Sve blagodeti u kojima čovek uživa počivaju na genocidu koji je počinio pre mnogo hiljada godina

„Neandertalci u Mustiju“, Čarls R. Najt, 1920. Musti je važno arheološko nalazište u blizini sela Pezak-lu-Musti, Dordonja, Francuska. Foto: Wikimedia Commons/donglutsdinosaurs.com/FunkMonk

Neandertalci — koji su u stručnoj literaturi zavedeni kao Homo neanderthalensis ili Homo sapiens neanderthalensis (mi smo Homo sapiens sapiens) — izumrla su vrsta ili podvrsta praistorijskih ljudi koja je nestala verovatno pre oko 40.000 godina.

Preporučujemo

Da li su vrsta ili podvrsta zavisi od klasifikacije, oko koje naučnici još uvek nisu razvili opšti konsenzus; ako su Homo neanderthalensis onda su vrsta, ako su Homo sapiens neanderthalensis onda su podvrsta. U svakom slučaju mi smo jedina preživela podvrsta Homo sapiensa: razumnog čoveka.

Rekosmo da su nestali pre 40.000 godina, ali postoji mogućnost da su po „džepovima“ opstali dugo nakon toga — čak možda i dvostruko duže nego što ljudska civilizacija uopšte i postoji (a postoji oko pet milenijuma); pećine na Gibraltarskoj steni možda su bile jedan od njihovih poslednjih refugijuma, kao i Ural i neka druga mesta gde su po nekim tvrdnjama živeli sve do pre cirka 30.000 godina (naučnici se spore, pristalice takvog datiranja su u manjini).

Što dalje idemo u prošlost, vreme postaje sve relativnije i nemamo svest o tome šta zapravo znači „10.000 godina“. Hej, toliko je otprilike prošlo od kako smo počeli da se bavimo poljoprivredom, od kako smo pripitomili ovce, svinje i stoku. To je jako dug vremenski period za njih da opstanu mimo nas a da se ne namnože ponovo, ali nije nemoguće pošto su uvek imali nisku stopu nataliteta, nizak i konstantan broj efektivne populacije kadre da se razmnožava, za razliku od nas kod kojih je taj broj večito rastao.

„Stanovnik sojenice“, Albert Anker, 1886. Rani anatomski moderni ljudi imali su mnoge komparativne prednosti u odnosu na neandertalce koje su zatekli na tlu Evrope. Foto: Wikimedia Commons/The Winterthur Museum of Art/"Von Anker bis Zünd, Die Kunst im jungen Bundesstaat 1848 - 1900", Kunsthaus Zürich/Parpan05

U svakom slučaju su neandertalci imali svaki razlog da beže i da se sklanjaju od naših dalekih predaka, jer njihovo izumiranje nije bilo nimalo slučajno. Mi smo ih najverovatnije jednostavno istrebili — na ovaj ili onaj način. Evropa je bila njihov primarni životni prostor (arheolozi ih nalaze i na Bliskom istoku i u Aziji, ali u znatno manjem broju), oni su bili Evropljani pre nas, mi anatomski moderni ljudi (stručni termin) stigli smo na njihovu dedovinu i preoteli je (današnjim rečnikom govoreći).

Najraniji dokaz našeg prisustva na tlu Starog kontinenta datira se na period pre oko 48.000 godina, i to baš ovde kod nas na Balkanu; tako da smo tek u to vreme počeli da prodiremo u Evropu, Istočnu i Severnu Aziju, ali intenzivno tek 3—4.000 godina docnije, kada život postaje izrazito težak za Homo neanderthalensisa.

I pre nego što su naši naučnici shvatili da su neandertalci bili puno inteligentniji i sofisticiraniji nego što se mislilo, postojalo je uverenje da smo ih naprosto istrebili kao životinje. Zatim je tokom druge polovine 20. veka postala u naučnim krugovima popularna hipoteza da su rat i nasilje igrali presudnu ulogu u evoluciji modernog čoveka, te da smo „na ratnom putu“ osvojili teritoriju na kojoj su živeli mirnodopski nastrojeni neandertalci. Suština je ista.

Rekonstrukcija neadertalke. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Bacon Cph/Morten Jacobsen/2004 Public Library of Science. This is an open-access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original author and source are credited/पाटलिपुत्र

Naredne modifikacije hipoteze i dodatna pojašnjenja nisu je bitno izmenila; recimo, da dolazak tehnološki napredne kulture na prostor manje napredne, dovodi do zamene populacije predstavlja samo pojašnjenje dramatičnih događaja koji su se odigrali; ništa ne menja ni mogućnost koju neki ističu, da su se naši preci prvo koristili metodom zastrašivanja da bi neandertalce isterali iz pogodnih staništa (danas to radimo jedni drugima u formi etničkog čišćenja), pa tek onda otvorenim genocidom ako to ne bi upalilo.

