Priča o najvećem rivalu Pabla Eskobara koji danas moli da ga puste da se vrati, da umre u Kolumbiji

Foto: Wikimedia/DEA, Profimedia/Zuma Press

Hilberto Rodrigez Orehuela, bivši lider Kali karetla, nalazi se trenutno u zatvoru u SAD-u i na ivici smrti. Nije lako poverovati da je ovaj oronuli starac u svoje vreme bio najmoćniji narko šef u Kolumbiji, čovek čija je droga trovala i ubijala desetine hiljada ljudi, koji se borio u brutalnim obračunima sa svojim rivalima i bio glavni lik u jednoj od najkrvavijih i najnasinijih epizoda u istoriji ove zemlje.

Rodrigez Orehula je tokom 1980-ih i 1990-ih bio je vođa Kali kartela, jednog od najvećih u Kolumbiji, šef kriminalne organizacije koja je stajala nasuprot Pabla Eskobara i Medlin kartela. Danas, on boravi u američkom zatvoru, bez velike šanse da se, star i bolestan, vrati u svoju zemlju i u njoj umre, piše Infobae.

Preporučujemo

Gilberto Rodrigez Orehuela sa desne strane, u prugastoj košulji Foto: Wikipedia/DEA

Kazna od 30 godina, na koju je osuđen u Severnoj Karolini, biće odslužena u februaru 2030. godine, kada ovaj švercer droge napuni 90.

Njegovi advokati tražili su da bude pušten na osnovu samilosti i milosrđa. Prvi zahtev podnet je 2019. godine, a drugi nedavno. U zatvoru je Gilberto Rodrigez već preživeo rak creva, a maligna masa pronađena je i u njegovoj prostati. Primio je kroz više od 40 hemoterapija i radijacija.

Uglađeni narko bos

Gilberto i njegov brat Migel Anhel rođeni su tokom 1940-ih u varoši Marikita. U godinama koje dolaze njih dvojica će osnovati Kali kartel i postati milijarderi zahvaljujući trgovini drogom.

Gilberto je opisan kao ambiciozan, metodičan, harizmatičan i obrazovan čovek. Posao je vodio tiho i oprezno, uspevao je da u javnosti održi sliku pristojnog i uspešnog biznismena, pre nego što je, mnogo kasnije, ta javnost saznala čime se on zapravo bavi.

Tokom 70-ih on, Migel Anhel i Hose Santa Kruz Londonjo osnovali su kriminalnu bandu "Los Chemas", koja se bavila otimanjem i švercom. Kasnije će se povezati za Helmerom Pačom Hererom, koji je njihov novac prao u Njujorku.

Zajedno će osnovati ono što je postalo poznato kao Kali kartel, organizacija za šverc narkotika, za koju je DEA rekla da je dostavljala četiri od svakih pet grama kokaina koji bi se prodao u Njujorku.

Sa novcem i moći koji su mu doneli narkotici Gilberto Rodrigez je skočio na društvenoj i poslovnoj lestvici u Kolumbiji, naročito nakon što je kupio fudbalski klub u svom rodnom Kaliju, koji je zahvljujući ogromnim investicijama njega i njegovog brata postao jedan od najjačih klubova u Kolumbiji.

Saradnja sa Pablom Eskobarom

Ranih 1980-ih kolumbijski karteli su metodično i strateški švercovali drogu u SAD: dok je Medelin kartel, na čijem je čelu bio Pablo Eskobar, uglavnom prenosio drogu u Majami, dotle je Kali svoju "robu" slao u Njujork. Do 1984. Kali kartel bio je saradnik sa Madelin kartelom, da bi potom jaz između ove dve kriminalne grupe postao sve veći i dublji.

Pablo Eskobar Foto: Profimedia/Zuma Press

Prekretnica u njihovom odnosu bilo je ubistvo ministra pravde Rodriga Lara Bonile, koji je ratovao protiv narko bosova koji su poslovali pod Eskobarovom palicom.

Eskobar je objavio rad Lara Bonili i otvoreno mu pretio smrću. Sve vođe kartela bile su uz Eskobara i novčano pomogle njegov krvoločni plan, osim Rodrigeza, koji nije hteo da u tome učestvuje, uveren da će smrt ministra naterati celu državu da se okrenu protiv njih.

Nakon što je Lara Bonila ubijen, većina kolumbijskih narko šefova bila je proterana iz zemlje, dok su SAD počele da protiv njih vode još jaču borbu. Tako su se Gilberto Rodrigez Orehuela i Horhe Lusi Oćoa Vaskez, član Medelin kartela, našli u Španiji. Obojica su tu uhapšena 1984. godine, pod optužbom da su pokušali da u Evropi uspostva mrežu trgovine kokainom.

Obojica su se na kraju vratila u Kolbumbiju, gde su ih narodni sudovi oslobodili, ali tenzije između kartela bile su sve veće. Pablo Eskobar želeo je u to vreme da kidnapuje Andreasa Pastranu, koji je tada bio kandidat za gradonačelnika Bogote, a kasnije je postao i predsednik Kolumbije, kao i javnog tužioca Karlosa Maura Hojosa (kog je na kraju ubio), kako bi naterao vladu da povuče sporazum o ekstradiciji koji je potpisala sa SAD-om.

Rat je počeo

U Kali kartelu nikome se ove ideje nisu dopadale. Vođe poput Gilbera bile su mnogo diskretnije i metodičnije od impulsivnog Eskobara. Kali je odbio da podrži ovaj plan, a karteli su tada i zvanično postali neprijatelji jedni drugih.

Karteli su švercovali kokain u različite delove Amerike Foto ilustracija: Shutterstock

Mržnju je zapečatio napad na Monako palatu 13. januara 1988. godine kada je 700 kilograma dinamita raznelo imanje Pabla Eskobara, gde je takođe živela njegova porodica. Iako žrtava nije bilo, a Kali je otvoreno poricao odgovornost za napad, šefovi u Medelinu nisu sumnjali da iza eksplozije stoje njihovi nekadašnji partneri. Smatrali su da su jedino oni dovoljno moćni da izvrše ovaj napad.

Otvoreni rat je počeo. Eskobar je naredio da se više od 50 bombi rasporedi kroz Kali, i to precizno ispod nekretnina i poslovnica koje su u vlasništvu braće Rodrigez. Tokom 1988. godine skoro 40 napada izvedeno je u apotekama Drogas la Rebaja i još 10 u Colombian Radial Group, što su sve bili legalni poslovi Kali šefova.

Kali kartel nije sedeo skrštenih ruku. Obručili su se na njih svojim mrežom špijuna, no isto to uradio je Eskobar. Vođa Medelin kartela uspeo je da kidnapuje petoro bivših vojnika koji su ga špijunirali za RodrIgez kartel. Kali je predložio primirje, ali Eskobar je tražio previše - pet miliona dolaRa kao kompenzaciju za Monako imanje, kao i to da mu izruče Pača Hereru, koji je bio u vrhu Kali kartela, a sa Eskobarom je imao privatnu svađu.

Gilberto Rodrigez je odbio ove zahteve. Gotovo odmah njegovih pet špijuna pronađeni su mrtvi. Kraj njih su stajali natpisi: "Članovi Kali kartela, pogubljeni zato što su pokušali da napadnu narod u Medelinu".

Pablo je potom bez uspeha pokušao da kidnapuje Pača Hereru, a Gilberto je u znak osvete iskoristio plaćenike iz Engleske da pokuša da ubije Eskobara i Gonzala Rodrigeza Gaća, poznatijeg kao "El Meksikano". Ni taj plan nije uspeo.

Eskobar u "Katedrali"

Gaća i njegov sin Fredi ubijeni su od strane policije nedugo nakon toga, 15. decembra 1989. godine. Nakon njegove smrti stvari su postale komplikovanije za Eskobara. Njegov rat sa Amerikom završio se tako što se on predao 1991. godine. Zatočen u La Catedral zatvoru, Eskobar je nastavio da naručuje otmice, bombardovanja i ucene. Uskoro je njegova sve nasilnija priroda postala problem i za njegove saradnike.

Kada je Eskobar lično u zatvoru ubio nekoliko članova Medelin kartela, drugi su potražili podršku od braće Rodrigez Orehula i drugih Kali narko vođa kako bi se odbranili od Pabla.

Tako su nastali "Los Pepes" ili Perseguidos por Pablo Escobar (Goniči Pabla Eskobara), paramilitarna grupa koju je uglavnom finansirao Kali kartel. Zajedno sa spacijalnom policijskom jedinicom koja je imala zadatak da uhvati Pabla Eskobara živog ili mrtvog, konačno su uspeli da ubiju najvećeg švercera drogom ikada 2. decembra 1993. godine.

Istog trena Kali je psotao najveći kartel u Kolumbiji, a Gilberto Rodrigez Orehula najmoćniji kriminalac i milijarder u zemlji.

Vladavina kratkog veka

Njegova neprikosnovena vladavina je trajala dve godine, sve dok 1995. godine elitna jedinica vojske i DEA nisu izvršile raciju u amartnanu 402 u luksuznoj zgradi Colinas de Santa Rita, zapadno od Kalija.

Tu su pronašli vođu ovog kartela, skrivenog u rupi ispod poda. Bio je krvav, imao je na sebi beli peškir, farmerke i majicu. Disao je uz pomoć aparata.

Gilberto Rodrigez Orehula osuđen je na 12 godina zatvora u Kolumbiji, ali je pušten nakon sedam godina zbog dobrog vladanja. Slobodu je povratio 2002. godine.

Ipak je 2004. godine, tokom vlade Alvara Uribe Velea, on ponovo uhapšen i isporučen SAD-u, koja ga je tražila zbog isporuke 150 kilograma kokaina u to zemlju 1990. godine, za šta mu ranije nije suđeno.

Otada je najveći neprijatelj Pabla Eskobara američki zatvorenik, koji služi svoju 30-godišnju kaznu. U svojoj 80. godini, star i bolestan od raka, njegova jedina želja je da ga sud pusti da ostatak kazne provede u Bogoti, gde mu žive žena i ćerka, te da umre u svojoj rodnoj zemlji. U istoj onoj u čijoj je destabilizaciji, kriminalnoj pozadini i ubijanju njene dece svojevremeno zdušno učestvovao.

(Telegraf.rs)