Hevi metal kao ubojito oružje američke vojske: Norijega je zbog buke morao da izađe iz nuncijature

Agenti američke službe DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) odvode Manuela Norijegu, faktičkog panamskog diktatora, nakon što se 3. januara 1990. predao američkoj vojsci. Foto: Peter Heimsath / Shutterstock Editorial / Profimedia

General Manuel Norijega bio je faktički vladar Republike Paname od 1983. godine, a njegov odnos s Amerikom nije bio od starta loš (bio je uostalom operativac CIA od pedesetih), postao je to tek posle ubistva lekara Uga Spadafore i uklanjanja Nikolasa Barlete s mesta predsednika.

Da se nije zamerio Vašingtonu, možda bi mu se i progledalo kroz prste na reketiranje i trgovinu narkoticima, ali vladati zemljom od takvog strateškog značaja, zbog Panamskog kanala, i biti neprijatelj Amerike, to već nije bilo moguće, pa je 1988. protiv njega američki sud podigao optužnicu zbog krijumčarenja droge, reketiranja i pranja novca.

Preporučujemo

Kap koja je prelila čašu bilo je poništavanje opštih izbora održanih početkom maja 1989, koje je dobila opozicija predvođena Giljermom Endarom; nakon što je jedan američki oficir, pripadnik garnizona stacioniranog u Zoni kanala, ubijen na kontrolnom punktu Panamskih odbrambenih snaga, predsednik Džordž Buš je dao zeleno svetlo za invaziju, koja je počela 20. decembra 1989.

Borbe su potrajale do kraja januara, koliko je bilo potrebno da se sve panamske snage predaju, iako je Endara podneo zakletvu već posle par dana. Norijega, kojem je SEAL-tim onesposobio privatni avion (u kontroverznoj akciji u kojoj su četiri „foke” poginule a devet ranjeno), sakrio se u Apostolsku nuncijaturu, tj. ambasadu Države Vatikan, koja je opkoljena, kako bi se sprečilo njegovo bekstvo.

VIDEO: „I Fought the Law” od „The Clash”

Monsinjor Laboa mu je dozvolio da dođe jer je doveden pred svršen čin: bude li odbio, ovaj će da ode u planine da vodi gerilski rat, a to će života koštati velikog broja ljudi. Pritom je Laboa imao samo deset minuta da se odluči. S američke tačke gledišta, nije bilo govora o upadu u ambasadu, međunarodno pravo je već dovoljno prekršeno invazijom, pa neka se operacija i zove „Pravedni cilj”; ali nije mogao ni ostati u nuncijaturi, a kamoli otići drugde.

Pošto je Vatikan odbio da ga preda Amerikancima, bez obzira što su im ovi objasnili da ne mogu dozvoliti da Norijega ode bilo gde drugde sem u SAD, ne nakon što su „američki životi izgubljeni da bi se obnovila demokratija u Panami” (ha-ha), američka vojska nije imala mnogo izbora: morali su da nateraju Norijegu da sam izađe.

Prvo su „do daske” pojačali snimljene zvuke kokošaka; onda su nabrundavali motore svojih oklopnih vozila uz ogradu; onda su spalili polje pored zgrade i prešli preko njega buldožerima, kako bi napravili heliodrom; a onda počeli da puštaju pank, hevi metal i hard rok (i još ponešto).

Konkretno su „I Fought the Law” od „The Clash”, „You Shook Me All Night Long” od „AC/DC” i „Welcome to the Jungle” od „Guns N' Roses” vrteli neprestano, a pored njih i „Too Old To Rock 'N' Roll” od „Jethro Tull”, „Panama” od „Van Halen” i „Never Gonna Give You Up” od Rika Estlija, što je bilo posebno duhovito.

I tako dalje: ovo je jedan spisak koji se može naći, ali ne i jedini. Drugi izvori navode i neke druge pesme, dok izveštaj američke vlade recimo navodi i „Paranoid” i „War Pigs” od „Black Sabbath”, „Judgment Day” od „White Snake”, itd, uostalom, pogledajte i sami.

General Manuel Norijega, panamski diktator, posle predaje američkoj vojsci 3. januara 1990. Foto: Wikimedia/U.S. Marshals Service

Prestali su posle žalbe Svete stolice predsedniku Bušu, ali je tortura tada već trajala dovoljno dugo da je monsinjor Laboa ubedio Norijegu da mora da se preda, a ako to ne bude uradio, da će cela ambasada napustiti zgradu i preći u obližnju katoličku školu, koju će proglasiti novom ambasadom, što će ga ostaviti samog da se suoči s Amerikancima.

Norijega je pristao nakon što mu je dozvoljeno da telefonom razgovara sa suprugom i tri ćerke, i nakon što mu je obećano da se oni moći bezbedno da odlete u Dominikansku Republiku. Posle svete mise, tokom koje je Laboa držao propoved o blagorazumnom razbojniku, koja je Norijegu navodno rasplakala, 3. januara 1990. se predao Amerikancima napolju.

Dobio je 40 godina, ali je odslužio samo 17, pa je „pušten” zbog dobrog vladanja: zapravo, isporučen Francuskoj, koja ga je 2010. osudila zbog pranja novca na sedam godina; već 2011. je isporučen Panami, gde mu se sudilo za zločine počinjene tokom vladavine; umro je 2017. od tumora mozga.

(Telegraf.rs)