Majčinska ljubomora ruši mit o bezuslovnoj ljubavi: Psihoterapeut o tabu temi koju svi izbegavaju
- Ljubomora na vlastito dete je nezamisliva većini roditelja, ali ona postoji kada su u pitanju odnosi majki i ženske dece - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Itw
Mame nisu ljubomorne na sinove, ma šta kažete? Naročito im drago kad imaju srećan brak, aha... A tek skladnost odnosa između očeva i sinova...
Razmislite
Niste u pravu. Da tu ne postoji ljubomora i rivalitet majke, ona bi muzu to rekla kada su sami, a ne pred ćerkom. Koliko god da je to istina da se njen muz prema njoj nije ponašao tako , ona kao majka bi trebalo da ima vide empatije za ćerku i situaciju cak i od oca. Da joj sama kaze to sto joj je otac rekao, a ne da se postavi tako pred ćerkom.
Iskreno
Ne znam da li je ljubomorna na mene, ali uvek druge štiti i mene napada. Nije se smirila dok mi nije rasturila vezu u kojoj sam bila prvi i zadnji put u životu srećna. Nije birala sredstva i načina dok nije uspela u tome. Iako sam već počela raditi i imala sve uslove da pobedim u toj borbi. Imala je do nedavno takvu moć i hrabrost da me najžešče izvređa. Kad sam obolela od raka ni tu se nije mnogo potresla niti mi pomogla. Bilo je bitnije šta će joj snaha skuvati sinu za ručak nego što ja povraćam po tri dana posle terapije. Hvala Bogu imam jednog sina koji je 100% svoj, svakoga sasluša ali uradi kako on hoće. To me jako čini srećnom, kad ja nisam umela i mogla da uzmem u ruke svoj život eto on zna. I nikako ne treba majci dati da se previše približi ćerki, to nekako uvek bude loše po ćerku.