Rado ide Srbin u glasače: Ova pesma iz 1890. dokazuje da smo oduvek bili ludi za politikom

Seljaci 1906. teraju volove pored stare zgrade Narodne skupštine Kraljevine Srbije, koja se nalazila na mestu bioskopa „Odeon“, na uglu Kraljice Natalije i Kneza Miloša. Foto: Wikimedia Commons/fortepan.hu

Od Orašca pa nadalje, Srbi su tokom celog 19. veka energično razvijali svoju demokratiju, u spoljašnjim i unutrašnjim uslovima koji su bili daleko od povoljnih.

Mada su se partije zvanično pojavile tek početkom 1880-ih, njihova organizaciona klica nastala je deceniju-dve ranije. Čim su obrazovane, demokratski razvoj ušao je u jednu novu fazu, ništa manje burnu.

Posle naprednjaka (Napredna stranka Milutina Garašanina je bila dvorska, austrofilska stranka), na vlast dolaze radikali, koji velikom brzinom izdaju svoja socijalistička uverenja, koja su ih i učinila najpopularnijom partijom u narodu.

Pad naprednjaka leta 1887. pratio je pogrom njihovih članova širom Srbije, a kada su dve godine kasnije pokušali da organizuju miting i da dokažu da im radikali nisu „seme zatrli”, kao što se govorilo, izbili su i prvi politički neredi u Beogradu, tokom kojih je jedna osoba poginula, a desetine povređene.

Vojislav Ilić. Foto: Wikimedia/Domatrios

Narod je gutao politiku, sav je mislima bio u njoj, kao nekada davno u antičkoj Atini ondašnji narod Atike; u takvim atinolikim okolnostima, aprila 1890, između dva izborna ciklusa (posle parlamentarnih izbora 14. septembra 1889. a pre onih održanih istog datuma 1890), napisao je Vojislav Ilić (1862—1894) pesmu pred vama.

Iza naziva „Srbin u Raju” krije se nešto neobično i neočekivano; ili možda baš očekivano, imajući u vidu dosad rečeno.

Pesma glasi:

Umre jedan Srbin, ne zna se od čega,

Ali Gospod primi u naselja njega,

I reče mu Gospod: „O ljubazni sine!

Dospeo si, evo, u rajske visine.

Evo ovde ima blaga svakojaka,

I učenih ljudi, i dobrih junaka.

Nek te, dakle, briga i tuga ne guši,

No slobodno išti što ti drago duši.“

A Srbin će njemu: „O Gospode jaki!

Ja bih željno iskô novina ma kaki',

U kojima piše šta li dole rade,

Kakve nove spletke pred izbore grade?“

Okrete se Gospod anđelima redom,

I zatrese tužno svojom glavom sedom:

„Podajte mu, - reče - a šta drugo znamo?

Ta to jedan Srbin i razume samo.“

(Telegraf.rs)