Zemlja se pretvorila u prah, a "crne mećave" su gutale gradove: Čak 2,5 miliona ljudi napustilo je ognjišta

Za­mi­sli­te svet u ko­me sun­ce pot­pu­no ne­sta­je u pod­ne, a va­zduh po­sta­je to­li­ko gust od prašine da je­dva mo­že­te da u­dah­ne­te. Ži­vo­ti­nje se gu­še na pa­šnja­ci­ma, a pe­sak u­la­zi kroz sva­ku pu­ko­tinu na pro­zo­ri­ma, ta­lo­že­ći se na ta­nji­ri­ma, u kre­ve­ti­ma i u plući­ma de­ce.

O­vo ni­je sce­na­rio za neki ho­li­vud­ski film o apokalipsi. Ovo je bila su­ro­va realnost za milione ljudi i prirodna katastrofa ko­ja je tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka za­de­si­la srce Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, piše Istorijski Zabavnik.

Preporučujemo

Ze­m­lja se pre­tvo­rila u fi­ni prah

Klimatski fe­no­men po­zna­t kao "Doba velike prašine" ili "Prašnjava činija" (Dust Bowl) pre­tvo­rio je plod­ne ravni­ce u pu­sti­nju i po­kre­nuo jed­nu od naj­ve­ćih ma­sov­nih mi­gra­ci­ja u i­sto­ri­ji o­ve zem­lje.

Sve je po­če­lo de­ce­ni­ja­ma ra­ni­je, ka­da su hi­lja­de do­se­lje­ni­ka, pri­vu­če­ne za­ko­nom o be­splat­noj ze­m­lji, po­hr­li­le na Ve­li­ke rav­ni­ce, prerijsko područje u srcu Amerike. Preo­ra­li su mi­li­o­ne he­kta­ra di­v­lje tra­ve ka­ko bi po­sa­di­li pše­ni­cu, ne­sve­sni da u­pra­vo ta tra­va dr­ži vla­gu i tlo na oku­pu.

Ka­da je početkom tridesetih godina na­stu­pi­la ne­za­pam­će­na su­ša, o­go­lje­na ze­m­lja se pre­tvo­rila u fi­ni prah. Ve­tro­vi su u­ra­di­li o­sta­lo, po­di­žu­ći mon­stru­o­zne o­lu­je, u novinama prozvane "Cr­ne me­ća­ve" (Black Blizzards), ko­je su "gu­ta­le" manje gra­do­ve.

"Sun­ce je jed­no­sta­v­no ne­sta­lo. Či­ni­lo se kao da je sti­gao smak sve­ta, a va­zduh je i­mao u­kus sum­po­ra i o­ča­ja", za­pi­sao je je­dan od sve­do­ka.

Foto: Niday Picture Library / Alamy / Profimedia

Dra­ma­tič­ni egzodus

Dug period suše (u pojedinim delovima Velikih ravnica trajala je gotovo sedam godina) samo je pogoršao uslove. Tokom 1932, zabeleženo je 14 peščanih oluja, a sledeće godine bilo ih je 38.

O­ko 2,5 mi­li­o­na lju­di, u tom periodu, do­ne­lo je naj­te­žu od­lu­ku u ži­vo­tu - da na­pu­ste svoja o­gnji­šta. Spa­ko­va­li su sve što su po­se­do­va­li na kro­vo­ve sta­rih au­to­mo­bi­la i ka­mi­o­na, i kre­nu­li na za­pad, mnogi ka Ka­li­for­ni­ji.

O­vaj dra­ma­tič­ni egzodus traj­no je za­be­le­žen u a­me­rič­koj sve­sti kroz kul­tni ro­man Džo­na Stajn­be­ka "Plo­do­vi gne­va" (The Grapes of Wrath).

Cilj ovih ljudi bio je jed­no­sta­van - pre­ži­ve­ti. Mnogi su ču­li pri­če da u Kaliforniji i­ma po­sla, da vo­će ra­ste u i­zo­bi­lju i da dr­ža­va nu­di ve­li­ko­du­šnu po­moć ne­za­po­sle­ni­ma. Prevarili su se…

Foto: Circa Images / Universal images group / Profimedia

Do­če­ka­ni sa ne­pri­ja­telj­stvom

Ume­sto "o­be­ća­ne ze­m­lje", mi­gra­nte je u Ka­li­for­ni­ji do­če­kao hla­dan tuš. Ekonomska kriza bila je u punom jeku (Velika depresija), po­sla ni­je bi­lo do­volj­no za sve, a lokalno stanovništvo ih je gledalo kao konkurenciju.

Zato su do­če­ka­ni sa otvo­re­nim ne­pri­ja­telj­stvom i pre­dra­su­da­ma. Bez ob­zi­ra na to da li su do­la­zi­li iz O­kla­ho­me, Te­ksa­sa, Ar­kan­za­sa ili Mi­su­ri­ja, mnogi su po­gr­dno prozvani "O­ki­ji".

A, postojale su i druge predrasude… I­ako ih i­sto­ri­ja pam­ti kao ­osi­ro­ma­še­ne se­lja­ke, sko­ro po­lo­vi­na mi­gra­na­ta do­la­zi­la je iz gra­do­va, a među njima je bio značajan broj administrativnih radnika, službenika i obrazovanih stručnjaka.

Slično, sa­mo ma­li pro­cen­at njih je za­pra­vo do­la­zio iz zo­ne ko­ja je bi­la di­re­kt­no pogo­đe­na pešča­nim o­lu­ja­ma. Ve­ći­na je be­ža­la od opšte e­ko­nomske pro­pa­sti ko­ja je u­sle­di­la kao do­mi­no efe­kat e­ko­loške katastro­fe.

Foto: Photo12/Ann Ronan Picture Library, Photo 12 / Alamy / Profimedia

Ra­di­li su naj­teže fi­zič­ke po­slo­ve

U oči­ma sta­ro­se­de­la­ca, svi "Okiji" su bili isti - ne­u­ki, pr­lja­vi i pokvareni. Ži­ve­li su u im­pro­vi­zo­va­nim di­v­ljim na­se­lji­ma od bla­ta i kar­to­na, bez pi­ja­će vo­de i o­sno­v­nih higijen­skih u­slo­va, če­sto na i­vi­ca­ma ve­li­kih plan­ta­ža.

Ra­di­li su naj­teže fi­zič­ke po­slo­ve na po­lji­ma pa­mu­ka i vo­ća za bed­ne nad­ni­ce, suoče­ni sa di­skri­mi­na­ci­jom, pa čak i na­si­ljem.

I pored teških životnih uslova, ret­ko ko se vra­tio ku­ći na­kon što su o­lu­je prošle. Kada je po­čeo Drugi svet­ski rat, "O­ki­ji" su ma­sov­no na­pu­sti­li polja i prešli u voj­na brodogra­dilišta i fa­bri­ke avi­o­na u Los An­đe­le­su i San Fran­cisku, traj­no prome­niv­ši de­mografsku i kul­turnu sli­ku Ka­li­for­ni­je.

Malo po malo, i bukvalno iz pepala i prašine, izgradili su svoje živote iznova.

Pri­ča o periodu, poznatom i kao "Prljave tridesete" (Dirty Thirties), osta­je jed­no od najsnažni­jih podse­ća­nja na to koli­ko su ljudska sudbi­na i pri­roda ne­raski­di­vo poveza­ne.

(Telegraf.rs)