Prvo Hirošima, a onda i Nagasaki: Da li su Amerikanci morali da bace baš dve atomske bombe?

Foto: Wikimedia/United States Army Air Force

Otkako je Amerika 9. avgusta 1945. godine bacila drugu atomsku bombu na Nagasaki u Japanu, iznova se postavlja isto pitanje: Da li je toliko smrti i razaranja zaista bilo potrebno za okončanje Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Američko rukovodstvo je očigledno mislilo da treba. Nekoliko dana ranije, samo 16 sati pre nego što je američki bombarder B-29 šokirao svet bacivši prvu A-bombu poznatu kao "Mali dečak" na japanski grad Hirošima, Bela kuća je izdala saopštenje predsednika Harija Trumana.

Pored toga što je upoznao svet sa prethodno tajnim američkim istraživačkim programom poznatim kao "Projekat Menhetn", Truman je udvostručio pretnju Japanu, jedinom preostalom protivniku Amerike u ratu. Ako Japanci ne prihvate uslove bezuslovne predaje koje su u Potsdamskoj deklaraciji naveli saveznički lideri, Truman je naveo da "mogu da očekuju kišu propasti iz vazduha, onakvu kakva nikada nije viđena na zemlji".

Ipak, čak i u trenutku dok je izdavao upozorenje, drugi atomski napad je bio u toku. Prema naredbi koju je krajem jula sačinio general potpukovnik Lesli Gruvs, šef "Projekta Menhetn", predsednik je odobrio bacanje dodatnih atomskih bombi na japanske gradove Kokura (današnji Kitakjušu), Nigita i Nagasaki čim vremenske prilike to dozvole.

Foto: Wikimedia/米軍撮影

Nagasaki nije bio primarna meta

Rano ujutru 9. avgusta 1945. godine B-29 poleteo je sa ostrva Tinian u Tihom okeanu noseći bombu "Debeli čovek" ka gradu Kokuri, domu velikog japanskog arsenala. Nailazeći na Kokuru zaklonjenu oblacima, posada je odlučila da krene ka svom sekundarnom cilju - Nagasakiju.

"Debeli čovek" je detoniran u 11:02 po lokalnom vremenu. Efekat je bio poražavajuć, blizu 40.000 ljudi je odmah ubijeno, a trećina grada je uništena, piše History.com.

- Ova druga demonstracija moći očigledno je bacila Tokio u paniku jer je Japansko carstvo sledećeg jutra donelo odluku da se preda - napisao je Truman u svojim memoarima.

Japanski car Hirohito je 15. avgusta najavio bezuslovnu predaju Japana, čime je završen Drugi svetski rat.

Prema zvaničnim stavovima Trumana i njegove administracije, upotreba atomske bombe trebalo je da skrati rat na Tihom okeanu, izbegavajući američku invaziju na Japan i spasivši stotine hiljade života.

Početkom 1947. kada je pozvan da odgovori na sve više kritika zbog atomskih napada, ratni sekretar Henri Stimson napisao je u magazinu "Harper" da do jula 1945. nije bilo znakova "slabljenja u japanskoj odlučnosti da se bori".

U međuvremenu, SAD su planirale da povećaju svoju morsku i vazdušnu blokadu Japana, pojačaju strateška bombardovanja i izvedu invaziju na japansko matično ostrvo tog novembra.

- Procenili smo da ćemo, ukoliko budemo primorani da sprovedemo ovaj plan, velike borbe završoti tek u drugom delu 1946. godine. Obavešteni smo da će se očekivati da će takve operacije koštati preko milion žrtava, samo za američku stranu - naveo je on.

Foto: Wikimedia/ENERGY.GOV

Privući pažnju Sovjeta

Uprkos argumentima Stimsona i drugih, istoričari su dugo raspravljali o tome da li su SAD uopšte opravdano oristili atomsku bombu - a kamoli dva puta.

Razni vojni i civilni zvaničnici javno su rekli da bombardovanja nisu bila vojna potreba. Japanski lideri su znali da su poraženi i pre Hirošime i obraćali se Sovjetima da vide da li će posredovati u eventualnim mirovnim pregovorima.

Čak je i slavni general Kurtis Lemej rekao novinarima u septembru 1945. godine da "atomska bomba uopšte nema nikakve veze sa krajem rata".

Izjave poput ovih navele su istoričare kao što je Gar Alperovic da sugeriše da je prava svrha bombe bila da preuzme prednost Sovejtskom Savezu.

Prema toj liniji razmišljanja, SAD su bacile bombu na Nagasaki da bi razotkrile snagu svog nuklearnog arsenala, osiguravajući nadmoć nacije u globalnoj hijerarhiji moći.

Drugi su tvrdili da su oba napada bila jednostavno eksperiment kako bi se utvrdilo kako funcionišu dve vrste atomskoh oružja razvijene u "Projektu Menhetn". Admiral Vilijam Halsi, komandant Treće flote američke mornarice tvrdio je da 1946. da je prva atomska bomba bila "nepotreban eksperiment".

- Naučnici su imali igračku i hteli su da je ispobaju, pa su je bacili - rekao je on.

Da li je zaista bio poteban drugi nuklearni napad da bi se Japan primorao na predaju? Svet možda nikada neće znati. Čini se da se Truman nije kolebao u uverenju da su napadi opravdani .

- Bila je to užasna odluka. Ali doneo sam je. Učinio sam to da spasim 250.000 dečaka iz SAD i opet bih je doneo pod sličnim okolnostima - napisa je predsednik svojoj sestri Mariji.

(Telegraf.rs)