Jedna od najvećih i najlepših železničkih stanica u Evropi krije jezivu tajnu: "Tamo je Binario 21"

Sa svojom monumentalnom, ukrašenom fasadom, u rimskom stilu, kao i ogromnim statuama - glavna železnička stanica u Milanu, sama po sebi, predstavlja turističku atrakciju. Zapanjujuća spolja, nije ništa manje spektakularna ni iznutra.

Putnici koriste ogromne ulaze sa tri strane, dok stepeništa vode ka centralnoj hali. Vozovi polaze sa 21 perona koji čine glavni deo ove veličanstvene stanice, otvorene 1931. godine.

Preporučujemo

Skriveni prostor ispod perona

Ipak, zgrada predstavlja i drugi, manje spektakularan deo Italije - njenu prošlost iz vremena Drugog svetskog rata. Ovom temom bavio se CNN, a mi prenosimo tekst.

Stanica nije samo jedna od najpoznatijih zgrada u zemlji, koja je završena tokom fašizma. Iako je projektovana u prethodnom periodu, “dorađena“ je da uključi simbole diktature Benita Musolinija, dok se ispod sjajnih perona nalazi skriveni prostor - iskorišćen u užasne svrhe.

Reč je o peronu 21 (Binario 21), podzemnom prostoru iz kojeg su nacistički okupatori i fašistički simpatizeri slali Jevreje i političke protivnike u smrtonosne logore Drugog svetskog rata.

Prvobitno je izgrađen za transport robe, a užasna ratna upotreba ovog prostora decenijama je bila nepoznata. Tek 1994. godine istraživači su shvatili o čemu se radi.

Foto: Italy Photo Press / Zuma Press / Profimedia

Vizija savršenog prostora

Čak i danas, više od 320.000 putnika koji svakodnevno prolaze kroz Stazione Centrale imaju malo saznanja o detaljima šokantne prošlosti.

Kada je stanica otvorena 1931. godine, bio je to period velike moći Musolinija. Fašistički diktator je došao na vlast 1922. godine i postajao sve popularniji.

“Do 1931. godine režim je bio veoma konsolidovan”, kaže Vanda Vilkoks, vanredni profesor moderne evropske istorije na Univerzitetu Džon Kabot.

Izgradnja stanice počela je 1912. godine, kada je arhitekta Uliše Stakini pobedio na konkursu sa svojim dizajnom. Kako je režim preuzimao izgradnju, dodati su fašistički elementi na fasadu.

Stakini je imao viziju savršenog javnog prostora i perona, dok je ispod izgradio prostor za transport pošte. Glavna pošta u Milanu bila je u sporednoj ulici, a pošiljke koje su napuštale grad prebacivane su preko puta u bočni ulaz stanice, gde su čekala na dva perona.

Stakini je projektovao stanicu kao višeetažnu zgradu sa putničkim peronima na gornjem spratu - čak i danas stepenice i pokretne trake vode do vozova - i prostorom za poštu ispod, “nevidljivim” za javnost.

Ovde, u ograđenom prostoru, mračnom poput podruma, izgrađen je potpuno moderan sistem - dva perona povezana okretnicom na jednom kraju i futurističkim liftom na drugom. Vagoni su punjeni na jednom peronu, rotirani na drugi, a zatim jedan po jedan postavljani na ogroman lift, koji ih je polako podizao na nivo običnih perona, gde su povezivani i kačeni za lokomotivu.

Bio je to efikasan sistem za transport pošte, koji je obavljao posao bez ometanja putničkih vozova. Ali, tokom rata, ovaj efikasan sistem iskorišćen je u užasne svrhe.

Foto: Claudio Furlan / LaPresse / Profimedia

Sačuvane samo dve liste

Tokom nacističke okupacije, Nemci, uz pomoć svojih saradnika, sprovodili su masovna hapšenja i deportacije, posebno italijanske jevrejske populacije, i slali zarobljenike u logore smrti, navode istoričari.

Od 44.500 Jevreja koji su živeli u Italiji, 7.680 je ubijeno, prema podacima Yad Vashem World Holocaust Memorial.

Proces je uglavnom bio tajan, deportacije su se obavljale noću, tvrdi se.

“Kamioni bi ulazili u atrijum”, objasnila je političarka Milena Santerini, potpredsednica Fondazione Memoriale della Shoah di Milano.

Nisu samo Jevreji slati u logore. Uhvaćeni partizani, politički protivnici i svi koji su se suprotstavljali nacistima prolazili su kroz glavnu železničku stanicu. Mnogi su bili radnici u fabrikama koji su odbijali da proizvode municiju za nacističke okupatore, navodi se.

Deportovani su u različite logore, među kojima su Mauthauzen (Austrija), Aušvic (Poljska) i Fosoli (Italija).

Ostalo je malo zapisa iz tog perioda, a niko od onih koji su učestvovali u deportacijama nikada nije izašao u javnost. Zato je teško utvrditi ukupan broj deportovanih, kažu stručnjaci.

Samo dve liste putnika su sačuvane - one iz prva dva konvoja, koji su iz Milana za Aušvic krenuli decembra 1943. i januara 1944. godine. Na njima je 774 imena, od kojih je preživelo samo 27. Istoričari smatraju da je više od 20 konvoja krenulo sa stanice, a nova istraživanja sugerišu da prve dve liste nisu bile potpune.

Foto: Claudio Furlan / LaPresse / Profimedia

Najvažnija svedočenja

Istraživači veruju da je hiljade Jevreja i političkih zatvorenika deportovano između 6. decembra 1943. i 15. januara 1945, neposredno pre nego što su partizani preuzeli kontrolu nad gradom od nacista, a dok su savezničke snage prilazile Milanu.

Deportovani su bili nagurani u drvene železničke vagone koji su ranije korišćeni za robu, a ponekad i stoku. Od 60 do 80 ljudi je bilo smešteno unutra, pa nisu mogli ni da sede.

“Nije bilo prozora, toaleta, hrane ni vode. Putovanje do Aušvica bilo je 1.250 kilometara i trajalo sedam dana. Teško je zamisliti šta su morali da prožive”, kaže Milena Santerini.

Dolazak saveznika u Milano i oslobođenje Italije u aprilu 1945. godine stavilo je tačku na konvoje. Svi koji su učestvovali u deportacijama su ćutali, dok je većina žrtava nastradala. Preživeli su govorili o tome kako su bili stavljeni u prostor koji je izgledao kao “pećina“ i ubacivani u vagone. Govorili su i o čudnom osećaju kretanja - o osećaju podizanja “nagore”, pre nego što je voz krenuo.

Neka od najvažnijih svedočenja došla su od Liliane Segre, koja je deportovana u Aušvic 30. januara 1944. godine sa svojim ocem. Tada je imala 13 godina, i bila jedina u svojoj neposrednoj porodici koja je preživela Holokaust.

Kao 95-godišnjakinja, uvedena je u italijanski Senat, 2018. godine, kao “senator za ceo život“.

Danas je podzemni prostor pretvoren u Memoriale della Shoah di Milano, koji podseća na žrtve Holokausta. Posetioci mogu da obiđu tajni peron, ući u teretne vagone koje su fašisti prilagodili za prevoz ljudi i videti retka svedočenja.

(Telegraf.rs)