje

Kao ljudska bića, fascinirani smo pričama iz davnina i legendama o velikim ljudima i nihovim podvizima, ali uglavnom smo svesni toga šta je plod nečije mašte, a šta je činjenica. Isto se, pak, ne može reći za pojedina imena koja vezujemo za istorijske ličnosti. Mi, u stvari, ne možemo da potvrdimo njihovo postojanje, ali ni da ga u potpunosti opovrgnemo.

Verovanje u ovih pet ljudi opstaje i danas zahvaljujući njihovim čuvenim imenima i navodnim delima. Jedino što još ne znamo sa sigurnošću jeste da li su zaista postojali. Možda, ipak, žive samo u priči.

Preporučujemo

Likurg

Upamćen je po tome što je od starogrčkog grada-države Sparte stvorio najmoćniju vojnu silu antičkog sveta. Prema predanju, živeo je između 7. i 9. veka pre nove ere. Bio je zakonodavac. Uveo je niz propisa kojima su regulisana različita pitanja života u Sparti, od braka i seksa, do raspolaganja imetkom i brige o deci. Njegov najčuveniji doprinos je možda agoga, rigorozni višegodišnji trening namenjen da od dečaka stvori neustrašive ratnike.

Iako ne postoji sumnja da su ove reforme primenjene u Sparti, istoričari i dalje nemaju čvrste dokaze koji svedoče o postojanju Likurga. Stvar je u tome što Spartanci nisu bili skloni zapisivanju tamošnjih događaja, pa većina onoga što znamo o njihovom čuvenom vođi potiče iz neretko kontradiktornih izvora. Povrh toga, mnoga zbivanja u njegovom životu su mitskog karaktera. Prema jednom verovanju, Likurg je samog sebe izgladneo do smrti, te je tako moguće da je on bio samo figura nalik božanstvu koju su Spartanci izmislili radi samoveličanja.

Homer

Ne samo da se spori istinitost događaja o kojima ispredaju „Ilijada” i „Odiseja”, već se i samo postojanje njihovog navodnog tvorca dovodi u pitanje. Pojedini istoričari smatraju da najveći pisac antičke Grčke možda uopšte nije postojao, a ako i jeste, svakako nije sam napisao čuvene epove.

Na njegovo postojanje baca sumnju i činjenica da ne postoje konkretni zapisi koji bi posvedočili o njegovom životu. Veruje se da je rođen na ostrvu Hios između 7. i 8. veka pre nove ere i da je bio lišen vida. Zbog nedostatka pouzdanih dokaza, mnogi istoričari smatraju da su „Ilijada” i „Odiseja” dela grupe autora ili da su zbirke priča prenošenih usmeno s kolena na koleno. Postoji mogućnost da je Homer osmišljen kao figura koja bi obuhvatila sva ova narodna predanja.

Foto: Wikipedia/Giorces

Pitagora

Svima nam je urezana u sećanju Pitagorina teorema sa časova matematike, ali nije pouzdano ko je zaista bio njen imenitelj. Prema pojedinim navodima, Pitagora je živeo između 5. i 6. veka pre nove ere. Upamćen je kao filozof i matematičar, dok je za savremenike predstavljao duhovnog oca svojevrsnog kulta opsednutog numerologijom i reinkarnacijom duše.

Ne postoje čvrsti istorijski dokazi koji svedoče o zbivanjima iz njegovog života. Postoji verovanje da su ideje i matematičke formule koje mu se pripisuju, zapravo, delo njegovih sledbenika, takozvanih pitagorejaca. Predanja o njemu koja su opstala neretko su isprepletana sa mitom i natprirodnim pojavama. Prema jednoj priči, poseduje pozlaćeno bedro, dok je u drugoj opisan kao sin boga Apolona. Neki istoričari na ovakve izmišljene i kontradiktorne priče gledaju kao na pouzdan znak da je Pitagora uobrazilja jedne verske sekte. Sve i da jeste postojao, verovatno nije bio zaslužan za teoremu koja nosi njegovo ime. Postoje dokazi koji govore u prilog tome da su ga drevni Egipćani preduhitrili.

Kralj Artur

Bio je zaštitnik Kamelota i jedan od najpoznatijih vladara u istoriji. Ipak, istoričari mahom veruju da je stvaran koliko i legendarni Mač u kamenu. Odvažni Artur je, prema predanju, zaustavio saksonsku najezdu na Britaniju, što se dogodilo u 5. ili 6. veku naše ere. Uprkos tome što je, navodno, osvojio dvanaest bitaka, ime mu nije zabeleženo u jedinom sačuvanom zapisu o tom ratu. Štaviše, prvi put je u celosti opisan tek u 9. veku.

I pored toga što je priča o viteštvu kralja Artura izmišljena, istoričari veruju da je njegov lik zasnovan na stvarnoj ličnosti, dok je jedan od najverovatnijih kandidata rimski vojskovođa Lucije Artorije Kast, piše History.

Robin Hud

Srednjovekovni folklor Evrope ne bi bio isti bez avantura Robina Huda. Ali da li je razbojnik iz Šervudske šume, koji je krao od bogatih i davao siromašnima, zaista postojao ili je u pitanju plod nečije veoma bujne mašte? Njegovo ime se prvi put spominje u pesmama i baladama 14. i 15. veka. Robin se u pismenom predanju opisuje kao pripadnik razbojničke bande koji se pobunio protiv šerifa od Notingema. Iako u većini priča potiče iz naroda, u pojedinim se navodi da je plemić. Čak i prisustvo ledi Merijen i fratra Taka varira u zavisnosti od navoda.

Uprkos ovim nepodudarnostima, istoričari su vekovima pokušavali da pronađu dokaz o postojanju Robina Huda, ali bezuspešno. Prema najčuvenijem predanju, bio je sledbenik kralja Ričarda Lavljeg Srca. Drugi ga, pak, ističu kao prpadnika Vitezova Templara. Istinu možda nikada nećemo saznati. Što se tiče istoričara današnjice, oni Robina Huda i njegovu družinu smatraju srednjovekovnim mitom nadahnutim pričama o otporu potlačenih.

(N. I.)