• 1

Jugoslovenski "Titanik" potonuo pred novogodišnju noć pre 45 godina: U more ga poslala Jovanka Broz

, Telegraf

Tanker je potonuo 1976. godine i to je bila jedna od najgorih pomorskih nesreća u to vreme - preživela su samo dva člana posade koji su proveli 20 dana na moru sa malo zaliha

  • 1
Brod Berge Istra

Printskrin: Youtube/Andrej Barac

Jedan brod u bivšoj Jugoslaviji, "Berge Istra", tada najveće plovilo koji je SFRJ napravila za bogatog norveškog brodovlasnika, poznat i kao "jugoslovenski Titanik", potonuo je pre 45 godina na današnji dan, u jednoj od najgorih pomorskih nesreća tog vremena.

Te noći 30 članova posade izgubilo je život, za njega je isplaćena rekordna odšteta osiguranja, a iza njega su ostale brojne spekulacije i teorije zavere.

Sa bocom šampanjca, najveći i tehnološki najsloženiji brod koji je SFRJ u to vreme napravila, koji je mogao da prevozi i naftu i rudu gvožda, u more je 1972. godine ispratila kuma, prva dama nekadašnje SFRJ, Jovanka Broz.

Četiri godine kasnije tanker je potonuo i to je bila jedna od najgorih pomorskih nesreća u to vreme, a brojne spekulacije i teorije zavere u vezi sa tankerom pokušao je da rasvetli dokumentarni film "Berge Istra", autora Dražena Majića i Zorana Angeleskog, koji je za praznike emitovala Hrvatska televizija.

Priča broda „Berge Istra“ počinje sa geopolitičkom situacijom tog vremena, pošto zbog rata Egipta i Izraela nafta iz Persijskog zaliva nije mogla do Evrope Sueckim kanalom, nego dužim putem, oko Afrike, a za to su zbog većih troškova bili potrebni veći tankeri, i od 200.000 tona.

U to novo tržište s početkom 70-ih ulazi i SFRJ, sa pulskim brodogradilištem i izradom takvih tankera za Bergesen, jednu od dve najveće norveške brodovlasničke kompanije.

Jugoslavija je bila je ponosna na pulski Uljanik, a norveški brodovlasnik Sigval Bergensen naručuje seriju od pet brodova i daje im imena prema istarskim toponimima: Berge Istra, Berge Adria, Berge Vanga, Berge Brioni.

Na dan porinuća Berge Istra, cela Pula bila je tu da vidi "grdosiju" koja će biti porinuta u more.

Međutim, dan je bio hladan, mazivo se stvrdnulo, sekcija je bila preteška, pa se trup na navozu jedva pomakao i skliznuo samo 15-ak metara, a tada u pomoć pristižu stručnjaci JNA i tačkastim miniranjem pripadnici jugoslovenske mornarice uspevaju brod da pomere s mesta.

Uprkos tom početnom pehu, Berge Istra, koju je Bergesen preuzeo kao i druge naručene brodove, verovatno bi pala u zaborav, da nije bilo pomorske tragedije koja se dogodila četiri godine kasnije, najverovatnije, u poslednjim satima 1975. godine.

Brod Berge Istra plovio je sa 32 člana posade, pripadnika sedam nacija, na putu iz luke Tubarao u Brazilu do Japana sa tovarom rude gvožda, kada je 30. decembra 1975. iznenada izgubljen kontakt s plovilom u Tihom okeanu, blizu filipinskog ostrva Mindanao.

Narednih nekoliko dana nije se ništa dešavalo, a kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, postalo je jasno da nešto nije u redu, i tek tada Norvežani alarmiraju diplomatsku službu, za nestanak saznaju i novinari, jugoslovenski mediji puni su dramatičnih naslovnica, a kuloari puni maštovitih spekulacija.

U jednom trenutku, čini se da su nađeni ostaci broda, ali ispostavlja se da ne pripadaju Berge Istri i na kraju 16. januara potraga se obustavlja.

Tada će se dogoditi još jedan od preokreta u priči o Berge Istri - 19. januara japanski ribari u moru pronalaze splav za spasavanje sa dvojicom izgladnelih i žednih španskih pomoraca sa Berge Istre.

Eksplozije prelomile brod

Imeldo Bareto Leon i Epifanio Perdomo Lopez, koji su i danas živi i borave na španskom ostrvu Tenerifi, čuvaju i splav kojim su se spasili, jedini su preživeli nesreću zato što su u trenutku eksplozije bili zauzeti poslom na pramcu broda.

Oni su svedočili da su začuli prvo jaku, a potom i dve slabije eksplozije, koje su prelomile brod koji je brzo počeo da tone.

Našli su se na splavu gde će provesti idućih 20 dana sa minimalnim zalihama vode i hrane, gledajući se podozrivo, zato što je Epifanio Perdomo, da bi izbegao da ga drugi pomorci zlostavljaju, proširio po brodu priču kako je ubio čoveka i bio u zatvoru devet godina zbog toga.

Bareto je verovao u tu glasinu i strahovao da ga Perdomo ne ubije kako bi prisvojio zalihe i čim mu se ukazala prilika, bacio je u more jedini ubojiti alat koji su imali, nož i makaze.

Dok dvojica Španaca nisu pronađena, krenule su spekulacije oko sudbine "Berge Istra".

Vladalo je masovno uverenje da su brod zbog otkupnine oteli pirati ili da je nestanak broda kriv famozni “Bermudski trougao”.

Tvrdilo se da je brod stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda, rakete, čak i vanzemaljaca, a direktor Bergesena Stageland iznosio je verziju kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana.

Jugoslavijom se proširio masovni “pouzdani glas” da je norveški vlasnik brod namerno potopio zbog osiguranja, pošto je za Berge Istra isplaćen iznos Lojdove odštete u današnjoj vrednosti od 82 miliona dolara, ali brod je vlasniku donosio puno novca.

Ipak, Bergesenu se zamera da je slučaj zataškavao, da nije dozvolio pravu istragu i time omogućio da se slična tragedija ponovi, što mu se i desilo tri godine kasnije.

Njegov brod Berge Vanga, istog tipa kao Berge Istra, sagrađen takode u tadašnjoj Jugoslaviji u Uljaniku, u oktobru 1979. godine, plovio je iz Brazila na istok kada je kod ostrva Tristan da Kunja nestao, a ovaj put niko od pomoraca nije preživeo.

Projektant broda Klasić odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok, i tvrdi da je jedini razlog ove tragedije, varenje na palubi, što su potvrdili i preživeli Španci sa Berge Istra, jer eksplozija se dogodila dok je na palubi broda radio varilac, što je prouzrokovalo da eksplodiraju ostaci nafte u teretnom delu sa rudom gvožda.

Kapetan Berge Vange odbio je naređenje da tokom plovidbe rade varioci, ali je u brazilskoj luci on zamenjen, a novi zapovednik to dozvoljava i zbog toga je sa celom posadom i brodom nastradao.

Odgovor na pitanje da li je "Berge Istru" potopio "nestručni" socijalizam ili "pohlepni" kapitalizam možda leži u činjenici da je Bergensen, kako bi svoje brodove eksploatisao što efikasnije, brodska postrojenja servisirao i dograđivao tokom plovidbe.

Delom i zbog dve nesreće jugoslovenskih brodova, od 70-ih je varenje na tankerima zabranjeno, nikada se više nisu gradili kombinovani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mole

    Kao i sve u coposlaviji je bila laz laz i samo laz pa tako i ovaj brod ,zali boze izgubljenih zivota.

    1
    2

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima