• 0

Papa oprostio Turčinu koji je hteo da ga ubije: Za pokušaj atentata u Vatikanu krivili su KGB

Papa Jovan Pavle II umro je 2005. godine, a za samo nekoliko dana obeležava se 100 godina od njegovog rođenja

  • 0
Papa Jovan Pavle, atentat, Mehmet Ali Agca

Foto: Guliver/Keystone/Hulton Archive/Getty Images

Na današnji dan pre tačno 39 godina u Vatikanu, na Trgu svetog Petra ranjen je papa Jovan Pavle II. U njega je pucao Turčin Mehmet Ali Agdža, kom je papa taj pokušaj ubistva i oprostio.

Papa Jovan Pavle II umro je 2005. godine, a za samo nekoliko dana obeležava se 100 godina od njegovog rođenja.

Umalo kobni 13. maj

Mehmet Ali Agdža je u avgustu 1980. godine krenuo preko Mediterana, manjao je pasoše i identitete, a onda stigao u Rim 10. maja 1981. godine.

Prema njegovom svedočenju, u Rimu se sastao sa tri čoveka, Turčinom i dvojicom državljana Bugarske, a operaciju je predovodio Zilo Vasile, vojni ataše u Italiji. Plan je bio da on i Oral Čelik pucaju na papu na Trgu svetog Petra i da pobegnu u bugarsku ambasadu tako što bi izazvali opštu paniku aktiviranjem bombe.

Tog 13. maja 1981. stigli su na Trg, čekajući dolazak pape, a kada je Jovan Pavle II prošao pored pristalica, Agdža je ispalio četiri hica u tačno 17:17 sati i teško ranio papu. Sva četiri metka pogodila su papu, dva su pogodila creva, dok su dva otišla u levi kažiprst i desnu ruku, a povredila i dva prolaznika. En Odre iz Bafala u Njujorku ranjena je u grudi, a Rouz Hol je lakše ranjena u ruku. Papa je hitno prevezen u bolnicu, a Čelik je pobegao sa lica mesta bez aktiviranja bombe.

Agdža je pokušao da pobegne, bacio je pištolj, ali bez uspeha. Uhvaćen je relativno brzo.

Pope John Paul II assassination attemp 2006.

Trg svetog Petra na kom je ranjen papa; Foto: Wikipedia/ProhibitOnions.

Presuda i pomilovanje

Mehmet Ali Agdža je osuđen u julu 1981. godine na doživotnu robiju za pokušaj ubistva. Ipak, italijanski predsednik Karlo Azeljo Čampi ga je pomilovao u junu 2000. godine na papin zahtev.

Izručen je Turskoj gde je onda zatvoren zbog ubistva novinara Abdija Ipekdžija 1979. godine i dva upada u banke koje je izvršio sedamdesetih godina.

Uprkos zahtevu za rani otpust, sud puštanje nije dozvolio do 2010. godine. Ipak, 2006. je dobio uslovni otpust, ali samo osam dana kasnije, 20. januara, Turski vrhovni sud je presudio da vreme koje je proveo u italijanskom zatvoru ne može da se računa kada je reč o presudi u Turskoj. Vraćen je iza rešetaka i konačno oslobođen 18. januara 2010, skoro 29 godina kasnije.

Papa mu oprostio

Papa Jovan Pavle II je nakon pucnjave tražio od naroda se moli "za brata Agdžu" kom je oprostio. Papa je 1983. godine upoznao Turčina u rimskom zatvoru.

Prema nekim navodima, Agdža je čak poljubio papin prsten, a papa je navodno godinama bio u kontaktu sa njegovom porodicom, te 1987. godine upoznao Agdžinu majku, a deceniju kasnije i brata.

U februaru 2005. godine, tokom papine bolesti, Agdža je čak Jovanu Pavlu II poslao pismo u kom mu je poželeo oporavak što pre. Turčin je nakon puštanja na slobodu, 2014. godine čak posetio i papin grob.

Papa Jovan Pavle, atentat, Mehmet Ali Agca

Papa je upoznao Mehmeta Alija Agdžu; Foto: Profimedia/AFP

Motivi zločina

O pokušaju atentata postoje brojne teorije. Jedna od njih, koja je pretežno zastupljena u američkim medijima i koju su osamdesetih zagivarali Majkl Ledin i Kler Sterling govori o tome da je plan orkestrirala Moskva, odnosno da je KGB instruisano bugarske i istočnonemačke tajne službe da sprovedu plan.

KGB je navodno naredio bugarskoj tajnoj službi da izvrši atentat na papu zbog njegove podrške poljskom Pokretu solidarnosti, videvši to kao jednu od najvećih pretnji sovjetskoj hegemoniji u Istočnoj Evropi. Ipak, za ovo postoje slabi dokazi.

Sam Agdža je dao nekoliko oprečnih izjava o pokušaju atentata.

- Agdža je manipulisao svima nama, govoreći nam stotine laži, neprestano menjajući verzije, prisiljavajući nas da otvorimo desetine različitih istraga - rekao je tužilac Antonio Marini.

Agdža je prvo tvrdio da je član Marksističkog narodnog fronta za oslobađanje Palestine (PFLP), ali su oni negirali bilo kakvu vezu sa njim.

Papa Jovan Pavle II je izabran za papu 1978. godine. Umro je 2. aprila 2005. godine, a ovog 18. maja biće obeleženo 100 godina od njegovog rođenja.

Video: Vatikan otvorio arhive: Konačno saznajemo istinu o saradnji Katoličke crkve i ustaša

(N. Z.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima