U DOMU TRIFUNOVIĆA: Odavde su u svet krenuli Sergej i Bane! (FOTO)

Kada su pre nekoliko godina roditelji poznatih glumaca Sergeja i Branislava Trifunovića, Tomislav i Slobodanka odlučili da se iz Užica presele u Jagodinu, njihovim sinovima se nije svidela kuća u Moravskoj ulici, ali sada su promenili mišljenje i jedva čekaju da dođu u porodični dom koji su svojim rukama sredili Toma i Boba.

Preporučujemo

A nekada trošna kuća, sada predstavlja zelenu oazu, 50 ruža, nar, kivi i razne druge biljke rastu u besprekorno sređenom dvorištu, koje umesto ograde, oivičava čak 300 tuja. Boba navodi da je trebalo mnogo vremena da bi se uredilo dvorište i napravila fontana koja se nalazi iza kuće. Pored nje se nalazi neobičan sto napravljen od pločica.

- Htela sam da pravim mozaik na stolu, ali sam našla pločice koje su imale šaru kakvu sam ja negde zamislila. Onda sam ih kupila i uradila sto. Inače, ja sam pre nego smo uselili u ovu kuću, dovela stručnjaka, inžinjera hortikulture koji je sredio mnogobrojna dvorišta. Ispred njega je bilo potpuno prazno dvorište gde je mogao kao na platnu, da slika. A on mi je rekao "znate šta, ovde ćemo jednu tuju, pa jedan prazan deo, ovde neku ružu i to je to". Ja sam bila zgranuta, zahvalila sam mu se i ispratila ga. I sve sam uradila sama - priča Slobodanka Trifunović i sa ponosom nabraja voće i povrće koje se može pronaći u njenoj bašti.

- Imam nanu iz Sirije, to je posebna vrsta nane koju mi je doneo moj Sergej, a njemu je poklonio Goran Bregović. Trenutno imamo i tri košnice i time se Toma bavi. Ovo je bila loša godina i za biljke, voće, povrće. Imamo ohridski paradajz, ovde ga nema, takođe nar iz mog Mostara kao i trešnje. U Mostaru je svo voće ukusnije nego ovde, što je normalno jer tamo ima više sunca. Imamo aroniju, kupinu, godži što je indijsko ili tibetansko voće. Imamo i oskorušu. Neverovatno je da nam je višnja sada ponovo procvetala - kaže Boba.

Trifunovići objašnjavaju da se u njihovom dvorištu nalazi Najdanov krug koji, kada se u njemu boravi dovoljno dugo, izaziva toplotu i pomaže u raznim tegobama. Pažljivom pogledu neće promaći dva ovakva kruga, jedan veći i jedan manji, koji okružuju stabla voća. Zanimljivo je da pečurke rastu samo po obodu ovih krugova, nikako unutar njih.

Toma Trifunović priznaje da voli stare sorte voća koje su u Srbiji zaboravljene, kao što je na primer crvena kruška lubeničarka, vodenjak, oskoruša, divlje kruške, istarski i crni lešnici, vinogradarska kajsija i breskva.

- Trudim se da u našem voćnjaku nema ni hemije ni prskanja. Sve je organski. Tuje su ove godine rasle, odgovara im kiša, kao i mušmuli. Badem nam je rodio, imamo dren, mnogo biljaka - dodaje Toma.

Trifunovići otkrivaju kažu da su Sergej i Bane bili veliki protivnici renoviranja ove stare kuće i oživljavanja dvorišta i bašte.

- Sećam se dok je Sergej bio u Americi i pozove me, pita šta radite, ja mu objasnim da sada radimo fasadu na kući a on mi kaže "jao mama pa nećete valjda tamo da živite, na šta to liči?". A ja mu odgovorim "sine, ovo ti je kako od izmeta može da se napravi pita"  - kroz smeh priča Boba i napominje: "Ali sada kad dođe, a pre par dana je dolazio, on ovde uživa. Kada je prvi put došao, a spavao je na spratu, ujutru je rekao "jao pa ja nisam znao da ptice i noću pevaju!".

- Možda nije lepo da ja hvalim svoje dete, ali čovek kao što je Sergej se više ne rađa. On je veliki humanista. Sećam se kada je dobio stan, davno je to bilo, i nema ništa da unese u stan, ama baš ništa, ništa. Ja sam jedva skupila 300 maraka da mu kupim frižider, jedva, mučila sam se za to ali sam skupila. I poslala sam mu frižider da ima bar to. A tada nigde nije radio, nije imao prihode. I ja ga zovem posle par dana i pitam ga: "Sine jesi li ti dobio onaj frižider", kaže on meni "nisam, ja ga dao Gavri". Jaooo ja se zaledila, pa viknem, pa kome si ga dao, pa ti nemaš ništa a on mi kaže "meni će Bog dati"... A Gavra je tada uselio u stan i ništa nije imao pa mu je ovaj dao da bar ima frižider, eto. I dao mu je Bog zaista - kaže Boba Trifunović i dodaje da je i Bane aktivan u humanitarnim akcijama, i da je po Srbiji razvozio kolima hranu i druge potrepštine za nastradale u poplavama.

Unutrašnjost kuće je još zanimljivija i puna detalja.

- Obožavam ručni rad, najlepši i najteži mi je poentles. Ja sam samouka, ovaj rad sam naučila čitajući o tome. Jedne večeri sedimo tako i ja gledam u luster koji se sav pocepao, starinski je bio, lep ali rese su mu se iskidale i kažem Tomislavu ,"skini luster da ja njega bacim". Uzmem kostur lustera i uradim poentls kao abažur. Nema ko se nije oduševio kada je video. Imam takva dva. Ja brzo radim, za manje od mesec dana sam završila kompletnu zavesu - opisuje Slobodanka.

Prostoriju gde je smeštena biblioteka krase slike Ace Moravskog, Grujice Lazarević, Gorana Stojanovića, Žikice Jovanovića, Mirka Petrovića. Tu su i lične poruke, karikature, posvete. Svuda je ručni rad, kao i u drugim prostorijama. Spavaća soba podseća na suncem okupano jutro. Puna je žute i crvene boje. Plakar je krajnje neobičan, klizne stranice čine naslikana platna.

- Moj Sergej ima isti ovakav garderober, jedna slikarka mu je radila stranice na platnima. I ja obožavam moj, pun je džempera, kompleta, šalova koje sam radila. Crni komplet sam nosila kada je Sergej dobio Zorana Radmilovića, to je bila velika svečanost. Potrošila sma 100 dinara na konac kojim sam uradila ovaj komplet, a izgledalo je kad da sam ga ne znam koliko platila. Kada je Sergej došao iz Amerike, ja sam mu uradila džemper. Kada sam mu pokazala, on razgorači oči i kaže "Au, kevo ovo je do j…". Posle me je zvao i Rambo Amadeus da mu uradim slični. Radila sam kragne od konca, poentls takođe. Sergej ima gomilu džempera, Bane takođe, nose oni to - kaže Boba i dodaje da ih je svojevremeno Sergej, kada je bio u Tanzaniji, zvao i pitao šta da im donese, a otac mu je rekao: "Treba mi kamen za kupus"

Sergej mu je doneo kamen sa vrha Kilimandžara koji Toma danas čuva u svojoj biblioteci.

(Telegraf.rs/ izvor: Infocentrala.rs)