Govor koji je promenio svet: Čerčil je ovim rečima predvideo Hladni rat, pomenuo i Beograd

Na današnji dan, davne 1946. godine, u američkom gradu Fultonu, tada već bivši britanski premijer Vinston Čerčil održao je govor koji će ući u istoriju 20. veka.

U dvorani Koledža Vestminster, pred oko 1.500 ljudi, Čerčil je govorio o uticaju Sovjetskog Saveza u Evropi i izgovorio rečenicu koja će obeležiti čitavu epohu: “Od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadranu, gvozdena zavesa se spustila preko kontinenta“.

Preporučujemo

U privatnoj poseti SAD

U trenutku kada je ovo izgovorio, Čerčil više nije bio premijer Velike Britanije. Nakon izbornog poraza 1945. godine, bio je vođa opozicije i u SAD je došao privatno. Iako je tokom rata uživao veliku popularnost, Britanci su ga tada doživljavali kao ratnog ministra i tražili promene.

Ipak, uz njega je u publici sedeo američki predsednik Hari Truman, što je govoru dalo posebnu političku težinu.

Drugi svetski rat završio se tek nekoliko meseci ranije. Savezništvo između zapadnih sila i SSSR-a formalno je još postojalo, ali su se osećale napetosti. Crvena armija bila je prisutna širom istočne Evrope, komunističke partije jačale su politički uticaj, a u Grčkoj je izbio građanski rat između komunističkih i antikomunističkih snaga.

Dok su se tenzije pojačavale, Moskva je postavljala teritorijalne zahteve i prema Turskoj, koja je većinu Drugog svetskog rata bila neutralna, dok je povlačenje sovjetskih trupa iz Irana kasnilo.

Na Zapadu su mnogi još verovali da je moguće na neki način očuvati ratno savezništvo sa Sovjetima. Čerčil je, međutim, na tu situaciju gledao drugačije.

Dolazak Čerčila u SAD; Foto: Bill Waterson / Alamy / Profimedia

Nova politička karta Evrope

Sunce je konačno zašlo nad Britanskim carstvom. Iz rata izlazi iscrpljeno, pokreti protiv kolonijalne vlasti jačaju i Britanija gubi status kolonijalne sile u Evropi. Po Čerčilovom mišljenju, samo SAD može zaustaviti širenje sovjetskog uticaja. SAD je iz rata izašla kao industrijski i vojni hegemon, a imala je i monopol nad nuklearnim oružjem, prenosi Večernji list.

U središnjem delu govora, Čerčil je opisao “novu političku kartu kontinenta”. Prema njegovim rečima, gradovi poput Varšave, Berlina, Praga, Beča, Budimpešte, Beograda, Bukurešta i Sofije nalazili su se unutar sovjetske sfere uticaja i pod sve jačom kontrolom Moskve.

Rekao je da komunističke partije u mnogim državama stiču političku moć znatno veću od stvarne društvene podrške, te da postoji opasnost od uspostavljanja totalitarnih sistema. Komunizam se, smatrao je, širi i izvan istočne Evrope, uz podršku međunarodne mreže političkih pokreta. Ipak, Čerčil je naglasio da ne veruje kako Sovjetski Savez želi novi rat.

Prema njegovom tumačenju, sovjetsko rukovodstvo želi učvrstiti politički uticaj i proširiti svoj model vlasti.

Jedna od ključnih ideja govora bio je poziv na blisko partnerstvo SAD i Britanije. Čerčil je smatrao da bi “bratska zajednica naroda engleskog jezika“ trebalo da postane temelj međunarodne stabilnosti.

Govorio je i o ulozi Ujedinjenih nacija, koje su tada tek počinjale da deluju. Smatrao je da organizacija može postati “jamac mira” samo ako iza nje stoji stvarna vojna snaga i političko jedinstvo zapadnih demokratija.

Žustra reakcija Staljina

Čerčil je pritom upozorio da se greška iz perioda nakon Prvog svetskog rata ne sme ponoviti - tada je, prema njegovim rečima, propuštena prilika da se pravovremeno spreči novi globalni sukob.

Ovaj govor izazvao je snažnu reakciju Sovjetskog Saveza. Staljin je već nekoliko dana kasnije, u intervjuu za list “Pravda”, optužio Čerčila za podsticanje sukoba Zapada i Istoka. Uporedio ga je sa Hitlerom, jer je po njegovom mišljenju zagovarao dominaciju “anglosaksonskih naroda“.

Sovjetska propaganda ubrzo se aktivirala, tumačeći govor kao otvoreni poziv na rat protiv SSSR-a, a izraz “anglosaksonski rasizam“ često se koristio u političkim kampanjama.

Za mnoge istoričare, govor u Fultonu je predvideo početak Hladnog rata. Čerčilove reči nisu stvorile sukob između Istoka i Zapada, ali su ga učinile “vidljivim” celom svetu.

Pojam gvozdene zavese ubrzo je postao simbol podele Evrope koja će trajati decenijama. Kontinent je bio podeljen na zapadni blok demokratskih država i istočni blok pod sovjetskim uticajem.

Osamdeset godina kasnije, Čerčilov govor i dalje se proučava, a njegova procena odnosa između Zapada i Sovjetskog Saveza pokazala se iznenađujuće tačnom u decenijama koje su usledile.

(Telegraf.rs)