LEVORUKI SPORTISTI: Zašto su neki od njih najbolji na svetu? (VIDEO)

Svega deset do 13 procenata svetskog stanovništva je levoruko, a često se ističe posebnost ljudi koji levu ruku, za početak, koriste za pisanje. Razne teorije se godinama unazad pojavljuju kao pretpostavke da su levoruki ljudi kreativni, da se brže uplaše, više boluju od migrene i alergija.

Preporučujemo

Specifičnost levorukih je svakako nesporna, a pogotovo je primetna među sportistima.

Radivoj Korać. Pele. Toni Kukoč. Monika Seleš. Žarko Paspalj. Dijego Armando Maradona. Leo Mesi. Rafael Nadal. Ovo su samo neki od predstavnika levorukih sportista koji su obeležili istoriju svojih sportova.

Tajna levorukih je u njihovom mozgu. Ukoliko je razvijenija leva polovina mozga, osoba je desnoruka, a "jača" desna polovina određuje osobu kao levoruku. Dve hemisfere obavljaju različite zadatke, i tu je prednost levorukih.

Na primer, teniser dobija povratni udarac, vidi lopticu koja mu se vraća i potom je udara. Levoruki imaju tu sreću da se ova dva procesa (vizuelni stimulus i udarac) "događaju" u istoj hemisferi. Kod desnorukih se to dešava na relaciji dve hemisfere. Automatski, levoruki teniser može brže da reaguje, pa iako se radi tek o delićima sekunde, može da bude presudno u njegovom razvoju i na važnim mečevima.

Dakle, koriste obe moždane hemisfere za teške zadatke.

LEVA RUKA JE FAKTOR IZNENAĐENJA

Teniser nije slučajno uzet za primer. Upravo u "belom" sportu ima pregršt vrsnih igrača koji su levoruki. Osim pomenute Seleš, u društvu su i Džon Mekinro, Rod Lejver, Džimi Konors, Martina Navratilova, Goran Ivanišević, pomenuti svetski broj jedan...

Generalni zaključak je da levoruki sportisti imaju prednost, prema nekima i superiornost, u sportovima koji uključuju dva protivnika. Dosta uspeha postižu i bokseri, mačevaoci, igrači skvoša.

Protivnicima koji pripadaju većini uglavnom mrse račune zbog drugačijeg ugla upućivanja udarca, pa se taj momenat često posebno analizira kao taktična prednost.

LEVONOGI FUDBALERI SU VIRTUOZI

Fudbalske legende su izluđivale protivnike koji pripadaju većini. Najbolji fudbaleri svih vremena Pele i Maradona, Mišel Platini, Ferenc Puškaš, Johan Krojf, donekle Kristijano Ronaldo (koji "koristi" obe noge), Geret Bejl... Svi su maksimalno koristili svoju izuzetnost levonogog igrača.

Ovi igrači imaju specifičan stil driblanja, ne može se lako predvideti kako vode lopte, a zbog "naopakog" šuta, golmani moraju da se posebno pripreme za njih. To pokazuje i izjava golmana Srbije Vladimira Stojkovića, kada je na SP u Južnoj Africi 2010. godine odbranio penal levonogom nemačkom reprezentativcu Lukasom Podolskom.

- Prvo sam se začudio zašto lopti nije prišao Švajnštajger. Bilo mi je malo neobično kada sam video da levonogi fudbaler šutira penal. Logično je bilo da uputi udarac u moj levi ugao, sačekao sam ga, napravio korak udesno, što ga je možda prevarilo. Međutim, meni je najvažnije da sam iskazao sigurnost prilikom centaršuteva u naš šesnaesterac, kojih je bilo mnogo - rekao je tada Stojković.

Logično, levonogi fudbaleri su često na ceni tokom transfer perioda. Među srpskim fudbalerima, levom šutiraju Aleksandar Kolarov, Filip Đuričić, Zoran Tošić, ranije Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Savo Milošević.

Slično je i kod košarkaša kojima je leva ruka jača, zbog vođenja lopte i češćih prodora s leve strane na polaganje.

Na kraju, levoruki sportisti su nekako uvek korak ispred desnorukih sportista. Potonji moraju da se navikavaju na igru "kao u ogledalu", a "levaci" da maksimalno koriste svoju superiornost s kojom se ne izlazi lako na kraj.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(B. Mekić)