Jermenski Ostrog se zove Gegard, Manastir Svetog koplja

Manastir Gegard u Jermeniji, jedna od najvećih svetinja tog naroda. Foto: Wikimedia/ Diego Delso

„Geghardavank” na jermenskom jeziku znači „Manastir koplja”, a njegovo je ime u tesnoj vezi sa smislom Jermenije, i sa mistikom koja tu zemlju obavija već hiljadama godina, jer koplje o kojem je reč isto je ono što je probolo Isusa Hrista na krstu.

Takvo je barem verovanje! Nije koplje koje se čuva u Jermeniji, ne više čak ni u tom manastiru (sada je u Ečmijadzinskoj katedrali u Vagaršapatu, o kojem smo jednom već pisali), jedino koje na svetu tvrdi da je baš ono ono Longinovo, ali zašto bi to bilo važno?

Preporučujemo

Manastir Gegard smešten je u marzu (pokrajini) Kotajk, u klancu gornjeg toka reke Azat, na oko 30 km od Jerevana, blizu Artašata, jedne od drevnih jermenskih prestonica (znane u staro doba i kao „jermenska Kartagina”), i nedaleko od strateški važne Araratske ravnice, koju Jermenija deli s Turskom.

Manastirske građevine, njih preko dvadeset, delimično su uklesane u planinu, preciznije u pećine koje tu postoje, ne baš kao Ostrog ali ne ni mnogo različito od toga. Svakako preporučujemo virtuelnu turu koju možete pronaći na Guglu.

Katolikon, odnosno glavna manastirska crkva, jermenskog manastira Gegard, podignuta 1215. godine. Foto: Wikimedia/ Diego Delso

Zato se prvobitno i zvao Ajrivank, „Manastir pećine”, zato što ga je Sveti Grigorije Prosvetitelj (oko 257—328) osnovao na mestu svetog izvora u jednoj od pećina, poštovanog još u paganskim vremenima.

Manastirska zajednica je rasla, i znamo da je na tom mestu postojala pisarnica sa bibliotekom, te brojne druge građevine, koje nisu preživele arabljansku poharu u 8. ili 9. veku; manastir je kasnije obnovljen, ali pod novim imenom.

Sakristija, „gavit”, pri glavnoj crkvi manastira Gegard, sagrađena je u periodu 1215—1225. godine. Foto: Wikimedia/Vyacheslav Argenberg

Nazivan je „manastir od sedam crkava” i „manastir od četrdeset oltara”; nakon što je gruzijska kraljica Tamara oslobodila veći deo Jermenije od Seldžuka i drugih Turaka, zajedno s ostatkom zemlje procvetao je i Gegard, i cvetao od oko 1200. do oko 1400. godine.

Natpis iznad katolikona kao godinu gradnje pominje 1215; onaj iznad kapele Svetog Grigorija pominje 1177.

Sveto koplje iz manastira Gegard, danas u Vagaršapatu, jedno je od četiri za koje se tvrdi da su pripadali Longinu, a kojim je probo Isusa Hrista na krstu. Foto: Wikimedia/Marcin Konsek

Gegard, finansiran bogatstvom jermenskih i gruzinskih vladara, postao je jedno od najvažnijih kulturnih središta, sa pisarnicom, nekoliko škola, bibliotekom; u njemu su tokom 13. veka jermenski istoričari Mhitar Erevanci i Simeon Ajrivaneci stvarali i razvijali nove tehnike jermenskih iluminiranih rukopisa.

Istovremeno, ka manastiru su se slivale reke jermenskih i gruzinskih hrišćana, koji su hrlili da vide Sveto koplje, popularno Koplje sudbine, koje je na Kavkaz po predanju oko 70. godine doneo Sveti apostol Juda Tadej — mada je zapravo prvi pomen tog koplja u jednom rukopisu iz 13. veka. Kao što rekosmo, danas je u Vagaršapatu.

(Telegraf.rs)