Beograd je bio prestonica jedne od najstarijih civilizacija u istoriji

Rekonstrukcija zapadnog dvorišta Hrama boga Ptaha, najvažnijeg hrama u Memfisu. Ptah je bio bog stvoritelj staroegipatske religije, glavno zemaljsko božanstvo, zaštitnik grada Memfisa i zaštitnik zanatlija. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Franck Monnier, Les forteresses égyptiennes. Du Prédynastique au Nouvel Empire, collection Connaissance de l'Égypte ancienne , Safran (éditions), Bruxelles, 2010, 978-2-87457-033-9, safran.be / Bakha

Dvadesetak kilometara južno od Gize, grada na levoj obali Nila smeštenog tačno prekoputa Kaira na desnoj, nalazi se prva prestonica Starog Egipta, osnovana za vreme faraona Menesa iz Prve dinastije, koji je oko 3200. p.n.e. ujedinio Gornji i Donji Egipat. Njegovo postojanje beleži Maneton, istoričar i vrhovni sveštenik kulta Serapisa u Heliopolisu, koji je živeo bezmalo tri milenijuma kasnije.

Utvrditi identitet Menesa stoga je praktično nemoguće, mada se egiptolozi slažu da se verovatno radi ili o Narmeru, koji je vladao tokom Nakade III, tj. tokom poslednje faze razvoja nakadske kulture (tzv. Protodinastički period), ili o faraonu po imenu Hor-Aha, koji se inače tradicionalno smatra drugim kraljem po redu, naslednikom Narmera.

Preporučujemo

Egiptolozi se spore i oko načina na koji je došlo do ujedinjenja Gornjeg Egipta (smešteno uzvodno, na jugu) sa Donjim (koji se nalazi nizvodno, oko delte na severu); sasvim sigurno se radilo o dugom procesu, ali šta je bilo presudno, da li kulturno i trgovinsko povezivanje ili osvajanje, ili sve skupa, predmet je debate.

Stari Egipat je bio podeljen na uzvodni (južni) Gornji i nizvodni (severni) Donji. Tenzije i netrpeljivost između dve zemlje opstajale su hiljadama godina, ali su tokom većeg dela istorije ipak bili zajedno, znajući da su tako jači. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Jeff Dahl

Tenzije koje su praktično milenijumima postojale između Dve zemlje (kako su se u samom Starom Egiptu često nazivala ta dva dela) ukazuju na to da je fizičko osvajanje Donjeg Egipta od strane gornjoegipatske dinastije bilo ključno. Ali dok se oko toga stručnjaci spore, jedna stvar je nesporna: prva prestonica spojenog Egipta bila je izvesno Memfis.

„Memfis” je grčka verzija imena tog grada, koja se razvila iz „Men-nefer”, toponima koji se pojavio tokom Novog kraljevstva, koje je postojalo u periodu od oko 1550. do oko 1077. p.n.e., kada je Stari Egipat doživeo svog kulturni, civilizacijski, državni, ekonomski i vojni vrhunac.

„Men-nefer” znači „istrajan i lep”, i nije ni u kakvoj vezi sa prvobitnim imenom tog naselja, koje je, tvrde neki, u dva navrata (tokom većeg dela trećeg milenijuma i sredinom drugog) bio najveći grad na svetu sa preko 30.000 žitelja. Originalno, od osnivanja, Memfis se zapravo zvao „Ineb-hedž”, što u prevodu sa staroegipatskog znači „beli bedemi, bele zidine”.

Džoserova piramida u Memfisu, prva u istoriji Egipta, sagrađena u 27. veku pre nove ere, tokom perioda Treće dinastije, kao grobnica faraona Džosera, imala je stepenasti oblik. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Charles James Sharp, sharpphotography.co.uk

U slobodnom prevodu na srpski, „Beograd”, jer izvorno značenje reči „grad” ne odgovara u potpunosti ovom današnjem, koje je rezultat istorijskog procesa razvoja našeg društva; „grad” je sve do relativno nedavno označavao utvrđeni deo naselja, tvrđavu sa bedemima i ono što se nalazi unutar bedema, a ne čitavo okolno naselje.

Zato slučajevi velikih gradova poput Carigrada, čiji su bedemi okruživali praktično čitavo mesto, mogu zavarati što se tiče izvornog značenje reči „grad”; pošto je „grad” ono što je okruženo zidinama, naselje ispod njega zvalo se „podgrađe”, a vremenom i „donji grad”, dok je sam „grad” nazivan „gornjim”.

Ova dihotomija se u u 19. veku rešavala pravljenjem razlike između „grada” i „varoši”, kao u slučaju Beograda, Užica, Šapca i ostalih mesta sve do odlaska Turaka iz „gradova”.

Čini se da je Ineb-hedž nosio taj naziv tokom čitavog trećeg milenijuma, počev od Ranog dinastičkog perioda koji je krenuo pomenutim Narmerom (oko 3150—2686) i tokom celog Starog kraljevstva (oko 2686—2181).

Radnik muzeja u Kairu čisti kolosalnu statuu faraona Ramzesa II, otkrivenu u obližnjem Memfisu, prvoj i najvažnijoj prestonici Starog Egipta. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Ian Sherlock from Puriton, UK / Dudubot

Nakon sloma Starog kraljevstva, tokom tzv. Prvog međuperioda (oko 2181—2055) zabeležen je naziv Džed-Sut, što znači „večita mesta”; u pitanju je referenca na piramidu faraona Tetija iz Šeste dinastije, koji je vladao u periodu 2323—2291. p.n.e. Verovatno se kraljevska palata nalazila u blizini, pa je ta četvrt, kao sedište vlasti, postala prvo metonim vlasti, a onda i ime čitavog grada.

No nedugo potom zovu ga Ank-Tavi, „život Dve zemlje”, čime se ukazivalo na položaj „između” Gornjeg i Donjeg Egipta, premda to nije bilo u potpunosti tačno, jer Memfis je pripadao Donjem Egiptu, ali se nalazio jako blizu granice sa Gornjim, na svega 10-15 kilometara od najsevernije gornjoegipatske nome (okruga). Kao što rekosmo, posle toga postaje grad dobija ime Men-nefer.

Za kraj, napomena: bog Serapis nema etimološke veze sa Srbima. Radilo se o sinkretičkom božanstvu nastalom spajanjem Ozirisa i svetog bika Apisa (egipatski „Userhapi” je postao grčki „Sarapis” pa onda „Serapis”), čiji su kult Ptolemejidi uzdigli na državni (možda zato što je zvučao slično tituli vavilonskog boga Enkija, „Šar Apsi”, tj. car Apsija, koji je po verovanju bio prisutan na samrtnoj postelji Aleksandra).

(P. L.)