Drugo objašnjenje njihovog izumiranja je princip kompetitivnog isključenja: mada postoje materijalni dokazi našeg nasilja nad neandertalcima (neki arheološki nalazi iz Francuske sugerišu da smo ih lovili, skidali im skalpove kao trofeje i nakon smrti čupali zube iz vilica, moguće za izradu nakita) ono nije moralo biti pravilo već izuzetak; pomenuti princip pretpostavlja da su prvi anatomski moderni ljudi jednostavno nadmašili i „nadigrali“ Homo neanderthalensise, više nego što su ih poubijali.

Prosto smo sve bolje radili od njih: izrađivali smo topliju odeću i bolja oružja za lov, služili smo se složenijim metodama skupljanja hrane, živeli smo u većim zajednicama koje su bile društveno umrežene na širem prostoru (za razliku od neandertalaca koji su živeli u vrlo malim grupama i kretali se u radijusu od najviše 5 kilometara), imali smo sposobnost govora koji nam je omogućavao artikulaciju daleko složenijih zamisli, pojmova i radnji. Bili smo inteligentniji.

Rekonstrukcija neadertalca. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Hall of Human Origins in the Smithsonian Museum of Natural History in Washington, D.C./Tim Evanson, Tim1965

Neandertalci su imali nekakav jezik, ne znamo tačno kakav, ali svakako složeniji od prethodnih ljudskih vrsta; u suprotnom ne bi tako dugo uspevali da prežive oštru klimu, da komuniciraju o lokacijama, izradi oružja, konačno, o lovu i skupljanju hrane, o migracijama, ne bi mogli ni sa nama da komuniciraju. Ali njihov jezik izvesno je bio prostiji od našeg: mi smo mogli artikulisali stvari koje oni nisu bili kadri da izraze, moguće je da zbog konstitucije vokalnog trakta nisu mogli da izgovaraju glasove a, i, u, dugo o, g i k.

Sve navedeno nam je pogodovalo u kontekstu klimatskih promena koje su odigravale; jer mnoge teritorije su neandertalci morali napustiti kada su, zbog hladne i suve klime, šume koje su nastanjivali zamenjene stepama, u kojima smo mi bili kao riba u vodi — ali to nije mogao biti glavni razlog njihovog nestanka, imajući u vidu da su desetinama hiljada godina preživljavali slične stvari, dok se nismo mi pojavili.

Interesantna je hipoteza da je važan događaj u našem „rvanju“ sa Homo neanderthalensisom po evropskim šumama i gorama, i ravnicama, bilo pripitomljavanje vuka, što tvrdi antropološkinja Pet Šipman. Ona kaže da je evolutivnim razvijanjem beonjače, koju neandertalac nije imao, odnosno, koja je u njegovom slučaju bila gotovo neprimetna, Homo sapiens sapiens razvio sposobnost neverbalne komunikacije, između ostalog i sa vukovima, što je pomoglo u domestikaciji te životinje i dalo našim precima prednost u lovu i — „ratu“.

Rekonstruisani model neadertalca u Galo-rimskom muzeju u Tongerenu, Nemačka, koji je 2011. osvojio nagradu Evropski muzej godine. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Paul Hermans

Konačno, mogla je i neka zarazna bolest da počisti naše suparnike, ili barem da im odmogne u borbi za goli opstanak. Nije nemoguće da smo im nešto preneli, neku bolest iz Afrike, nešto na šta oni nisu bili imuni, a mi jesmo. Međutim, genetska ispitivanja ne pružaju potkrepu takvoj tezi, barem ne za sada; nauka retko daje konačne odgovore ona nas samo uvek i neprestano približava apstraktnoj istini koju je nemoguće dosegnuti.

Za kraj moramo naglasiti jednu vrlo bitnu stvar: šta god da su naši preci radili neandertalcima, oni još uvek postoje — u nama. Naši preci su se s njima mešali, čak se prvi kontakt u tom smislu možda odigrao još pre 100—120.000 godina. Neandertalski geni čine 1—4 odsto genoma Evroazijaca, 3,4—7,9 odsto i 1,8—2,4 odsto genoma Evropljana (u zavisnosti od dela Evrope) te 2,3—2,6 odsto genoma Istočnih Azijata; sadašnja ljudska populacija predstavlja rezervoar koji čuva oko 20 odsto ukupnog neandertalskog genoma.

Prema tome, rani anatomski moderni ljudi mešali su se sa neandertalcima (još jedan argument u prilog tezi da su imali relativno složen jezik). U stvari neandertalski genom postoji u svim ljudskih populacijama sem među stanovništvom subsaharske Afrike; u slučaju Evropljana i Istočnih Azijata, smatra se da je više od četvrtine tog genoma povezano sa virusnim imunitetom prema raznoraznim zaraznim bolestima (još jedan argument protiv hipoteze da ih je počistila zaraza).

(P. L.)