Pre 12.000 godina na svetu je bilo oko pet miliona ljudi, ali koliko nas je ukupno ikada postojalo?

„Stanovnik sojenice“, Albert Anker, 1886. Rani anatomski moderni ljudi imali su mnoge komparativne prednosti u odnosu na neandertalce koje su zatekli na tlu Evrope. Foto: Wikimedia Commons/The Winterthur Museum of Art/"Von Anker bis Zünd, Die Kunst im jungen Bundesstaat 1848 - 1900", Kunsthaus Zürich/Parpan05

Broj ljudi koji je živeo u prošlosti veoma je teško pouzdano utvrditi za svaki pojedinačni period, pošto naučnici barataju procenama i pretpostavkama umesto preciznim brojkama, kakve su im na raspologanju za poslednjih 100-200 godina. Ipak, i te procene i pretpostavke utemeljene su na saznanjima i podacima, tako da se ne mogu olako odbacivati.

Recimo, na osnovu ispitivanja DNK muškaraca, ustanovljeno je da je oko 5000. p. n. e. došlo do dramatičnog sniženja raznolikosti Y-hromozoma, odnosno, da je došlo do „populacionog uskog grla”, kada je reproduktivni odnos između muškaraca i žena postao 1:17, tj. kada je na svakih 17 reprodukujućih žena, dolazio jedan reprodukujući muškarac.

Preporučujemo

Istraživanje iz 2015. pokazuje da se nije radilo o smanjenju broja muškaraca, već o drastičnom smanjenju broja plodnih muškaraca, iz razloga koji su trenutno nepoznati. Slična „populaciona uska grla” verovatno su se dešavala i ranije, samo, što su ranija, teže ih je detektovati.

Hipoteze je lako iznositi, poput one o efektu erupcije Tobe pre 75.000 godina, koja je navodno dovela do smanjenja broja parova na nekoliko hiljada u celom svetu, ali one teško prežive akumulaciju činjenica (ova hipoteza, o kojoj smo pisali sredinom prošle decenije, u poslednje vreme je uglavnom odbačena, jer se smatra da je novim dokazima oborena).

Rekonstruisani čovek iz Lepenskog Vira. Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

10000. godina p. n. e., broj ljudi je bio između jednog i deset miliona na celom svetu, s tim što većina projekcija govori da se radi o dva do četiri miliona. U narednim milenijumima, broj nije rastao onako kako biste možda očekivali: definitivno dvocifren u milionima, po većini procena, postaje tek oko 6000. godina p. n. e.

Tada počinje da skače: oko 5000. p. n. e. već govorimo o ciframa koje prelaze 20 miliona, a u narednom milenijumu možda prelazimo 50, mada se s tim ne bi složila većina projekcija; oko 3000. p. n. e. ima nas od 50 do 100, i taj broj opstaje i hiljadu godina kasnije: jedna projekcija kaže da nas je pre 4.000 godina bilo 72 miliona, dok druga govori o svega 27.

Oko 1000. p. n. e. bilo nas od 100 do 115 miliona, po većini procena, mada neke govore i o svega 50 miliona ljudskih jedinki; u vreme Isusa Hrista ima nas od 150 do 300 miliona na celom svetu, s tim što bi se po većini procena reklo da nas svakako ima više od 200.

Neandertalci su mešali sa ljudima, dokazala je savremena genetika. Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Tokom čitavog prvog milenijuma broj ljudi stagnira na oko 250 miliona, i tek između 1000. i 1100. godine počinje stvarno da skače: nema sumnje da bi ljudi na svetu oko 1500. bilo mnogo više da nije bilo Crne smrti sredinom 14. veka, kada je procena da je u Evropi trećina stanovništva umrla. Ovako, bilo nas je tada na svetu između 500—600 miliona.

Milijarda je probijena tek oko 1800. godine, oko 1900. smo dogurali do oko 1,6 milijardi, a već 1925. do dve milijarde. Ostalo znate.

Što se tiče ukupnog broja ljudi koji su ikada živeli, nikada nije bila tačna izjava da „živih ima više nego mrtvih”; Artur Klark je 1968. u knjizi „2001: Odiseja u svemiru” napisao da na svakog živog čoveka dođe 30 duhova, što je, veruje se, u vreme kada je to napisao zaista i bilo tačno.

Poslednje procene kažu da je do sada na svetu živelo negde oko 100 milijardi ljudi, mada to zavisi od definicije čoveka, budući da se Homo sapiens pario i s pripadnicima roda Homo koji su u lancu evolucije prethodili nama, ali nam opet bili dovoljno slični, poput neandertalaca.

(Telegraf.rs)