• 2

Dan kada su nacisti odveli Anu Frank: Nikada nije otkriveno kako je Gestapo našao tajno skrovište

Iako se u junu 1944. godine, sa iskrcavanjem u Normandiji, ponadala da joj se bliži sloboda, do nje nije došlo

  • 2
Ana Frank

Foto: Wikipedia/Unknown photographer; Collectie Anne Frank Stichting Amsterdam

Na današnji dan, 4. avgusta 1944. godine, nacistički Gestapo zarobio je devojčicu čiji dnevnik i danas služi kao najznačajnije svedočanstvo onoga što se događalo tokom Drugog svetskog rata. Ana Frank i njena porodica krili su se u skrovištu u Amsterdamu, ali je pre tačno 76 godina njena sudbina zauvek zapečaćena.

Ana je sa roditeljima i sestrom stigla u skrovište 1942. godine bežeći od nacista, u pokušaju da izbegnu deportaciju u koncentracioni logor. Mali prostor krili su sa još jednom jevrejskom porodicom i jedinim samcem, takođe Jevrejom, a preživljavali su zahvaljujući prijateljima, inače hrišćanima, koji su im donosili namirnice.

Devojčica je veći deo vremena provela radeći na svom dnevniku koji je preživeo rat.

Anelis Mari Frank je rođena u Frankfurtu na Majni, u Nemačkoj, 12. juna 1929. godine. Bila je drugo dete Ota Franka i Edit Frank, poreklom iz jevrejskih porodica koji su u Nemačkoj živeli vekovima. Uz uspon nacističkog lidera Adolfa Hitlera 1933. godine, Oto se sa porodicom preselio u Amsterdam kako bi izbegao diskiminišuće zakone usmerene protiv Jevreja.

Frank je u Holandiji vodio uspešan posao sa začinima i džemovima, a Ana je pohađala školu kao i sva druga deca njenog uzrasta. Međutim, sa nemačkom okupacijom Holandije 1940. godine, Ana je morala da se prebaci u jevrejski školu, a već 1942. je Oto bio primoran da osmisli skrovište gde će živeti njegova porodica.

Mala Ana je na svoj 13. rođendan 1942. počela da vodi dnevnik opisujući svakodnevna iskustva, odnos sa porodicom i prijateljima, te svoja viđenja dešavanja u opasnom svetu oko nje.

Manje od mesec dana kasnije, njena sestra Margo je dobila poziv da se prijavi u nacistički "radni logor", a plašeći se od deportacije, porodica Frank se već narednog dana sakrila u tajno skrovište na tavanu jedne zgrade. Posle nedelju dana pridružila m se porodica Otovog kolege, a onda u novembru i jedan jevrejski zubar.

Dve godine Ana je u svom dnevniku pisala o životu unutar skrovišta. Ulaz u tajni prostor bio je skriven knjigama, prozori su bili zatamljeni, a vodu u toaletu nikada tokom dana nisu pustili kako ih neko ne bi čuo.

Iako se u junu 1944. godine, sa iskrcavanjem u Normandiji, ponadala da joj se bliži sloboda, do nje nije došlo.

Ana je poslednji zapis u dnevniku ostavila 1. avgusta 1944. godine. Tri dana kasnije, 25 meseci skrivanja završili su se dolaskom Gestapoa. Niko ne zna ko je odao informacije o skrovištu, te su svi uhapšeni zajedno sa ljudima koji su im pomagali.

Svi su poslati u koncentracioni logor u Holandiji, a već u septembru su Ana i većina ostalih prebačei u Aušvic u Poljskoj. U jesen te godine usledilo je sovjetsko oslobađanje Poljske, te je Ana zajedno sa sestrom premeštna u Bergen-Belsen u Nemačkoj. Obe su obolele od tifusa i umrle u februaru 1945. godine manje od dva meseca pre nego što su Britanci oslobodili logor.

Oto Frank je jedini koji je preživeo logor. Nakon rata se preko Rusije vratio u Amsterdam i tamo susreo sa Meipom Giesom, jedom od njegovih zaposlenih koja je pomogla u skrivanju. Ona mu je predala Anin dnevnik.

Već 1947. godine objavljen je u originalu, na holandskom jeziku. Velikom brzinom, je međutim, posao svetski best-seler, koji je preveden tada na više od 70 jezika.

"Dnevnik Ane Frank" danas služi kao jedno od najvernijih svedočanstava sudbine skoro šest miliona Jevreja, koji su zauvek izgubili svoj glas tokom Holokausta.

Video: Dnevnik Diane Budisavljević - priča o ženi koja je srpsku decu spasavala iz NDH logora

(N. Z.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima