Pomahnitala upala pluća hara Hrvatskom, hoće li pokositi i Srbiju?

U Hrvatskoj je u poslednje vreme zabeležen povećan broj atipičnih upala pluća, i to za 40 odsto na području Karlovačke županije, a od ove bolesti oboljevaju bukvalno sve generacije.

Preporučujemo

Prema službenim, ali još uvek nedostupnim podacima, samo u decembru 2014. godine je prijavljeno 50 slučajeva atipične pneumonije, dok je u to isto vreme 2013. broj upala bio 34.

Iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Andrija Štampar potvrdili su kako problem zaista postoji i da su pre mesec dana zabeležili povećanje broja obolelih pacijenata za 20 odsto.

Dok se u zagrebačkim bolnicama doktori bore s ovom epidemijom, u Splitsko-dalmatinskoj županiji broj oblelih se povećava, ali ne dramatično.

Uprkos tome, čekaonica prijemne ambulantne na Plućnom odeljenju splitskog KBC-a prepuna je ljudi koji čekaju na pregled.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Nema epidemija upale plućša, ali ja bih rekla da sigurno imamo epidemiju kašlja. Mnogi ljudi ne žele da čekaju kod svojih porodičnih lekara, pa čim dobiju temperaturu i zakašlju dođu kod nas. Čini mi se da pola Splita kašlje, ima bronihitis ili virus koji se kod nekih bolesnika razvije u upalu pluća - rekla je dr Dubravka Perišić, i istakla da su brojke u prijmenoj ambulanti udvostručene, pa umesto uobičajenih tridesetak pacijenata dnevno, sada ih je 60, što je veliki pritisak, posebno u situaciji kada se i medicinsko osoblje porazboljevalo.

Međutim, broj upala raste, pa se u januaru očekuje znatno veći broj nego prošle godine. Prema podacim Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, zbog značajnog porasta upala pluća zabeleženih krajem 2013, prošla godina je obeležila porast od čak 50 odsto.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Letos smo evidentirali 12.894 obolelih od upale pluća, a 2013. godine 8.586. Upala pluća ove zime više pogađa decu i mlade, ali je blaže kliničke slike pa se vrlo verovatno kod nekih obolelih i ne prepoznaje. Smrtnost od upale pluća beleži se sporadično kod starijih osoba, i uglavnom u sezoni gripa - rekla je epidemiolog Goranka Petrović.

Atipične ili virusne upale pluća najčešće su uzrokovane respiratornim virusima, obično nakon infekcije gornjih disajnih puteva, a pojavljuju se u hladnijim zimskim mesecima. Osim virusa, aitipične pneumonije uzrokuje i bakterija Mycoplasma pneumoniae, najčešće u obliku epidemija svakih četiri do šest godina.

Klinička slika aitipičnih upala pluća je blaža od klasičnih bakterijskih upala te se često nazivaju "hodajuće upale pluća".

Foto-ilustracija: Profimedia

One se razvijaju postepeno i praćene su opštim simptomima poput glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, opštom slabošću i umorom. Kašalj je suv i nadražajan, traje danima, a konačna dijagnoza najčešće se potvrđuje RTG nalazom pluća koji je izražen i opsežan, za razliku od relativno blažih simptoma.

Za virusne upale pluća ne postoji specifični lek ili antibiotik, a lečenje je sistematično.

Na kraju bi trebalo pomenuti da kod svakog virusa koja traje duže od 10-12 dana, a prati je kašalj koji ne prestaje, treba posumljati na virusnu upalu pluća i obavezno se javiti lekaru.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)