• 6

Sofija, devojka koja se nenasilno suprotstavila Hitleru i to platila životom: Imala samo 21 godinu

, Telegraf

Sofija je bila član tajnog udruženja "Bela ruža" koje se nenasilnim sredstvima borilo protiv nacional-socijalističkog režima u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata.

  • 6
Sofija Sofi Šol Sophie Scholl

Foto: Tanjug/AP

Njeno ime nije toliko poznato van Nemačke, ali je Sofija Šol ikonska figura u njenoj rodnoj zemlji, a njena izvanredna priča i danas inspiriše mnoge.

U nedelju, 9. maja obeleženo je 100 godina od rođenja mlade žene koja se snažno suprotstavila Hitleru i to platila svojim životom.

Njen otpor opisan je u knjigama, filmovima i serijama, i nastavlja da inspiriše ljude i danas.

Sofi Šol je rođena 9. maja 1921. godine u zemlji u previranju. Ali njeno detinjstvo je bilo sigurno i udobno.

Njen otac je bio gradonačelnik grada Forhtenberg, a Sofi, zajedno sa petoro braće i sestara, odrasla je u luteranskom domaćinstvu u kome su bile važne hrišćanske vrednosti.

Međutim, kada je došla u tinejdžerske godine, Adolf Hitler je upravljao zemljom.

"Nemojte mi reći da je to za otadžbinu"

U početku su Sofi i njen stariji brat Hans podržavali Nacional-socijalističku partiju. Kao i mnogi drugi mladi, pridružili su se pokretu Hitlerove omladine i njenoj sestrinskoj organizaciji, Ligi nemačkih devojaka.

Njen otac, vatreni Hitlerov kritičar, bio je, po svemu sudeći, užasnut njihovim početnim entuzijazmom. A uticaj porodice i prijatelja je postepeno počeo da stupa na snagu.

Brat i sestra, na kraju nesposobni da pomire sopstvene liberalne naklonosti sa politikom Trećeg rajha, i primetivši način na koji su tretirani jevrejski poznanici i umetnici, počeli su da gledaju na režim sve kritičnijim očima.

I do trenutka kada je Hitler napao Poljsku, otišli su u opoziciju.

Dok su mladi Nemci išli u borbu, Sofi je prilično ogorčeno napisala svom dečku Fricu Hartnagelu, koji je takođe bio vojnik: "Ne mogu da razumem kako neki ljudi neprekidno rizikuju tuđe živote. Nikad to neću razumeti i mislim da je to strašno. Nemojte mi reći da je to za otadžbinu".

Sofija Sofi Šol Sophie Scholl

Izložba u čast 100. rođendana Sofije Šol Foto: Tanjug/AP

Sofi je pratila brata Hansa na univerzitet u Minhenu, gde je on studirao medicinu, a brat i sestra su se družili sa istom grupom ljudi, za koje je rečeno da ih je ujedinilo uzajamno poštovanje prema umetnosti, kulturi i filozofiji.

Za Sofi, koja je filozofiju studirala zajedno sa biologijom, kaže se da je volela da pleše i svira klavir, a bila je talentovana slikarka.

Ali ovo su bila nasilna vremena. Neki od učenika su videli aktivnu službu. Živeli su u diktaturi i bili su odlučni da se odupru, prenosi BBC.

"Nećemo biti ućutkani"

Bilo je samo šest članova grupe "Bela ruža", koju su osnovali njen brat Hans i njegov prijatelj Aleksandar Šmorel. Tajnom udruženju pridružili su se Sofi, Kristof Probst i Vili Graf, i jedan od njihovih profesora, Kurt Huber.

Podržani mrežom prijatelja i pristalica, štampali su i distribuirali letke, ohrabrujući građane da se odupru nacističkom režimu, osuđujući ubistvo Jevreja i zahtevajući kraj rata.

- Nećemo biti ućutkani, mi smo vaša loša savest, Bela ruža vas neće ostaviti na miru - pisalo je na jednom letku.

Grupa je izdala svoj šesti pamflet početkom 1943. godine.

- Nemačko ime je zauvek oštećeno ako nemačka omladina konačno ne ustane, istovremeno se osveti i okaje, slomi svoje mučitelje i nađe novu duhovnu Evropu - pisalo je na njemu.

Bio je to njihov poslednji pamflet.

Hans i Sofi su 18. februara 1943. godine delili letke na univerzitetu. Nije jasno zašto se Sofi popela na poslednji sprat koji je gledao na prozračni atrijum glavne zgrade univerziteta i bacila hrpu brošura preko ograde. Većina pretpostavlja da je želela da ih vidi što više učenika.

Međutim, dok su papiri leteli ka zemlji, nadgledao ju je domar koji ju je izdao Gestapu - tajnoj policiji.

Sofi i njen bart su ispitani i, nakon suđenja, osuđeni na smrt. Odbili su da izdaju ostatak grupe, ali su vlasti ipak uspele da ih pronađu. U roku od nekoliko meseci svi prijatelji su pogubljeni.

Na dan kada je otišla na giljotinu Sofi je imala 21 godinu.

- Tako lep, sunčan dan i moram da idem. Šta znači moja smrt, ako kroz nas hiljade ljudi bude probuđeno i podstaknuto na akciju? - rekla je Sofi tog dana.

Ove reči, njena hrabrost i dalje odzvanjaju Nemačkom, gde škole i ulice nose njeno i ime njenog brata.

Međutim, njeno ime se i danas zloupotrebljava, pa je tako na skupu protiv kovid mera u Hanoveru u novembru prošle godine, jedna mlada žena izašla na scenu i uporedila sebe sa Sofijom.

U nedelju, 9. maja Sofija bi napunila 100 godina, a brojne crkve su održale službe u njenu čast, a otvoren je i kanal na Instagramu posvećen njenom životu.

Video: Prodaju poslednje Hitlerovo pismo a sve pare idu za borbu protiv koronavirusa

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lala

    U Norveskoj je za vreme Drugog svetskog rata Nemac Vili Brant kao partizan pucao na nemacke vojnike. Tada su takvi smatrani za izdajnike (uostalom tako je kod svih na svetu). Ali kada je Nemcima doslo u glavu sta im je ucinio Hitler, a sta nudi "izdajnik" Brant izabrali su ga za nemackog kancelara. Bio je najpopularniji nemacki kancelar.

  • Батица

    Tragična istina Nemačke je da je ogromna većina bila za molera.

  • Viki

    Mnogi ne znaju da je bilo Nemaca koji su se suprotstavljali nacizmu. Oficiri su pokusali nekoliko puta da ubiju Hitlera ali su uvek bili uhvaceni i streljani.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima