KAKO SADA DA ŽIVIM? Ovo su najčešća pitanja obolelih od raka!

Foto-ilustracija: Profimedia/Sciencephoto RM

Maligne bolesti su svakog meseca u porastu. Hematološki maligniteti su četvrti u svetu po broju obolelih, a prema raspoloživoj statistici žene i dalje najčešće oboljevaju od karcinoma grlića materice i karcinoma dojke, dok muškarci najčešće dobijaju karcinom debelog creva i prostate.

Preporučujemo

U cilju podizanja svesti i jače povezanosti ne samo na relaciji pacijent-lekar, već i pacijenata međusobno, Treći po redu forum namenjen obolelima od hematoloških malignih bolesti biće održan 16. aprila u 14 časova u amfiteatru Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije.

Forum pokrenut na inicijativu prof. dr Biljane Mihaljević direktorke Klinike za hematologiju KCS rezervisan ne samo za pacijente, već i njihove porodice, prijatelje, kao i stručnu javnost biće koncipiran kao i do sada - na pitanja obolelih od karcinoma odgovaraće najeminentniji specijalisti!

- Na osnovu iskustva s pacijentima, njihovih pitanja i sugestija, na prethodne forume (prim. aut. prvi je održan 10. aprila 2014.), dovodili smo kompetentne stručnjake među kojima su bili - nutricionisti, internisti, fizijatri, hematolozi - počinje priču za Telegraf Nenad Brkić iz kabineta za pripremu citostatske terapije Klinike za hematologiju naglašavajući da će i ovaj forum, čiji je osnovni cilj rešavanje nedoumica i dilema bolesnika i njihovih porodica, biti besplatan, a dolazak na njega - dobrovoljan!

Foto: Telegraf

- Učesnici Trećeg foruma za hematološke bolesnike biće spec. psihijatar, psihoterapeut i muzikoterapeut prim. dr Ranka Radulović iz Klinike za psihijatriju KCS, koja će govoriti na temu "Kako živeti sa malignom bolešću" i dr Jelena Jeličić iz Limfoma centra Klinike za hematologiju KCS, koja će održati predavanje na temu "Aspekti malignih bolesti u hematologiji".

Foto: Telegraf

Skoro samo nameće se pitanje, koje su najčešće nedoumice s kojima se suočavaju oboleli od hematoloških malignih bolesti?

CRNA STATISTIKA: U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma!

- "Šta smem da jedem"?, "Šta je dobro, a šta loše za moju bolest"?, "Smem li da idem u šetnju, ili prodavnicu i iz nje ponesem dve kese od po pet kilograma"? "Da li smem da šetam po parku na suncu s unukom"?, "Smem li da vežbam"?... Na osnovu ovakvih i sličnih pitanja smo određivali koje ćemo stručnjake pozvati na forum, kao i teme kojima ćemo se baviti. Ove godine najčešće pitanje je bilo "Kako da živim sa malignom bolešću"?, te smo u skladu s tim i organizovali Treći forum - objašnjava Brkić izlažući do detalja kompleksnost ovog pitanja.

Foto: Telegraf

- Izazovi su ogromni, naročito kada ljudi pored svih problema koje imaju u životu saznaju još i da imaju maligno oboljenje. Pritom se na različite načine suočavaju s problemom, a tako i reaguju. Imate one, koji ne žele to da podele sa svojim bližnjima, jer jednostavno neće da opterete porodicu - priča Nenad nastavljajući - Imate i ljude koji žele da im porodica aktivno pomaže. Takvi pacijenti su neretko ljuti, neraspoloženi, agresivni, svadljivi... Dakle, na neki način i porodicu moramo da pripremimo na ono što ih čeka. Da ne zaboravimo i teške situacije, poput početka hemioterapije nakon koje pacijent počinje da primećuje da se i fizički menja.

Ideja foruma je, saznajemo, između ostalog i dublje istraživanje pristupa pacijentima.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Primera radi, da li je pri prvom susretu, bez ikakve zle namere, moralno pitati osobu koja je obolela od maligne bolesti - "Kako ste"? Pitanje je banalno, ali nekada dobijemo odgovor "A, šta vi mislite kako mi je"? Tu je i pitanje porodice i prijatelja, da li doći u posetu ili ne? - priča Nenad na čije se reči nadovezuje Jadranka Noveski, predsednica Foruma za hematološke bolesnike Klinike za hematologiju KCS.

- Nadam se da će forum postati tradicija naše klinike, jer mislim da se briga oko bolesnika ne završava onda kada izađu iz bolnice. Pokušavamo da komuniciramo s našim pacijentima i kada odu kući, bez obzira na to da li su završili s terapijom! Ovo je prilika da kažu sve svoje nedoumice na jednom mestu, a da mi pokušamo da ih rešimo. I, naravno da pokažemo da mislimo na njih i kada nisu u bolnici - objašnjava Jadranka koja je napisala priručnike u kojima je objasnila kakav život pacijenti oboleli od hematoloških malignih bolesti treba da vode.

Foto: Telegraf

Forum, saznajemo, nažalost, nailazi na izvesnu skepsu kod pacijenata.

- Ovdašnjim ljudima, jednostavno nije jasno kako je moguće da se nešto organizuje i da oni u tome mogu da učestvuju, a da ne moraju da plate! - objašnjava Jadranka - Dešavalo mi se da uđem u sobu i pozovem pacijente da učestvuju u forumu, a da me oni pitaju: "Izvinite, koliko treba da platimo"? Dakle, poenta ove priče je da podignemo svest pacijenata i da im pomognemo pre svega da probleme koje imaju reše na najbezbolniji mogući način i podele ne samo sa stručnjacima već i jedni s drugima.

Foto: Marko Todorović

Kad se naposletku dođe do instance "deljenja problema s drugima", veoma je važno to učiniti na pravi način, savetuju stručnjaci.

- Na raznoraznim sajtovima pojavljuju se nestručni i medicinski netačni saveti, koje pacijenti nikako ne bi trebalo da uzimaju "zdravo za gotovo". Baš zbog toga pokrenuli smo sajt onkonet.rs na kojem se mogu dobiti isključivo saveti najboljih lekara i stručnjaka, koji se bave savremenom medicinom rada - napominje Nenad Brkić objašnjavajući nam kako se pacijentima saopštava "najteža vest".

- Lekar najpre proceni do koje mere je neki pacijent u stanju da primi informaciju. Za svakog ponaosob postoji - individualni pristup. Obično se počne nekim neobaveznim razgovorom... Onoga trenutka kada pacijent uđe u ozbiljnije dijagnostičke procedure, već mu je i samom jasno da je ozbiljno bolestan.

Foto: Telegraf

O tome, međutim, kako razlikovati hipohondra od revnosnog pacijenta koji brine o svom zdravlju i redovno ide na analize krvi priča nam predsednica Foruma Jadranka Noveski:

- Dva puta godišnje ili jednom u šest meseci, svako bi trebalo da uradi krvnu sliku, skrining metodu i biohemiju. U zavisnosti od rezultata, lekar iz Doma zdravlja pacijenta šalje kod specijaliste. Nakon visoko specifičnih analiza sledi visoko specifična dijagnostika na osnovu koje se utvrđuje o kojoj bolesti je reč.

Foto: Marko Todorović

Saznajemo da bi neki od upozoravajućih simptoma mogli da budu između ostalog i: učestala malaksalost, učestali zamor, pucanje (listanje) noktiju, noćno znojenje, ubrzan rad srca, iscrpljenost, naglo mršavljenje... Neki pacijenti za deset dana izgube i do 10 kilograma!

Što se, pak hemioterapije tiče, Jadranka naglašava da pacijenti sami odlučuju u toku lečenja da li će ići na hemioterapiju ili se okrenuti alternativnim metodama lečenja.

- Na doktoru je da pita pacijenta, a na obolelom da odluči - kaže Jadranka ističući, međutim, da nikako alternativno lečenje i hemioterapija ne smeju da du zajedno, kao i da je pacijentu dozvoljeno da se u toku lečenja predomisli.

Foto: Telegraf

- Bilo je ljudi koji su birali da se leče molitvom, ili odbijali transfuziju krvi jer im to "zabranjuje vera"... Naše je da ispoštujemo njihove želje i zahteve u procesu lečenja koje je puno uspona i padova. Dešava se da ne žele u početku da pristanu na lečenje, odbijaju terapiju, traže "drugo mišljenje", upadnu u depresiju ili jednostavno - ne žele da prihvate da su bolesni! - pojašnjava Jadranka, koja sve svoje pacijente savetuje da naprave beleške sa svojim pitanjima, jer ih neretko zaborave kada izađu pred lekara.

- Uz napetost i sve probleme, to je sasvim normalna psihička reakcija! - završava priču s nama Nenad Brkić pozivajući ne samo pacijente i obolele, već i stručnu javnost na predstojeći forum kako bi zajedničkim snagama pobedili bolest i podigli svest ljudi!

(Katarina Vuković)