Kako se odigrao Jomkipurski rat: Prošlo je 50 godina od iznenadnog napada koji je promenio Izrael

Egipatska vojska prelazi Suecki kanal prvog dana Jomkipurskog rata (1973). Foto: Wikimedia/Unknown author

Od 6. do 26. oktobra 1973. vodio se Jomkipurski rat, koji nazivaju i Oktobarskim, kao i češće Ramazanskim, jer se vodio tokom islamskog svetog meseca, iako je muslimanima tada zabranjeno ratovanje.

S jedne strane bio je Izrael, s druge Egipat i Sirija potpomognuti arapskim saveznicima: Saudijskom Arabijom, Alžirom, Jordanom, Irakom, Libijom, Kuvajtom, Tunisom, Marokom, ali i Kubom i Severnom Korejom.

Preporučujemo

Rat je počeo na dan jevrejskog praznika Jom Kipur (Dan pokajanja), koji je među najsvetijim u jevrejskom verskom kalendaru.

Radilo se o iznenadnom napadu koji Izraelci nisu očekivali. Egipatska vojska nagrnula je preko Sinajske pustinje, a sirijska ušla na Golansku visoravan.

Obe teritorije bile su pod izraelskom kontrolom još od Šestodnevnog rata (1967), kada je Izrael porazio prethodnu arapsku koaliciju, koja se spremala da ga uništi.

Arapski stratezi izabrali su Jom Kipur zato što u Izraelu tog dana sve stoji, a velika većina oficira i vojnika je na odsustvu.

Unazad gledano, izraelski analitičari procenjuju da je ova okolnost, paradoksalno, olakšala posao izraelskoj vojsci - oficiri, vojnici i rezervisti su lako pozvani da se vrate u jedinice iz svojih domova i sinagoga, dok su putevi bili potpuno prohodni za transport oružja i vojne opreme jer ništa nije radilo.

Arapske vojske su ispočetka brzo napredovale, i namirisavši pobedu, osećale psihološko "spiranje ljage" sa svog oružja.

Egipćani su počeli vazdušnim udarima više od 200 aviona, koji su u niskom letu napali baze izraelskog ratnog vazduhoplovstva, uz prelazak 32.000 vojnika preko Sueckog kanala na Sinaj. U roku od šest sati, 15 izraelskih uporišta palo je u njihove ruke.

Jedna izraelska oklopna jedinica tokom Jomkipurskog rata (1973). Foto: Wikimedia/Avi Simchoni

Masovno su koristili prenosno protivtenkovsko oružje i ručne bacače granata, čime su sprečavali prve pokušaje kontranapada izraelskih oklopnih jedinica.

Do kraja drugog dana rata, IDF (Izraelske odbrambene snage) izgubile su 500 tenkova i 49 borbenih aviona na tom južnom frontu.

Egipatski napadi su trajali sve do 9. oktobra, ali su nailazili na sve snažniji izraelski otpor, da bi se naposletku zaustavili, iz razloga o kojima se i dalje raspravlja.

U međuvremenu je na to ratište već stigao penzionisani general Arijel Šaron, pozvan da reobuče uniformu.

Velika izraelska kontraofanziva počela je 14. oktobra, uz učešće 60.000 pešadinaca, te oklopnih i mehanizovanih jedinica.

Kada se rat završio 26. oktobra, izraelska vojska se nalazila na 100 km od Kaira, koji je bio bez ikakve zaštite, i samo je geopolitička igra između Moskve i Vašingtona spasila Egipat od totalnog poraza, a njenu kompletnu Treću armiju, u obruču na Sinaju, od zarobljavanja i uništenja.

Napušteni i oštećeni sirijski T62 na Golanskoj visoravni tokom Jomkipurskog rata (1973). Foto: Wikimedia/דני גולדשמידט

Na severu, Sirijci su udarili na Golansku visoravan s pet divizija i 188 artiljerijskih baterija, dok su se Izraelci branili s dve brigade i 11 baterija.

Izraelci su imali 180 tenkova i 60 komada artiljerije, dok je druga strana imala 1.200 tenkova i 600 komada artiljerije. Sirijci su na tom frontu bili potpomognuti, između ostalih, i s dve saudijske brigade.

Ako bi se probili, ugrožen bi bio čitav severni i središnji Izrael, uključujući Tel Aviv, Haifu, Tiberiju, Netaniju, i druge gradove.

Ali Izraelci su uspeli da doture rezerviste mnogo brže nego što su Arapi mislili da će biti u stanju, pa su ovi krajem prvog dana imali ograničene uspehe - uništili su 40 izraelskih aviona, ali su bili daleko od željene tačke.

Pritom su izraelski piloti primenili neočekivanu taktiku za izbegavanje neprijateljskog PVO, prosto se nisu obazirali na jordanski vazdušni prostor, i leteli su nisko preko njihove teritorije, napadajući Sirijce i njihove saveznike otpozadi, pa su puteve zasuli spaljenim arapskim vojnim vozilima.

Izraelski vojnik nakon podizanja svoje zastave, verovatno na Sinajskom poluostrvu, tokom Jomkipurskog rata (1973). Foto: Wikimedia/2130941rahulrathod

Izraelci su 8. oktobra zaustavili napredovanje Sirijaca u potpunosti, a 10. oktobra izbacili zadnji njihov tenk sa Golana. U naredna četiri dana prodrli su duboko na sirijsku teritoriju, stigavši na 40 km od Damaska.

Pri kraju te kontraofanzive, 13. oktobra, počeo je američki dotur vojne pomoći Izraelu, koji nije momentalno ništa promenio, ali je izraelskoj vojsci omogućio da lagodnije raspolaže onim što već ima.

Posledica rata bila je ostavka premijerke Golde Meir 11. aprila 1974. godine (nasledio ju je Jicak Rabin).

To je usledilo nakon što je državna istražna komisija ustanovila niz propusta koji su doveli do toga da su Arapi zatekli Izraelce "na spavanju”, a ustanovili su i propuste u samom vođenju rata.

Ostavku je podneo i ministar odbrane general Moše Dajan, heroj svih prethodnih ratova s Arapima.

(Telegraf.rs)