Kako je američki predsednik Džekson preživeo dva atentata u 60 sekundi: Spasila ga je - vlaga!

Atentat na sedmog predsednika SAD, Endrua Džeksona (4. mart 1829. - 4. mart 1837), jedan je od onih istorijskih trenutaka koji zvuče gotovo neverovatno, i to s razlogom.

Bio je to prvi poznati pokušaj ubistva jednog američkog lidera, a završio se potpunim fijaskom za napadača i legendom za Džeksona.

Preporučujemo

Predsednik potegao štap

Drama se odigrala 30. januara 1835. godine u Vašingtonu. Džekson je izlazio iz Kapitola nakon sahrane kongresmena Vorena Dejvisa, kada mu je prišao Ričard Lorens, nezaposleni slikar.

Lorens je potegao pištolj koji nije opalio. Zatim je izvukao drugi pištolj. Ni on nije opalio.

U trenutku, koji je ušao u politički folklor, tada 67-godišnji Džekson, ratni veteran i čovek poznat po eksplozivnom temperamentu, nasrnuo je na napadača i počeo da ga udara štapom, dok su prisutni, među njima i budući predsednik Džejms K. Polk, savladavali atentatora.

Foto: P.D.Enhanced / Alamy / Profimedia

Završio u duševnoj bolnici

Kasnija istraga je pokazala da oba pištolja nisu zakazala slučajno. Zbog velike vlage u vazduhu barut se navlažio, što je sprečilo opaljenje. Statistički gledano, šansa da oba pištolja zakažu bila je izuzetno mala, što je dodatno pojačalo mit o Džeksonovoj “sudbinskoj zaštiti”.

Ričard Lorens ubrzo je proglašen neuračunljivim. Verovao je da je “britanski kralj” i da mu Džekson lično sprečava pristup “njegovom novcu”. Umesto zatvora, ostatak života je proveo u duševnoj bolnici.

Endru Džekson, s druge strane, iz svega je izašao još odlučniji. Atentat je samo učvrstio njegov imidž neustrašivog, tvrdog i impulsivnog predsednika, prenosi Index.

Nakon isteka drugog mandata, Džekson se povukao na svoje imanje Hermitedž u Nešvilu, ali je ostao aktivan u politici kao zagovornik jedinstva američke nacije i protivnik secesije južnih država.

(Telegraf.rs)