• 2

Oglas za posao koji je obične žene pretvarao u mučiteljke: Ko su bile čuvarke logora nadomak Berlina

, Telegraf

Mnoge mlade žene dolazile su iz siromašnijih porodica, rano su napustile školu i imale su malo mogućnosti za karijeru. Posao u logoru značio je veće plate, udoban smeštaj i finansijsku nezavisnost

  • 2
Nazi Ravensbruck camp

Foto:Wikipedia/Swedish Red Cross

"Zdrave radnice, stare između 20 i 40 godina, potrebne za rad na vojnoj lokaciji" - tako je glasio oglas za posao u nemačkim novinama iz 1944. godine. Obećane su dobre plate i besplatan smeštaj i odeća.

Ono što se, međutim, u tom oglasu ne pominje je da je ta odeća SS uniforma. I da je vojna "lokacija" koncentracioni logor za žene Ravenzbrik.

Drvenih baraka za zatvorenike odavno nema, a sve što je ostalo je prazno, kameno polje, oko 80 kilometara severno od Berlina, piše BBC.

Međutim, tu još stoji osam čvrsto građenih vila sa drvenim kapcima i balkonima. Oni su nacistička verzija srednjovekovnih nemačkih vikendica. Tu su živele čuvarke, neke sa svojom decom. Sa balkona su mogle da gledaju na šumu i lepo jezero.

- Bilo je to najlepše vreme u mom životu - rekla je jedna bivša stražarka decenijama kasnije.

Međutim, iz spavaćih soba mogli su se videti lanci zatvorenika i dimnjaci iz gasnih komora.

- Mnogo ljudi koji dolaze na ovo spomen obeležje pitaju za ove žene. Nema toliko pitanja o muškarcima koji rade na ovom polju. Ljudi ne vole da misle o tome da žene mogu da budu toliko okrutne - kaže Andrea Genest, direktorka memorijalnog muzeja.

Mnoge mlade žene dolazile su iz siromašnijih porodica, rano su napustile školu i imale su malo mogućnosti za karijeru. Posao u logoru značio je veće plate, udoban smeštaj i finansijsku nezavisnost.

- Bilo je atraktivnije od rada u fabrici - navela je ona.

Mnogi su rano indoktrinirani u nacističkim omladinskim grupama i verovali su u Hitlerovu ideologiju.

- Osećali su da podržavaju društvo čineći nešto protiv njegovih neprijatelja - rekla je ona.

Nazi Ravensbruck camp

Foto:Wikipedia/Bundesarchiv Bild

Pakao i kućna udobnost

U jednoj od tih kuća prikazana je nova izložba fotografija žena u slobodno vreme. Većina je bila u dvadesetim godinama, lepa i sa modernim frizurama. Na fotografijama se vide kako se smeše dok piju kafu i jedu kolače kod kuće ili dok sa psima šetaju obližnjom šumom.

Prizori izgledaju nevino, sve dok ne primetite oznake SS na odeći žena i ne setite se da su ti psi korišćeni za mučenje ljudi u koncetracionim logorima.

Oko 3.500 žena su radile kao čuvari nacističkih koncentracionih logora i sve su počele u Ravenzbriku. Mnoge su kasnije radile u Aušvicu i Bergen Belzenu.

- Bili su grozni ljudi - kaže 98-godišnja Selma van de Pjer u telefonskom razgovoru iz Londona. Bila je holandski jevrejski borac otpora koja je zatvorena u ovom logoru kao politički zatvorenik.

- Svidelo im se verovatno zato što im je dalo moć. Dalo im je puno vlasti nad zatvorenicima. Neki zatvorenici su bili veoma loše tretirani. Pretučeni - navodi ona za BBC.

Selma je radila u "podzemlju" u nacističkoj Holandiji i hrabro pomagala jevrejskim porodicama da pobegnu. Ona je u septembru u Velikoj Britaniji objavila knjigu o svojim iskustvima "Moje ime je Selma", a ove godine će biti objavljena i u drugim zemljama uključujući i Nemačku.

