• 0

U jeku snažnog drugog talasa španske groznice škole u Njujorku i Čikagu su bile otvorene: Zašto?

Škole u Njujorku i Čikagu ostale su otvorene čak i tokom oktobra 1918, najsmrtonosnijeg meseca, kada je umrlo čak 195.000 Amerikanaca

  • 0
Španska groznica

Foto: Wikimedia/Harris & Ewing photographers

U jesen 1918. godine svetom je harao drugi talas epidemije gripa, poznatom kao španska groznica. U Americi, koja je bila teško pogođena, škole su bile zatvorene, ali ne u svim gradovima.

Škole u Njujorku i Čikagu ostale su otvorene čak i tokom oktobra 1918, najsmrtonosnijeg meseca, kada je umrlo čak 195.000 Amerikanaca. Zdravstveni zvaničnici u oba grada kladili su se na efikasnost novih higijenskih pravila u školama i programima medicinske inspekcije, piše History.com.

Krajem 19. veka u Americi je "eksplodirao" upis u javne škole, a ukupan broj upisanih 1870-ih godina porastao je za 44 odsto. Broj je nastavio da raste i tokom narednih nekoliko decenija, velikim delom vođenim i ukupnim rastom broja stanovnika. Do 1918. godine više američke dece pohađalo je škole više nego ikad ranije.

Države su jedna za drugom donosile zakone o obaveznom prisustvu nastavi.

Ipak, za reformatore u obrazovnom sistemu nije bilo dovoljno da deca pohađaju školu već je trebalo da tamo ostanu i zdrava. Škole su obnovljene i reorganizovane kako bi im se omogućila bolja ventilacija u učionicama i obezbedio pristup svežoj pijaćoj vodi. Od 1890-ih mnogi gradovi su pokrenuli programe medicinskih pregleda, pa su lekari posećivali škole i proveravali zdravstveno stanje učenika.

Sa drugim talasom španske groznice u septembru 1918, lekar Rojal S. Kopland smatrao je da je zatvaranje pkola način ograničavanja širenja pandemije. Međutim, direktorka Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dečje higijene i vodeći progresivni reformator Džozefin Bejker ubedila je Koplanda da škole u gradu drži otvorenima.

Španska groznica

Foto: Wikimedia/Otis Historical Archives, National Museum of Health and Medicine

Bejker je tvrdila da je deci bolje da se nalaze u školama i da redovni medicinski pregledi mogu da identifikuju bolesne učenike.

U to vreme, sistem javnih škola u Njujorku saržavao je blizu milion dece, a 750.000 dece živelo je često u nehigijenskim domovima.

- Deca napuštaju svoje često nesanitarne domove i odlaze u velike, čiste, prozračne školske zgrade, gde uvek postoji sistem inspekcija i ispitivanja - rekao je Kopland.

Đaci koji su imali simptome odmah su stavljani u izolaciju, ako bi imali temperaturu, bili bi poslati kući, a onda bi ga lekari posećivali da vide da li se oporavio.

Tako su škole u Njujorku, Čikagu, Nju Hejvenu, Konektikatu ostale otvorene, ali su se roditelji često odlučivali da svoju decu zadrže kod kuče.

Za razliku od drugih većih gradova, kao što su Boston i Filadelfija, Njujork je relativno dobro podneo epidemiju, a mnogi smatraju upravo Koplanda zaslužnim za ograničavanje štete.

Kopland se inače 1922. godine uspešno kandidovao za Senat. Kao senator je odslužio tri mandata do svoje smrti 1938. godine.

Video: 2 simptoma koja mogu ukazati na to da ste oboleli od koronavirusa, a ne od sezonskog gripa

(N. Z.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima