Avion s nuklearnim bombama se srušio na Grenland, nastao haos: Ova teška nesreća već 58 godina intrigira svet

Ono što je započelo kao rutinska misija Ratnog vazduhoplovstva SAD pretvorilo se u jedan od najozbiljnijih nuklearnih incidenata Hladnog rata.

Pre gotovo 60 godina, bombarder B-52G je poleteo iz baze Platsburg u saveznoj državi Njujork, sa zadatkom da kruži na visini od 10.600 metara iznad baze Tule na Grenlandu i nadzire sistem za rano upozoravanje na balističke projektile.

Preporučujemo

Pad aviona sa četiri bombe

Sa sedmočlanom posadom, ogromni avion se nalazio iznad Grenlanda kada je izbio požar koji je uništio električne sisteme. Pilot je stupio u radio-vezu sa bazom Tule, ali je gusti crni dim ispunio kabinu i onemogućio prinudno sletanje na pistu.

Posada se katapultira, dok je bombarder ostao bez kontrole. Tačno u 15.39 časova, po lokalnom vremenu, 21. januara 1968. godine, B52G se srušio, pri čemu su se aktivirali konvencionalni eksplozivi koji su sastavni deo četiri termonuklearne bombe nošene u letelici.

Iako su bezbednosni sistemi sprečili nuklearnu detonaciju, radioaktivni materijal je razbacan kilometrima po ledenoj površini. Jedan član posade izgubio je život.

Vojna baza Tule; Foto: Wikimedia/USAF

"Masivna zgrada se zatresla"

Svedok katastrofe je bio i Džefri Karsvel, radnik danske kompanije, koji se u tom trenutku nalazio u bazi Tule.

“Masivna zgrada se zatresla kao da je u pitanju zemljotres“, rekao je on.

Incident je zategao odnose između SAD i Danske, koja je od 1957. godine sprovodila politiku zabrane nuklearnog oružja na svojoj teritoriji i u svojim teritorijalnim posedima, prenosi Daily Mail.

Termonuklearne bombe Mark 28; Foto: Wikimedia/USAF

Svi pohrlili ka mestu nesreće

Američko ratno vazduhoplovstvo je aktiviralo specijalizovanu ekipu za upravljanje katastrofama, u roku od nekoliko sati, a pošto je Danska zatražila da se sav materijal ukloni sa mesta nesreće.

Svi su pohrlili ka mestu pada bombardera, preko zaleđenog zaliva, i podižući improvizovane objekte i stanice za dekontaminaciju. Operacija čišćenja odvijala se bez prestanka.

Udar aviona probio je led i raširio radioaktivni plutonijum, uranijum, americijum i tricijum širom područja. Na pojedinim mestima, nivo kontaminacije dostigao je ekstremne vrednosti. Naučnici su strahovali da bi se radioaktivno gorivo moglo podići na površinu tokom topljenja leda i potom širiti duž obale Grenlanda.

Crni led i mesto pada bombardera; Foto: Wikimedia/USAF

Masovna operacija čišćenja

Vazduhoplovci su pretraživali zaleđeni zaliv, sakupljajući sve - od iskrivljenih delova letelice do sitnog otpada. Radnici su uklanjali slojeve kontaminiranog leda debljine nekoliko centimetara, dok su brodovi prevezli više od pola miliona galona radioaktivnog otpada nazad u SAD.

Masovna operacija čišćenja, tokom koje je uklonjeno oko 90 odsto plutonijuma, završena je 13. septembra 1968. godine, po ceni od 9,4 miliona dolara, što bi danas iznosilo oko 90 miliona dolara.

Poverljivi izveštaj iz jula 1968. godine otkriva da je većina delova bombi pronađena, uključujući gotovo sav uranijum iz oružja. Ipak, jedan fuzioni deo - odgovoran za razornu snagu hidrogenske bombe - nikada nije pronađen.

Uklanjanje kontaminiranog leda; Foto: Wikimedia/USAF

Politički skandal

Danski i američki zvaničnici su u početku incident predstavljali kao izolovanu vanrednu situaciju, ali su kasnije deklasifikovani dokumenti pokazali da je stvarnost bila drugačija - letovi sa nuklearnim oružjem nad Grenlandom bili su ponavljani.

Istina je skrivena decenijama, sve dok istraga iz 1995. godine nije pokrenula politički skandal poznat kao “Tulegejt”, koji je izazvao snažan revolt javnosti, zaključuje Daily Mail.

(Telegraf.rs)