BOJAN ĐORĐIĆ: Peške bih došao u Zvezdu, 2.000 km lako se pređe! (VIDEO)

Ne postoji iskreni navijač Crvene zvezde kojem, na sam pomen imena Bojana Đorđića, ne zaigra srce. Fudbaler koji je za ''crveno-bele'' odigrao samo jednu sezonu kupio je ljubav zvezdaša za čitav život. A kako i ne bi kada je samom Đorđiću Zvezda više od života.

Prepiska preko Tvitera između njega i Vujadina Savića, čiji su očevi zajedno branili Zvezdine boje 80-ih godina, o povratku u ''crveno-belo'' jato zagolicala je maštu navijača koji svakako ne bi imali ništa protiv da ih ponovo vide na travi ''Marakane''.

- Kada bi me zvali peške bih došao u Zvezdu. Iako je razdaljina skoro 2.000 kilometara za voljeni klub se da lako prepešačiti. Isto važi i za malog Savića. Znam koliko voli klub i dao bih ruku da bi se vratio kući na ''Marakanu''. Neka neko iz Uprave kontaktira Bordo i pokuša da ostvari transfer. Pozajmica ili ne, Zvezda mora da ima u klubu igrače čije srce kuca crveno i belo - rekao je Đorđić, i dodao:

- Uvek sam govorio iz srca. Takav sam. Poštujem svaki tim i svakog protivnika, ali smatram da Zvezda mora da vrati svoju decu. Takođe, dosta negativno se piše o klubu. Mislim da je vreme da se okrene list i da počnemo da pravimo pozitivnu atmosferu.

Kao i većinu zvezdaša, Đorđića jako boli šestogodišnja dominacija Partizana, kao i poraz u poslednjem večitom derbiju.

- Jako je teško posle toliko godina bez titule. Ove godine moramo da je osvojimo. Ne može se pustiti tolika dominacija Partizana. Ljubav prema grbu i Zvezdinom dresu mora da izađe na videlo. Razumem da su igrači bili u grču, ali ako želiš da napraviš uspeh moraš pobeđivati u Evropi i Partizan, pogotovo na njegovom stadionu. Lako je pobediti Smederevo. Treba se pokazati kad je najteže - istakao je Đorđić.

Momenat kada je u sezoni 2003/04 obukao Zvezdin dres svakako mu je jedan od najradosnijih u životu i veoma mu imponuje što ga navijači nisu zaboravili.

- Gledajući očeve slike oduvek sam sanjao da igram za Zvezdu i naravno da igram derbi protiv Partizana. Kao klinac u Sarajevu nisam izlazio iz ''Mister Bejbi'' dresa, koji je na meni izgledao kao suknjica. Pored Zvezde želja mi je bila i da igram za AIK, što sam uspeo i osvojio titule sa dva voljena kluba - smatra Đorđić, koji nikada neće zaboraviti meč protiv Odenzea i derbi protiv Partizana:

- Razbili smo Odenze. Nisu znali gde se nalaze, ali smo došli u situaciju da ispadnemo. Na 3:3 hteo sam u rupu da se sakrijem. Hvala Bogu, dobro je ispalo. Međutim, svakako najdraži meč u Zvezdinom dresu je pobeda od 3:0 protiv Partizana. Ljudi, tri dana nisam spavao posle tog meča.

- Imali smo vrhunske igrače. Ne jednog, ne šest, nego 18 igrača koji su disali kao jedan. Imali smo pobednike na terenu koji ni na treningu nisu hteli da gube ni u čemu - ushićeno je pričao Đorđić.

Iako ima 31. godinu, Bojan ističe da je u snazi da odigra još tri-četiri sezone na vrhunskom nivou. Trenutno član Bromapojkarne, kluba u kojem je ponikao, Đorđić je jedan od najagilnijih fudbalera u timu. Od ukupno 14 golova, koliko su postigli, iskusni vezista zaslužan je bio za devet, što svakako govori da u njegovim nogama još ima ''magije''.

- Talenat ne možeš izgubiti. Imaš ga i sa 18 i sa 31. godinom. Švedska liga je u poslednjih nekoliko godina doživela procvat, ojačala je. Puni stadioni, dolaze fudbaleri iz inostranstva. Ekonomska strana je na vrhunskom nivou. Pogledajte samo kako je AIK igrao u Ligi Evrope protiv Napolija i Dnjipra - u dahu je dodao virtuoz u kopačkama, čije se lice, na informaciju o mogućem meču Republike Srpske i Srbije, i te kako ozarilo.

- S obzirom na moje korene bio bih počastvovan da nosim dres Srpske. Pa, moja porodica još tamo živi. Ozbiljno, čekam poziv da nastupim za reprezentaciju Republike Srpske kojem ću se istovremeno odazvati.

U životu je promenio veliki broj klubova i trenera. Igrao je za AIK, Rendžers, Blekpul i mnoge druge, ali godine u Mančester junajtedu i rad sa Aleksom Fergusonom su nezamenjivi.

- Veći čovek i trener od Fergusona ne postoji. Kod njega nije bilo zvezda. Svi su isto tretirani. Toliku posvećenost svakom igraču nikada nisam video. Od prvog do 101, svi su mu bili kao deca. Jako je važno bilo to jedinstvo, ta grupa koju je on stvarao. Igračima koji nisu bili kvalitet za prvi tim pronalazio je aganžmane kako ne bi ostali na ulici. Verujem i da će Mojes nastaviti njegovim stopama. Isti su tip trenera. Vole mlade igrače, obojica su Škoti...Promena koja je došla u pravo vreme - zaključak je Bojana Đorđića.

Nema sumnje da bi njegov ponovni dolazak na ''Marakanu'' doneo neku drugu dimenziju timu koji je ove godine više nego ikad rešen da vrati titulu u svoje vitrine. Što bi Bojan rekao: ''Ljubav prema Zvezdinom dresu i grbu je svetinja!''

(Mario Marić)