Tajna soba, smrt vajara, "varljive" naočare: Ovo su nepoznate činjenice o planini Rašmor
Jedan od najpoznatijih spomenika na svetu danas možda uopšte ne bi izgledao ovako da su se sve stvari odvijale po planu
Zajedno sa Kipom slobode i Belom kućom, planina Rašmor je postao jedan od najprepoznatljivijih simbola u SAD, piše Insider.
Između 1927. godine i 1941. godine, vajar Gatson Borglum kreirao je ovaj nacionalni spomenik koji predstavlja likove četiri američka predsednika: Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Tedija Ruzvelta i Abrahama Linkolna uklesane u jednu stranu planine Blek Hils u Južnoj Dakoti.
Preporučujemo
Kako je nastao Dan zaljubljenih, najromantičniji praznik i zašto ga povezuju sa Svetim Valentinom
Vojska jela konje da preživi: Kako je izgledala bitka za jedan od najlepših gradova Evrope
Ipak, postoje stvari vezane za Maunt Rašmor (planina Rašmor) koje će vas, možda, iznenaditi: od tajne sobe skrivene iza Linkolnove glave, do Ruzveltovih zagonetnih naočara.
U početku su ljudi želeli da Maunt Rašmor predstavlja lokalne heroje, umesto američkih predsednika
Ranih 1920-ih godina, Doun Robinson, istoričar iz Južne Dakote imao je ideju da se u region privuku turisti i predložio je da se na ovom mestu izradi skulptura ljudi koji su bili najznačajniji za zapad. On je predložio poglavicu Sijuksa Crvenog Oblaka, Bufala Bila Kodija, Merivendera Luisa i Vilijama Klarka kao idealne za spomenik.
Kada je Gaston Borglum potpisan kao glavni skulptor i arhitekta projekta, on je odlučio da predstavi predsednike, jer će spomenik više imati nacionalno obeležje.
Suzan B. Entoni trebalo je da se nađe na spomeniku sa predsednicima, ali se isprečio finansijski problem
Suzan B. Entoni bila je značajan igrač u pogledu ženskih prava i poznata zagovornica za glasačka prava žena. Mesto koje zauzima u američkoj istoriji činilo je savršenim kandidatom koji treba da se prestavi na Maunt Rašmoru. Zapravo, taj predlog je iznet na Kongresu 1937. godine, ali već je bilo kasno. Radovi na spomeniku su već počeli, a navedeno je da se postojeći državni novac može trošiti samo na radove koji su već započeti.
Lokalni Indijanci suprotstavili su se gradnji Maunt Rašmora pre nego što je izgrađen i protive mu se i dan danas
Tokom izgradnje Maunt Rašmora, pleme Sijuksa, Lakota, strogo se protivilo sečenju svetog Blek Hilsa. Oni su se naročito protivili urezivanju likova ljudi koji su podržali ubijanje Indijanaca. Uprkos protivljenjima, gradnja je izvršena i još uvek se smatra kontroverznom.
Radnici su koristili dinamit kako bi razneli 450.000 tona stene. Većina tih ostataka ostavljena je na gomili, u podnožju planine
Na poslovima oko rušenja, koji su se smatrali veoma opasnim, radilo je više od 400 radnika.
Iza glave predsednika Linkolna postoji soba, koja je trebalo da se zove “ Hodnik zapisa”
Borglum je imao veliku viziju za Maunt Rašmor, veću nego što je samo povezivanje glava četiri predsednika. On je želeo da izgradi sobu iza Linkolnove glave, u kojoj bi se čuvali neki od najvažnijih američkih dokumenata. Soba bi bila visoka oko 24m, a dugačka 30m. Zamišljao je mesingane ormare, u kojima bi se držale Deklaracija o nezavisnosti i Ustav.
Njegov plan se nikada nije ostvario, iako su radnici počeli da rade na njemu i iskopali pećinu dugu oko 20m iza Linkolnove glave. Borglum je umro usred projekta i ponestalo je novca, tako da je projekat napušten.
Međutim, 1998. godine, 16 porcelanskih ploča koje sadrže istoriju SAD i Maunt Rašmora, postavljeno je u ovu sobu. Naravno, soba nije otvorena za posetioce.
Kada je projekat završen, 1941. godine, koštao je 989.992 dolara. Ta cena danas bi iznosila 17 miliona dolara
Iako je prvobitno koštao 989.992 dolara, Maunt Rašmor je takođe imao i renoviranje 1991. godine, koje je koštalo 40 miliona dolara.
Glava predsednika Tomasa Džefersona, prvobitno je trebalo da bude sa desne strane predsednika Vašingtona
Radnici su kasnije videli da je stena sa desne strane Vašingtona previše slaba da bi držala skulpturu, tako da su bili primorani da je premeste na levu stranu.
Svaka glava na Maunt Rašmoru je visoka po 18 metara
Nosevi su im dugi po 6m, oči su im široke oko 3m, a njihova usta su široka po 5m.
Iako izgleda kao da predsednik Tedi Ruzvelt nosi naočare, to je samo trik sa okom
Ruzvelt je poznat po tome da je nosio naočare, tako da je Borglum morao da otkrije kako da i njih uključi u skulpturu. To je uradio tako što je samo izrezao most naočara i ivice okvira.
Maunt Rašmor je zapravo nedovršen, jer je svaki od predsednika trebalo da ima isklesano i telo
Borglum je umro pre nego što je projekat završen i ponestalo je sredstava, tako da su isklesane samo glave američkih predsednika.
(B. K.)
Povezane vesti
Pred Vrhovnim sudom završeno iznošenje argumenata o Trampovom imunitetu
"Da sam se odrekao Srbije i Kosova do sada bih dobio tri Nobelove nagrade": Vučić o pritiscima velikih sila
TikTok će možda biti zabranjen u Americi: Evo šta se desilo kada ga je Indija zabranila
U SAD uhapšene desetine studenata koji su protestovali protiv rata Izraela i Hamasa
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Dragan je oženio Albanku i doveo je na Goliju: Prošlo tri meseca a ona samo plače, onda sam shvatio u čemu je problem (FOTO, VIDEO)
Stranac naručio mešano meso pa pitao Srbe: Evo koliko sam platio, jesu li me opljačkali?
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Sexo
Indijanci su u pravu sto se se protivili likovima zlikovaca
Podelite komentar