• 24

Ovo je pravi datum Kosovske bitke, nije vođena na današnji dan

Odgovor se krije u razlici između julijanskog i gregorijanskog kalendara, starog i novog, ali i u razlici između verskih činjenica i onih istorijskih

  • 24
Kosovska bitka, Petar Lubarda

„Kosovski boj“, Petar Lubarda, 1953. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Orjen

Kosovska bitka spada u red najsudbonosnijih događaja srpske istorije drugog milenijuma, i premda posle nje nismo „pali pod Turke“, to desilo čitavih 70 godina docnije padom Smedereva i Srpske despotovine — u toj se meri urezala u srpsku svest da je oko nje izgrađena čitava nacionalna mitologija koja nas „vozi“ već nekoliko vekova.

Ta sudbonosna bitka — završena taktički „nerešeno“ ali turskom strateškom pobedom koja je definitivno odgovorila na pitanje ko će biti gazda jugoistočne Evrope — odigrala se na Vidovdan 1389. godine. Zbog ove proste i jednostavne činjenice mi danas obeležavamo još jednu njenu godišnjicu u nizu, iako se ona zapravo nije odigrala na današnji dan.

Tačnije, nije se odigrala 28. juna već 15. dana ovog meseca. Danas je taj 15. dan ovog meseca, ali po julijanskom kalendaru koji koristi Srpska pravoslavna crkva, a koji je sve do 1582. važio u rimokatoličkim zemljama jednako kao i u našim.

Tada su za vreme pontifikata pape Grgura XIII u sklopu kalendarske reforme uklonjeni akumulirani dani zbog kojih je kalendarska ravnodnevnica stizala sa čitavih 10 dana zakašnjenja u odnosu na stvarnu prolećnu ravnodnevnicu; sada po julijanskom kalendaru stiže 13 dana kasnije, budući da godina po njemu traje neznatno duže od solarne (u proseku 365,25 dana naspram 365,24219 dana) pa se na svakih 128 godina akumulira dan viška.

Ostrog, manastir, Crna Gora

Foto: Tanjug/AP/Risto Bozović

Najbanalnije rečeno, godine 1582. nakon četvrtka 4. oktobra došao je petak 15. oktobar, čime je neposredni problem jednim potezom uklonjen sa dnevnog reda (temelj reforme se sastojao pre svega u pravilima vezanim za prestupne godine, koja sprečavaju da se ti dani viška uopšte pojave); svi julijanski datumi vezani za sve događaje pre toga ostali su na snazi (poput datuma rođenja, smrti, venčanja... bitaka), a dalje se nastavilo po gregorijanskom.

I oni koji su momentalno prihvatili gregorijanski kalendar i oni koji su učinili kasnije (Britanci recimo 1752., a mi tek 1919.), retroaktivno su prihvatili gregorijanske datume vezane za prethodne istorijske događaje (samo civilni kalendar može biti istoriografski, a Kosovska bitka je pre svega istorijska a ne verska činjenica).

I premda se za period između 1582. i vremena usvajanja novog kalendara od strane pojedinačne nacije, mogu paralelno koristiti oba (može julijanski datum biti čak i jedini validan za vreme kada je bio u upotrebi), to ne važi za događaje koji su se odigrali pre nastanka gregorijanskog kalendara — 15. jun 1389. može biti samo 15. jun 1389.

Pošto je Vidovdan verski praznik, a Srpska crkva koristi julijanski kalendar, nema nikakvog spora da je danas Vidovdan — ali samo i isključivo kao verski praznik (dan Svetog Vida u Katoličkoj crkvi takođe pada 15. juna ali po gregorijanskom; među pravoslavnim narodima, Sveti Vid je samo kod nas značajan svetac, njegov kult nigde drugde ne postoji, mada je i kod nas zamaskiran).

Sveti Vid, Vidovdan

Sveti Vid u Nirnberškoj hronici 1493. godine. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Magnus Manske

Danas nije niti može na bilo koji način da bude godišnjica Kosovske bitke — koja je istorijska i istoriografska činjenica vezana za civilni kalendar — čija je godišnjica bila pre 13 dana. Pritom je, kao što smo rekosmo, u vreme njenog odigravanja postojao samo jedan jedini domaći i evropski kalendar.

