• 1

Socijalno distanciranje potiče iz 14. veka: Ima veze sa kugom, a prvi karantin naređen je na Balkanu

Počevši od 1348. godine, ubrzo nakon što je kuga stigla u gradove poput Venecije i Milana, gradski zvaničnici su uveli hitne mere za javno zdravlje koje su najavile današnje najbolje prakse društvenog distanciranja i dezinfekcije

  • 1
Crna smrt, Bubonska kuga, Srednji vek

Srednjovekovna minijatura iz 1353. godine, žitelji Turnea u Valoniji sahranjuju one koje je pokosila „crna smrt“ — bubonska kuga. Foto: Wikimedia Commons/balat.kikirpa.be

Pre skoro 700 godina, lekari i zdravstveni zvaničnici koji su se borili protiv razornog izbijanja bubonske kuge u srednjovekovnoj Italiji nisu ništa znali o virusima ili bakterijama, ali su dovoljno razumeli "crnu smrt" da primene neke od prvih mera protiv širenja.

Počevši od 1348. godine, ubrzo nakon što je kuga stigla u gradove poput Venecije i Milana, gradski zvaničnici su uveli hitne mere za javno zdravlje koje su najavile današnje najbolje prakse društvenog distanciranja i dezinfekcije, piše History.com.

- Znali su da morate da budete veoma oprezni sa robom kojom se trguje, jer se bolest može proširiti na predmete i površine i da se trudite da ograničite kontakt između sebe - rekla je Džejn Stivens, predavač rane moderne evropske istorije na Univerzitetu Oksford Bruks.

Prvi karantin

Jadranski lučki grad Raguza (današnji Dubrovnik) bio je prvi koji je doneo zakon kojim se zahteva obavezan karantin za sve brodove i trgovačke kamp prikolice koji dolaze.

Naredba, koja je čudom preživela u dubrovačkoj arhivi, glasi da je 27. jula 1377. Gradsko veće donelo zakon "kojim je propisano da oni koji dolaze iz područja pogođenih kugom ne mogu da užu u Raguzu ili u njen kraj, osim ako ne provedu mesec dana na ostrvu Mrkan ili u gradu Cavtatu.

Marsej, kuga

Autor: Michel Serre

Mrkan je bilo nenaseljeno stenovito ostrvo južno od grada, a Cavtat se nalazio kraj puta koji su koristili kopneni trgovci na putu do Raguze, piše Zlaza Blazina Tomić u knjizi o tom periodu.

Ona navodi da neki istoričari medicine smatraju da je Raguzin "karantinski edikt" jedan od najvećih dostignuća srednjovekovne medicine.

Naređujući izolaciju zdravih mornara i trgovaca na 30 dana, zvaničnici Raguze pokazali su neverovatno razumevanje perioda inkubacije.

Pridošlice možda nisu pokazovale simptome kuge, ali bi se zadržali dovoljno dugo da se utvrdi da su u stvari bolesni ili ne.

Značaj četrdesetodnevnog karantina

Period od 30 dana predviđen naredbom iz 1377. bio je poznat na italijanskom kao "trentino", ali Stivens kaže da su lekari i zvaničnici takođe imali ovlašćenja da određuju kraćiili duži boravak.

Engleska reč "karantin" je direktan potomak "karantina", italijanske reči za period od 40 dana.

Zašto 40 dana? Zdravstveni zvaničnici su možda propisai karantin od 40 dana jer je taj broj imao veliki simbolički i verski značaj za sredjovekovne hrišćane.

Stivens navodi da je još pre dolaska kuge, biblijski pojam perioda pročišćenja od 40 dana prešao u zdravstvenu praksu. Na primer, nakon porođaja, majka bi trebalo da se odmara 40 dana.

Crna smrt, Bubonska kuga, Srednji vek

„Smrt igra šah“, Albertus Piktor, 1480—1490., freska. Albertus Piktor je bio najpoznatiji švedski slikar poznog srednjovekovlja, a ova slika inspirisala je majstora filma Ingmara Bergama da 1957. snimi „Sedmi pečat“, u kojem je glavnu rolu igrao nedavno preminuli velikan Maks fon Sidov. Foto: Wikimedia Commons/digitaltmuseum.se/Xauxa

Da li je karantin imao uspeha?

Čak i uz novi zakon o karantinu, Raguza je i dalje bila snažno pogođena epidemijama kuge 1391. i 1397. godine. Kao pomorski grad koji je živeo od trgovine, bilo bi nemoguće udariti na bolest bez ikakve ekonomije.

Ali, čak i ako mere karantina nisu u potpunosti zaštitile Raguzu od bolesti, Stivens veruje da su zakoni možda poslužili i drugoj svrsi, vraćanju osećaja za red.

I prva bolnica za obolele izgrađena u Raguzi.

Karantin nije bilo jedino odružje u ovoj evropskoj borbi protiv kuge, koja je harala najviše kontinentom u 17. veku. Raguza je prvi grad koji je napravio privremenu bolnicu za obolele od kuge i to na ostrvu Mljet.

Video: Policijski čas, noć broj 3: Snimak iz vazduha pustih ulica Beograda

(N. Z.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima