Iz ove kućice je Hitler vodio napad na Srbiju 1941: Priča o Aprilskom ratu koju nikada niste čuli (FOTO)

Osovinski napad na Kraljevinu Jugoslaviju u zoru 6. aprila 1941. godine počela je nemačka 2. armija, uz pomoć delova 12. armije kao i jedne oklopne grupe i samostalnih oklopnih korpusa, sve praćeno snažnom podrškom Luftvafea iz vazduha.

Preporučujemo

Ukupno je tokom čitave operacije bilo angažovano 19 divizija Vermahta među kojima je bilo pet oklopnih, dve motorizovane pešadijske i dve brdske. Nemačke snage su uključivale i tri odlično opremljena samostalna motorizovana pešadijska puka i preko 750 aviona.

Italijani su na jugoslovensko ratište tokom Aprilskog rata poslali 22 divizije i zlokobnih 666 aviona. Mađari su 12. aprila (nakon što je "Nezavisna Država Hrvatska" proglasila secesiju čime je Jugoslavija navodno prestala da postoji pa Mađare više nije obavezivao pakt "trajnom miru i večnom prijateljstvu" sa Jugoslavijom potpisan tačno četiri meseca ranije) ušli u rat sa svojom 3. armijom i uz vazdušnu podršku preko 500 aviona.

Jasno je da je Kraljevina Jugoslavija (čija je vojska bila krcata petokolonašima, i na čijem je čelu bila klika sastavljena od stranih agenata koji su izvršili državni udar 27. marta i samoživih foteljaša lišenih bilo kakve predstave o opštem interesu te vođenih isključivo svojim ličnim) bila osuđena na propast.

To je znano.

Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine. Foto-montaža: Wikimedia/Public domain

Jedan aspekt Aprilskog rata, međutim, nije znan, barem ne široj javnosti, a tiče se mesta određenog za boravak Adolfa Hitlera tokom izvođenja Operacije 25 (koja je dobila ime po Firerovoj direktivi Br. 25, izdatoj 27. marta, odmah nakon puča; Operacija Odmazda se odnosila samo na bombardovanje Beograda).

Firerov glavni stan (nem. Führerhauptquartiere) nosio je tokom invazije na našu zemlju kodni naziv "Prolećna oluja" (nem. Frühlingssturm) i sastojao se od Firerovog specijalnog voza (nem. Führersonderzug) kodnog naziva "Amerika" koji je bio stacioniran na tovarnoj stanici u Menihkirhenu, danas u okrugu Nojnkirhen, pokrajina Donja Austrija. Lokacija je izabrana zbog obližnjeg železničkog tunela koji je trebalo da posluži kao sklonište u slučaju vazdušnog napada.

Na istoj stanici bio je smešten i specijalni voz "Atlas" u kome se nalazilo Operativno osoblje Vermahta (nem. Wehrmachtführungsstabes). Geringov voz kodnog naziva "Azija" nalazio se u tunelu kod Fridberga, nekoliko kilometara ka jugu, dok je Himlerov voz "Hajnrih" zajedno sa "Amerikom" stigao do Beča ali se nakon toga odvojio od kolone i stacionirao u Bruku na Muri, 60 kilometara od Menihkirhena.

Vojnici Vermahta u okupiranom Beogradu aprila 1941. Foto: Wikimedia/Public domain

Ribentropov voz "Vestfalija" je bio parkiran južno od Beča, dok je Glavni štab Vrhovne komande Vermahta bio u zgradi Terezijanske vojne akademije u Bečkom Novom Mestu, pokrajina Donja Austrija.

Oba voza u Menihkirhenu su imala po četrnaest vagona i vrlo brzo su mogli da se dočepaju tunela u slučaju da je za tim bilo potrebe (a nije); lokomotiva je neprestano bila "pod parom" i spremna da u svakom trenutku povuče kompoziciju. "Altas" je, međutim, na stanicu u Menihkirhenu stigao tek 11. aprila, pet dana nakon početka ratnih dejstava, dok je "Amerika" stigla dan kasnije. Oba ova specijalna voza su sa svojim stanarima tu ostala do 25. aprila, i vratila se u Berlin narednog dana.

No, dok su bila u Menihkirhenu o njihovoj bezbednosti se staralo 1.157 pripadnika Firerovog pratećeg bataljona, a Hitler je samo jednom izašao iz voza: da bi se prošetao do malog obližnjeg hotela imena "Menihkirher Hof", verovatno 20. aprila kada je na tom mestu proslavio svoj 52. rođendan.

Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine. Foto: Wikimedia/Public domain

Danas u Menihkirhenu živi, po poslednjem popisu, 615 ljudi, 31 manje nego što je živeo kada ga je posetio Hitler.

Inače, i italijanski kralj i srpski zet Vitorio Emanuele III (oženjen crnogorskom princezom Jelenom iz kuće Petrović-Njegoš) je tokom ratnih operacija tog krvavog proleća boravio u blizini fronta, u vili porodice Pircio Biroli u Morucu, danas regija Furlanija-Julijska krajina.

Ali, nije da je njegovo prisustvo bilo od neke važnosti. Za razliku od svog severnog kolege i državnog poglavara Nemačkog rajha, Adolfa Hitlera, italijanski je kralj bio skoro nebitna figura. Glavni čovek Italije sve do 1943. godine ostaće Benito Musolini. Gde je on bio, ne znamo, ali znamo šta je radio: proklinjao je svoju ćelavost jer ne može da čupa kosu dok gleda kako ga Srbi tuku na svim ratištima.

(O. Š.)