Ne može se čak reći ni da je danas po julijanskom kalendaru u užem smislu godišnjica Boja na Kosovu, zato što je 1389. zaostatak za ravnodnevnicom bio manji; u godini kada su naši udarili na Turke na Kosovu polju, julijanski 15. jun je korespondirao sa gregorijanskim 23. (pojednostavljeno, ono što je nama danas 28. jun, u vreme odigravanja bitke bio bi 23. jun) — ali to samo ako bismo proleptičkim gregorijanskim kalendarom retroaktivno menjali datume od pre 1582. (što se u suštini radi samo ako se sve strane slože, ili u slučajevima dalje prošlosti, recimo Starog Egipta, Starog Rima i Grčke, ili Maja).

Koliko je u sadašnjoj kalendarskoj situaciji neprimereno i dugoročno pogrešno vezivati datum odigravanja Kosovske bitke sa verskim praznikom Vidovdanom jasno je iz činjenice da je do 1899. bitka padala 27. juna (ne u Kraljevini Srbiji koja je koristila julijanski kalendar, ali među Srbima u Austrougarskoj svakako), a da ćemo je 2100. obeležiti 29. juna (Božić 2101. proslavićemo 8. januara) — ako u međuvremenu SPC ne prihvati Milankovićev reformisani kalendar, koji se samo trenutno poklapa sa gregorijanskim.

Milutin Milanković

Milutin Milanković. Foto: Wikipedia

A to ne može biti — ne može datum bitke da bude pokretan, on se odigrao tačno u dan kada se odigrao, i taj dan je 15. jun. Istorijski fakti su sekularni fakti, ne verski, a mi u civilnoj upotrebi imamo gregorijanski kalendar, koji uostalom obični narod koristi i za verske događaje (ogromna većina nas nema predstavu kada nam padaju krsne slave po julijanskom kalendaru, već samo po gregorijanskom; čak ni za Božić mnogi ne znaju da ga proslavljaju 25. decembra — po julijanskom).

Kada Srpska pravoslavna crkva odluči da prihvati novi kalendar (više kada nego ako, jer čini se da je to samo pitanje trenutka, i da će biti sve teže što se duže bude odlagalo; već je sada dovoljno teško), koji je Milutin Milanković izradio upravo na njen zahtev i koji je prihvatio dobar deo Pravoslavne katoličanske crkve, Vidovdan će ponovo po civilnom kalendaru padati 15. juna.

Do tada, stvarna godišnjica Kosovske bitke padaće 13 dana pre Vidovdana; do tada, nema sumnje da ćemo godišnjicu Kosovske bitke nastaviti da slavimo na dan kada se nije desila.

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • незналице

    @berliner@tanatos it’d.ви да знате историју Срба никада тако нешто неби изјавили Срби су свима донијели културу на овој земаљској планети ,донијели су писменост и тај њемачки и енглески је настао од Српског језика,на коме језику можеш тако лако да пишеш и да се изражаваш ,а да не убацујеш нека до датна слова или ријечи да понављаш,тј.ни на једном сем на Српском(Србском) итд.ја сам поносан што сам Србин и што имамо толико наших Научника који су нам омогућили све ово данас да брже комуницирамо ,то се са правом каже да смо небески народ ,а ови рецимо цивилизовани европљани су одувијек угњетавали цијели свијет и његов народ правили су разлике између њих и правили их робовима и увијали су их јер они мисле да су нешто боље,а у ствари су само зло које уништава све што је свето и божанско могу да пишем данима ,али ви то не разумијете јер сте као особе нико и ништа тј.глупи сте да ви то схватите, поздрав од Белог Србина тј од небеског Србина

  • Rola 54

    Ljudu kuda ovi vodi niko ne gleda u budućnost nego se vraća u prošlost i soli nam pamet. Šta ima veze koji je kalendar bio važno je da je bio vidovdan i on se slavi. Kako koja generacija dolazi pametuju umesto da rade i sebi obezbede hleba a ne da ih roditelji hrane za dede i babe da ne pričamo. Po njihovom za koju godinu mi nećemo biti ni pravoslavci negiraće nam svaki praznik koji su slavili naši praci naši očevi. Za mene je svaki praznik onog dana kada se padne a dali je po Julijanskom ili Gregorijanskom kalendaru nije bitno. Možda jednog dana nam negiraju i očeve majke izmisliće neke nove roditelje samo da ništa ne rade jer tako im možda lepše.

  • str

    Svasta! Pa danas je taj 15. jun po Julijanskom kalendaru, nije bio pre 13 dana, pogledajte u crkveni kalendar ako ne razumete!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima