Istina o tragediji u Aberfanu: Šta se krije iza priče u seriji zbog koje se kraljica i danas kaje

Foto: Profimedia

U Aberfanu, malom selu u Velsu, 21. oktobra 1966. godine dogodila se tragedija u kojoj je život izgubilo 116 mališana i 28 odraslih. Oni su ostali zakopani ispod lavine hiljade tona otpada iz rudnika.

Zbog nemara državnih institucija, sa brda se na školu sjurilo 110.000 kubnih metara šuta i ubilo svu decu i nastavnike koji su se tog dana zatekli u Osnovnoj školi Pantglas. Svet je na ovu tragediju podsetila čuvena serija "Kruna" (The Crown), gde u epizodi treće sezone do detalja opisuju kako je ovaj tragičan događaj izgledao i kako je kraljica Elizabeta reagovala na ovu nesreću.

Mnogi kažu da je tragedija u Aberfanu kraljičina najveća muka. Iako je obaveštena nedugo pošto se nesreća dogodila, Elizabeti je trebalo punih osam dana da obiđe ovo selo, a navodno se zbog svoje "zakasnele reakcije" kaje se čitav život...

Živi zakopani u lavini

Tog kobnog kišnog petka u oktobru 1966. godine, mališani su, kao i svakog prethodnog jutra, nasmejani krenuli u školu koja je bila udaljena oko kilometar od centra mesta. Svi su se radovali predstojećem raspustu, a raspoloženje im nije kvarila kiša koja je prethodnih sedmica neumorno padala.

Niko nije ni slutio da će brdo otpada, koje se nalazilo na nekih 900 metara od škole, zauvek ugasiti 144 života.

Tog jutra su, nešto posle 7 sati, radnici na kopovima javili da su primetili da je kiša napravila rupu na jednom od jalovišta. Otrčali su da obaveste nadležne, a potom i da razmotre šta im je činiti.

Jalovište zatrpalo školu punu đaka Foto: Wikipedia/Unknown government photographer

Odlučeno je da se na tom delu kopa tog dana obustave radovi, a da se sledeće sedmice razmotri kako sanirati štetu i utvrditi kako se "napravila rupa". Dva sata kasnije, vrag je došao po svoje... Oko 9:15 časova krenula je lavina koja se za svega nekoliko desetina sekundi sjurila niz brdo i zatrpala školu čije su učionice bile pune mališana, i 18 okolnih kuća.

Otpad je "putovao" brzinom i do 35 kilometara na čas, stvarajući talase visine i do 9 metara. Odron je odneo i dve kolibe na brdu, zajedno sa stanarima, a onda se u punoj brzini sručio na školu u kojoj je sedelo više od 100 dečaka i devojčica... Gotovo svi su se ugušili u blatu i čađi. Pukim čudom je preživelo petoro mališana koje je tetkica zaštitila svojim telom...sebe nije uspela da spase...

Nakon zaglušujuće tutnjave zavladala je sablasna tišina... Oni koji su delimično bili prekriveni šutom izašli su crni iz ruševina i oko sebe gledali horor. U pojedinim delovima je sručeni otpad dostizao visinu i do devet metara.

Očajni roditelji i rudari krenuli su golim rukama da otkopavaju školu u nadi da će decu pronaći živu... U 9:50 je prva žrtva izvučena iz ruševina stigla u lokalnu bolnicu... Do 11 sati stiglo ih je na desetine. Posle 11 časova više nikog život nisu izvukli iz ruševina...

Ustanovljeno je da se odronilo jedno od sedam jalovišta, čija visina je bila preko 30 metara. Tu se taložio šut još od 1958. godine. Ono što meštani nisu znali do trenutka tragedije jeste da su otpadi ređani preko potoka i izvora, koji su, potpomognuti kišama, doveli do odrona.

U Aberfan je u petak u večernjim časovima stigao premijer Harold Vilson. Do subote ujutru izvučeno je 111 tela, od kojih je 51 identifikovano. Tela stradalih mališana smeštana su u lokalnu crkvu. Bila su prekrivena ćebadima. Unezvereni roditelji su ulazili i išli od tela do tela i podizali ćebe. Kada bi pali na kolena ili od bola vrisnuli, znalo se da je identifikovana još jedna žrtva.

Tog subotnjeg jutra je u selo stigao zet kraljice Elizabete, koji je došao na svoju ruku kada je čuo za tragediju... U 11 časova na mesto tragedije stigao je i princ Filip... Kraljica se pojavila tek 29. oktobra... Zbog toga što nije u prvim trenucima bila uz svoj narod se navodno kaje čitavog života.

Kraljica u Abefan stigla osam dana nakon tragedije Foto: Profimedia

- Aberfan je duboko pogodio kraljicu. Mislim da, kada je otišla tamo, da je to bio redak slučaj kada joj je suza potekla u javnosti - rekao je Vilijam Hezeltin, koji je služio u kraljevskom PR timu u to vreme.

On kaže da veruje kako je kraljica kasno shvatila da je trebalo odmah da ode tamo.

- To je bila lekcija za sve nas da treba da pokažemo empatiju i da se nađemo u nevolji, pogotovo tada, kada je ona ljudima bila potrebna - rekao je Hezeltin u dokumentarnom filmu "Elizabeta, naša kraljica".

Prema biografiji "Elizabeta kraljica" Sali Bečel, kraljica nije donela odluku da ne poseti Aberfan jer ju je bilo baš briga, već je smatrala da je ta njena odluka "praktična".

- Ljudi će paziti na mene. Možda im promakne da vide neko siromašno dete u ruševinama - rekla je tada navodno kraljica.

Iako su joj svi savetovali da krene put Aberfana, kraljica je bila odlučna da ne ide.

Savetnik kraljice je tvrdio da su Elizabeti izneti brojni argumenti zašto bi trebalo da se uputi u Aberfan, ali ona nije želela da promeni svoju odluku. Umesto toga, poslala je svog supruga, princa Filipa, a selo je posetio i njen zet lord Snoudon, suprug princeze Margaret.

Foto: Wikipedia/ Jaggery

- Kada sam čuo vest o tragediji osetio sam da treba da odem tamo jer sam Velšanin i smatrao sam da mi Velšani treba da se držimo zajedno. Seo sam u voz i odmah otišao - izjavio je Snoudon 2006. godine, 40 godina nakon tragedije.

On je tada princezi Margaret napisao da nikad ništa potresnije u životu nije video.

Kraljica je stigla u Aberfan tek osam dana posle tragedije, a preživeli iz Aberfana smatraju da ne bi trebalo da se kaje zbog toga što je "okasnila".

- Kada je stigla bila je vidno uznemirena, a meštani Aberfana su joj bili zahvalni što je došla. Došla je kad je mogla i niko ne može da je osudi što nije došla ranije, pogotovo zbog toga što je sve bilo u haosu - rekao je pre dve decenije Džef Edvards iz Aberfana, koji je u trenutku tragedije imao samo osam godina.

Meštani tada nisu ni primetili odsustvo kraljice. Imali su mnogo veće muke pred sobom.

- Svi smo bili u šoku, sećam se da je kraljica hodala kroz blato. Delovalo je kao da je sa nama od samog početka - izjavila je svojevremeno meštanka Peni Maršal.

Kraljica, koja je inače hladna i rezervisana, dozvolila je sebi da "pukne" pred kamerama i pusti suzu. To je primetio dr Ajlvard, koji je došao da pomogne u identifikaciji tela, nakon što su njegovi rođaci nastradali u nesreći.

- Pokušavala je da zadrži suze, ali nije uspela - rekao je doktor u jednom intervjuu 2002. godine.

Foto: Wikipedia/Darren Wyn Rees

Ostaće zauvek misterija da li je zaista tada zaplakala, ili je lažirala suze, s obzirom na to da se u popularnoj seriji navodi kako je "glumila potresenost", jer je hladna po prirodi... U seriji je navodno zaplakala tek u Bakinghemskoj palati, dok je slušala pesmu koju su meštani pevali dok su sahranjivali nesrećno stradalu decu.

Nakon tragedije kraljica se četiri puta vraćala u Aberfan. Pre pet godina na 50-godišnjicu tragedije, poruku narodu je poslala po svom sinu, princu Čarlsu, koji je obišao ovo mesto.

- Dok se danas okupljate kao zajednica da biste obeležili pedeset godina od strašnih događaja od 21. oktobra 1966, želim da znate da ste u mojim mislima i mislima moje porodice, kao i u mislima nacije. Svi ćemo razmišljati o 144 stradalih, od kojih je većina bila deca uzrasta između sedam i deset godina, kao i o stotinama drugih koji su živeli u šoku i tuzi tog dana, rezimirajući reči jednog pesnika koji je jednostavno rekao: „Svi elementi tragedije su ovde". - poručila je kraljica u pismu.

On je istakla i da se dobro seća svoje posete i pisma koje joj je predala jedna devojčica, koje je bilo potpisano: "Od preostale dece Aberfana“.

- Od tada smo se nekoliko puta vraćali u Aberfan i uvek smo bili duboko impresionirani izuzetnom čvrstinom, dostojanstvom i nesalomljivim duhom koji karakterišu ljude ovog sela i okolnih dolina. Na ovu najtužniju godišnjicu, svima vama upućujem dobre želje - istakla je kraljica.

Treba napomenuti da je nakon tragedije usledila višemesečna istraga. U Nacionalnom odboru za ugalj ispitano je nekoliko zaposlenih, ali na kraju niko od njih nije odgovarao za tragediju. Tek nakon tri godine Vlada Velike Britanije izglasala je stroži zakon koji je tačno propisivao kako i gde se sme odlagati otpad iz rudnika.

Rudnik je nastavio sa radom tek posle 23 godine.

(Telegraf.rs)