• 2

Tragična priča Marije Romanov, najlepše ćerke ruskog cara: Volela da flertuje, maštala o porodici

, Telegraf

Pamte je kao dobrodušnu i milu devojku, koja je čak uspela da zavede i čuvare koji su ih čuvali u izgnanstvu

  • 2
Maria Romanov

Foto: Wikimedia/Unknown author

Marija Nikolajevna Romanov rođena je u junu 1899. godine i bila je treće od pet deteta u ruskoj carskoj porodici. Najstarije ćerke Olga i Tatjana činile su takozvani "Veliki par", dok su Marija i njena mlađa sestra Anastasija bile poznate kao "Mali par". Sve četiri sestre bile su poznate kao OTMA, prema prvim slovima njihovih imena.

Od četiri velike vojvotkinje koje su imali Nikolaj i Aleksandra, Marija Romanov bila je smatrana najlepšom od svih - imala je svetlu kosu i tamno plave oči.

Za razliku od svoje mlađe sestre, koja je bila nestašnija i nepromišljenija, Marija (ili Maška kako su je zvali u porodici) opisana je kao vesela i dobrodušna. Na primer, kada je Anastasija lutala i zadirkivala ili čak šutirala ljude, Marija bi išla iza nje kako bi se izvinila.

Iako je priča o Mariji Romanov uvek bila u senci Anastasije, njen život i na kraju smrt pružaju fascinantan, manje poznat pogled u rusku carsku porodicu.

Kao mlada vojvotkinja, Marija Romanov navodno je volela da flertuje i govori o svojim snovima o braku i deci.

Njena dadilja se prisetila kako je, gledajući kroz prozor vojnike, rekla kako ih voli i kako bi volela sve da ih poljubi.

Kao što su primetili mnogi njeni savremenici, "da nije bila careva ćerka, ova snažna, srdačna devojka bila bi nekom čoveku odlična žena".

Lord Mountbaten, koji je bio njihov rođak i upoznao ih je kao dete, kasnije je rekao kako je "bio lud za Marijom i odlučan da je oženi".

- Bila je prelepa - rekao je on. Iako se par više nikada neće sresti, Mountbaten je držao sliku Marije Romanov kraj kreveta sve do smrti.

Romanovi

Romanovi su imali petoro dece Foto: Wikipedia/De Jongh Frères, Neuilly-sur-Seine

Uprkos kraljevskoj krvi i bogatstvu, sestre su imale običan život. Delile su sobu sa krevetima, a dan su započinjale hladnom kupkom.

Za cara Nikolaja i njegovu suprugu Aleksandru govorilo se da su brižni roditelji koji su svojoj deci pružili puno pažnje.

Porodica ipak nije bila bez problema - njihov sin Aleksej patio je od hemofilije. To je teško padalo carici, koja je često bila histerična i zatvarala sebe i sina od spoljnog sveta.

Međutim, sve se promenilo 1905. kada je misteriozni muškarac ušao u živote Marije Romanov i njene porodice.

Raspućin, "ludi Monah"

Grigorij Raspućin bio je siberijski mistik, koji je imao veliki uspeh u ruskom visokom društvu, predstavljajući se kao osoba sa specijalnim moćima. Zahvaljujući svojim elitnim vezama, Raspućin je stigao i do samog cara.

Istina oko Raspućinove navodne magične sposobnosti da izleči Alekseja i dalje je obavijena velom tajne, ali čak i najveći istorijski skeptici slažu se da je iz nekog razloga, kada se ludi monah molio za carevića, njegovo krvarenje prestalo.

Car i carica bili su oduševljeni. Aleksandra je pala pod monahove "čini", a on je postao jedini čovek koji je mogao da izleči njenog sina. Uskoro je Raspućin provodio puno vremena sa porodicom.

Marija Romanov i njene sestre izgleda da su isto bile opčinjene monahom, verovale su mu i tražile od njega savete kako da se bore sa tinejdžerskim ljubavima.

- Moj mali biser. Nedostaje mi tvoja jednostavna duša. Vidimo se uskoro. Veliki poljubac - napisao je jednom Raspućin Mariji.

Grigorij Raspućin

Raspućin je bio veoma blizak sa porodicom Foto: Wkimedia/Karl Bulla

Ovu neobičnu naklonost spoljni svet, koji nije imao pojma o Aleksejevoj bolesti, shvatio je pogrešno. Ubrzo su počele da kruže glasine da je Raspućin zaveo caricu i njene četiri ćerke.

Na početku Prvog svetskog rata Olga i Tatjana počele su da rade kao medicinske sestre u vojnoj bolnici zajedno sa majkom, dok su Marija i Anastasija posećivale ranjene vojnike, kako bi ih oraspoložile.

Ipak, početni entuzijazam Rusije za rat počeo je da bledi kako su se povećavale žrtve. Ubrzo se pročulo da su careve loše odluke donete po nalogu Raspućina.

Raspućina je 1916. godine ubio jedan od porodičnih rođaka, a Nikolajeva moć počela je da slabi dok je istovremeno raslo narodno nezadovoljstvo među siromašnima i obespravljenima koji su se sve više ljutili na buržoaziju.

Revolucija je izbila u februaru 1917. godine, primoravši cara da abdicira, ostavljajući porodicu Romanov na milost i nemilost novoj privremenoj vladi.

Romanovi u egzilu

Marija Romanov i ostatak njene porodice proterani su u Tobolsk u Sibiru. Kada su boljševici uzeli moć u oktobru 1917. godine, porodica je preseljena u Jekaterinburg, gde je pretežno boljševička populacija sprečila bilo kakav pokušaj bekstva ili spasavanja.

Romanovi su držani u kući sa belim prozorima i smeli su da izlaze napolje samo jedan sat svakog dana. Čak je i Marijina dobra priroda bila gurnuta do krajnjih granica; kako je zabeležila: "Teško je napisati bilo šta prijatno, malo je toga ovde".

Međutim, Marija je počela da flertuje sa stražarima tinejdžerima, jedan od njih kasnije se prisetio nje kao "devojke koja je volela zabavu". Ubrzo je Marija postala omiljeno dete Romanovih kod čuvara.

Jedan od stražara, Ivan Skorokhodov, čak je i prokrijumčario tortu za Marijin 19. rođendan, a kada je par kasnije pronađen u kompromitujućoj pozi, stražari su zamenjeni manje prijateljskim osobama.

Marija Nikolajevna Romanova, Romanovi

Velika kneginja Marija Nikolajevna Romanova, nasmejana negde u Finskoj oko 1912. ili 1913. Ubili su je boljševici 17. jula 1918. u podrumu kuće Ipatijevih zajedno sa ostatkom porodice. Kasnije su mnoge žene i devojke tvrdile da su ona. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Wolcott

Jakov Jurovski, vođa tajne službe koja je čuvala porodicu, 17. jula 1918. godine probudio je porodicu rano ujutru, rekao im da se obuku i odu u podrum.

Romanovi su mislili da će ih spasiti njihove pristalice, međutim iako su se pro-Romanove snage približavale Jekateringurgu, pravi razlog je bio strašniji.

Boljševici su rešili da pogube porodicu Romanov pre nego da ih presele. Jurovski je ovu vest pročitao naglas Nikolaju, koji je jedva stigao da izusti "Šta?" pre nego što je poslednji car Rusije pogođen u grudi.

Podrum je tutnjao od pucnjave i vriske, ali kad se dim razišao, preplašene vojvotkinje bile su još žive. One su sašile kraljevske dragulje u svoje steznike, pretvorivši ih u zaštitni oklop.

Jedan od egzekutora je u više navrata pokušao da ubode Mariju Romanov u grudi, ali "bajonet joj nije probio prsluk", pa je devojki koja je jecala pucao direktno u glavu.

Dok su tela iznosili napolje, jedna od devojaka, Marija ili Anastasija, povikala je i pokrila lice rukama.

Ponovo je izbodena da je nekoliko vojnika povratilo dok su drugi pobegli sa lica mesta.

Konačno počivalište poslednje ruske carske porodice ostalo je tajna decenijama. Godinama su kružile glasine da je bar jedna od velikih vojvotkinja preživela.

Javilo se i nekoliko žena koje su tvrdile da su Marija Romanov.

Međutim, ostaci Romanovih konačno su otkriveni 1991. godine, ali su nestala tela Alekseja i jedne od Malih parova udahnula novi život starim glasinama.

Tek 2008. godine DNK testiranje je definitivno dokazalo da su dva tela pronađena u obližnjoj plitkoj grobnici zaista pripadala Alekseju i njegovoj sestri, nakon čega je Marija Romanov ostavljena da počiva na miru jednom za svagda.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lejla

    Stvarno je bila prelijepa...sudbina Romanovih je tako tužna...

  • StoBihNaglasio

    Bravo za pricu, dajte vise slicnih tekstova!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima