• 0

Konja za konzula i car koji je u naletu besa usmrtio sina: 9 monarha koji su izgubili razum

Za ove vladare navodi iz istorije tvrde da su se nosili sa ozbiljnim mentalnim problemima. Njihove sudbine su krajnje tragične

  • 0

Otkad je sveta i veka, neuračunljivi vladari su predmet interesovanja i kontraverznih priča koje služe kao inspiracija za filmove, serije i intrigantno štivo. Njihova dela i postignuća često su u senci bizarnih okolnosti iz njihovih života, a naročito nas fascinira način na koji su njihova ekscentričnost i burna priroda uticali na vlast koju su držali u svojim rukama.

Nabukodonosor II (630-561 p.n.e)

Nečovečno ludilo u koje je zapao vavilonski vladar zabeleženo je u Knjizi proroka Danila iz Starog zaveta. Tu se navodi da je Bog kaznio gordog cara zbog nedostatka vere, nakon čega on napušta svoj dvor i odlazi da živi u divljini. Priča o Nabukodonosoru poslužila je kao okvir kojim će se nadalje opisivati ludilo među vladarima u judeo-hrišćanskom predanju.

Kaligula (12-41)

Smatra se okrutnijim i manje razumnim čak i od svog sestrića Nerona. Ovaj rimski car upamćen je po svom rasipanju, sadizmu i ekscentričnosti. Jednom prilikom je naredio svojim trupama da sagrade pontonski, odnosno, plivajući most dugačak preko 3 km, kako bi po njemu jahao konja. Naredio im je i da „poharaju” more, tako što će sakupiti što više školjki u svoje šlemove.

Kaligula je bio visok i veoma maljav, pa je navodno zabranio da se u njegovom prisustvu spominju koze i vežbao je izraze lica kako bi izgledao što strašnije svojim podanicima. Svom konju Incitatu je sazidao raskošnu kuću, a pokušao je i da ga imenuje za konzula. Pretorijanska garda ga je ubila pre nego što je sproveo svoju zamisao u delo.

Kaligula

Foto-ilustracija: Wikimedia/DIREKTOR

Henri VI Lankaster (1421-1471)

Postao je engleski kralj pre svog prvog rođendana, a opevao ga je čak i Šekspir u istoimenoj dramskoj trilogiji. Poslednih decenija života, mentalno zdravlje mu je znatno oslabilo. Za to vreme je Engleska gubila rat sa Francuskom, nakon čega je usledio i krvavi građanski Rat dve ruže, u kome je i svrgnut.

Nikada nije bio snažan vladar. Bolovao je od šizofrenije i doživeo je nervni slom 1453. Kao posledica, godinu dana nije bio u stanju da govori. Kasnije je zapao u letargiju. Pogubljen je 1471, u jeku građanskog rata.

Huana I od Kastilje (1479-1555)

Bila je ćerka španskog kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Iako je bila tek četvrta u redu za presto, niz smrti u porodici načinio je naslednicom. Njen muž Filip Lepi, nadvojvoda od Austrije i vojvoda od Burgundije, držao ju je u zatočeništvu sa namerom da se domogne španskog prestola.

Nakon smrti njenog muža i oca, nasledila je presto, ali ju je kasnije i sin Karlo V primorao na zatočeništvo, stvorivši za nju svet izolovan od realnosti. Bila je proglašena mentalno nesposobnom. Skupina pobunjenika oslobodila je Huanu I 1520, sa namerom da je postave na presto, ali je ona odbila da izda svog sina, pa su je vratili u zatočeništvo.

Ivan Grozni (1533-1584)

Bio je prvi ruski car. Uveo je niz reformi i obračunao se sa boljarima, višim slojem feudalne aristokratije. Koristio se sadističkim metodama i mučenjem kako bi sebi podredio svoje protivnike. Ipak, ono zbog čega će zauvek ostati upamćen jeste ubistvo sopstvenog sina, koga je probo kopljem u naletu besa.

Opričniki pred Ivanom IV Groznim. Ruski car na glavi nosi kapu izrađenu po ugledu na Monomahovu koja je služila za krunisanja. Slika Nikolaja Nevreva

Opričniki pred Ivanom IV Groznim. Ruski car na glavi nosi kapu izrađenu po ugledu na Monomahovu koja je služila za krunisanja. Slika Nikolaja Nevreva. Foto: Wikimedia Commons/art-catalog.ru

Rudolf II (1552-1612)

Smatra se jednim od najekscentričnijih evropskih vladara iz doba renesanse. Bio je izdašan pokrovitelj umetnosti i nauke. Držao je razne životinje na svom dvoru u Pragu, uključujući lavove, tigrove, oraguntana i živi primerak ptice dodo. Imao je živopisnu kolekciju retkih predmeta.

Čitavog života se borio sa naletima ushićenja i melanholije. Dešavalo mu se da se povuče u svoje odaje i nedeljama ne izlazi. Iako je bio veliki pobornik različitih naučnih disciplina, bio je lakoveran, odlikujući se sposobnošću da poveruje u bilo šta. Pored toga što je cenio astrologe i alhemičare, cenio je i svakojake mistike, piše History.

Džorž III (1738-1820)

Čuveni engleski pesnik Persi Šeli ga opisuje kao „poludelog” i „prezrenog” kralja Velike Britanije i Irske. Prve znake mentalnog oboljenja pokazao je 1765, na samom početku svoje vladavine, ali je tek 1810. postao u potpunosti neuračunljiv. Vreme njegove vladavine bilo je burno i poklapa se sa događajima koji su odredili rađanje novog doba, kao što su Američki rat za nezavisnost, Francuska revolucija i Napoleonovi pohodi.

Pojedini istoričari medicine smatraju da je jedan oblik poremećaja po imenu porfirija krivac za njegove psihičke probleme, koji, između ostalog, podrazumevaju halucinacije, paranoju i nervne slomove.

Šarlota od Meksika (1840-1927)

Bila je ćerka belgijskog kralja Leopolda I. Udata je za meksičkog cara Maksimilijana, pripadnika dinastije Habzburgovaca. Na vlast ih je dovela grupa konzervativnih monarhista, koji su zbacili meksičkog predsednika i pomogli proglašenje carevine. Trudila se da se dodvori meksičkom narodu, naučivši čak i španski.

U nadi da zadobiju podršku naroda, ona i njen suprug su uveli niz liberalnih reformi, koje su ih, zauzvrat, otuđile od konzervativaca koji su ih prvobitno doveli na vlast. Nakon što je car izgubio podršku francuske vojske, poslao je Šarlotu u Evropu da pregovara sa francuskim carem Napoleonom III i papom u Rimu. Avaj, nije uspela da zavredi ičiju pažnju, pa je doživela nervni slom. Potom je odvedena na psihijatrijsko lečenje. Nakon ponovnog uspostavljanja republike, meksički predsednik Benito Huarez je naredio da se car Maksimilijan pogubi. Šarlota se spasila iste sudbine. Oporavila se i provela ostatak života u porodičnom zamku u Belgiji.

Ludvig II Bavarski (1845-1886)

Bavarski kralj Ludvig II je bio ljubitelj opere i graditelj bajkovitog dvorca Nojšvanštajn, koji i danas oduzima dah, ali je završio neslavno. Svrgnut je sa prestola i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima. Iako nije bio dokazano neuračunljiv, savremenici su ga smatrali takvim. Na presto bavarske kraljevine je stupio kao 18-ogodišnji mladić. Bio je jedan od glavnih pokrovitelja kompozitora Riharda Vagnera.

Zbog velelepnih palata koje je podizao, zapao je u dugove. Skupina zaverenika je 1886. krivotvorila lekarsku potvrdu da je njihov kralj mentalno onesposobljen, iako ga potpisani lekari nikada nisu ni pregledali. Namera je bila da se Ludvig II ukloni sa prestola. Sledećeg jutra, pronađen je zajedno sa svojim ličnim lekarom mrtav u Štarnberškom jezeru. Nikada nije rasvetljeno šta se zapravo dogodilo. Zanimljivo je da je i sam Ludvig jednom prilikom izjavio da želi da ostane večna enigma svima, pa i sebi.

N.I.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima