Emotivna ispovest majke iz Beograda koju dete svaki dan čeka 10 sati da se vrati s posla: I ovakvih priča ima sve više
Svaki odlazak na posao propraćen je plačem. Pred decom glumim jaku osobu, a na putu do posla postavljam sebi pitanje "Šta je bitnije?"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
petra
uz postovanje svih emocija koje postoje prilikom odvajanja majke od dece zbog posla, ova prica je cisto patetisanje. Roditelji kada rade, daju detetu primer da tako treba, daju mu priliku da se socijalizuje u predskolskim ustanovama pa i da provedu pomalo vremena sa bakama i dekama a mogu i tate da gaje decu.Dobila samposao kad je moje starije dete imalo sest meseci, sve sam ovo osecala ali sam znala da tako mora. A u vezi price da zene na selu ne rade i da su posvecene deci, malo je istine u tome...kao i u gradu, ispijace se kafice, sedeti u zadimljenim kaficima sa drugaricama, imam osecaj da se takve zene najmanje bave vaspitanjem dece....
Ana
Ja radim u smenama i moja cerkica je imala godinu dana kada je posla u jaslice!
Ivana
Ja imam sreću što sam u malom mestu pa na put do posla i natrag do stana potrošim maksimum 15 min. Radim 8 sati i ni minut više. Decu ujutru vodim u vrtić (oboje krenuli sa 14 meseci) , oni su tamo u svom društvu i lepo im je. U skladu sa uzrastom su uključeni i u kućne poslove da bi nam ostalo što vise vremena koje možemo zajedno da provedemo.