Selmini roditelji i sestra tinejdžerka ubijeni su u logorima i ona se skoro svake godine vrati u Ravenzbrik kako bi učestvovala u događajima i osigurala da zločini ovde počinjeni ne budu zaboravljeni.

Ravenzbrik je bio najveći kamp nacističke Nemačke namenjen samo za žene. Ovde je bilo zatvoreno više od 120.000 žena iz cele Evrope. Mnoge su bili borci za otpor ili političke zatvorenice. Druge su smatrane "neprikladnim" za jevrejsko društvo, Jevrejke, lezbijke, seksualne radnice ili beskućnice.

U logoru je umrlo najmanje 30.000 žena. Neke su ubijene u gasnim komorama, druge obešene, umirale su od gladi, bolesti ili su radile do smrti.

Mnoge stražarke su se prema njima ophodile brutalno, tukle su ih, mučile i ubijale. Zatvorenice su im davale nadimke poput "Krvava Brigita" ili "Ana revolver".

Nazi Ravensbruck camp

Foto:Wikipedia/Bundesarchiv

Posle rata, tokom suđenja nacističkim ratnim zločincima 1945, Irma Grese je u štampi prozvana "prelepom zveri". Mlada, atraktivna i plava devojka proglašena je krivom za ubistvo i osuđena na smrt vešanjem.

Kliše plavokose sadističke žene u SS uniformi kasnije je postao seksualizovana figura u filmovima i stripovima, ali od hiljada žena koje su radile kao SS čuvarke, samo njih 77 je izvedeno pred sud, a vrlo malo zapravo osuđeno, navodi se.

Pokazale su se kao neuki pomagači, što je bilo lako učiniti u patrijarhalnoj posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj. Većina nikada nije pričala o prošlosti. Udale su se, promenile imena i izbledele u društvu.

Jedna žena Herta Bot, koja je zatvorena zbog stravičnih dela nasilja kasnije je javno govorila. Britanci su je pomilovali nakon samo nekoliko godina zatvora. U retkom intervjuu, snimljenom 1999. godine neposredno pred smrt, ostala je čvrsta u svom stavu.

- Jesam li pogrešila? Ne. Greška je bila u tome što je to bio koncentracioni logor, ali morala sam da odem tamo, inače bih i sama u njemu završila. To je bila moja greška - rekla je ona.

To je bio izgovor koji su čuvari često davali. To međutim nije bila istina. Podaci pokazuju da su neki novi regruti napustili Ravenzbrik čim su otkrili o čemu se radi. Dozvoljeno im je bilo da odu bez ikakvih posledica.

- Mislim da su to bile obične žene koje su radile dijabolične stvari. Mislim da je to moguće sa mnoštvom ljudi, čak i u Engleskoj. Mislim da se to može dogoditi bilo gde. Ovde se može dogoditi ako je to dozvoljeno - rekla je Selma.

Od rata su se žene SS pojavljivale u knjigama i filmovima. Najpoznatiji je roman "Čitač" po kom je snimljen i film sa Kejt Vinslet u glavnoj ulozi.

- Ponekad su ove žene prikazane kao iskorišćene žrtve. U drugim slučajevima kao sadistička čudovišta. Istina je užasnija. Nisu to bila neobična čudovišta, već obične žene koje su na kraju radile čudovišne stvari - navodi BBC.

Video: Mesto u kom je Gavrilo Princip umro u mukama: Mračni hodnici Terezina uteruju strah u kosti

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • R. Vukasinovic

    Kako se moglo dogoditi da onaj ko je vrsio stravicna nasilja bude pomilovan, posle samo nekoliko godina zatvora? Ko je Britancima dao to pravo? Ko uopste moze biti taj ko ima pravo da oprosti u ime zrtava, a da nije Bog? Samo Bog, koji zna sta se krije u ljudskom srcu i ima li u njemu istinskog pokajanja, ima pravo da oprosti, a da ne bude krvniku saucesnik.

  • .

    Zene monstrumi...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima