ZATVORITE PROZORE, DOLAZI OLUJA: Ovaj tekst je zapalio Fejsbuk i pokazao sve strahote koje su Hrvati napravili
Otvara prvu kutiju i sa oprezom i nežno, obema rukama, kao da drži golubicu, polako, da slučajno ne stisne previše, i da mu ne pobegne, dok spušta na unapred određeno mesto na stolu kaže: „ Ovo je bila moja kuća“
Voditeljka Tatjana Vojtehovski je na svom blogu objavila kratku ali tešku priču o sudbini jednog mladog muškarca posle akcije "Oluja". Ona je ovu priču radila o mladiću 1996. godine, kada je imao 27 godina. Tada je bio smešten u izbegličkom centru i došao sa delom porodice, a pritom nije znao gde se nalaze drugi njegovi bližnji.
Preporučujemo
Vulin: "Oluja" je za Srbe samo zločin i pogrom, i ništa više od toga!
HRVATI, VI STE FUJ! UBIJALI STE SRBE, RUKE SU VAM KRVAVE DO LAKATA: Pismo hrvatskog političara o OLUJI ZAPALILO JE SVET!
VEDRANA RUDAN O "OLUJI": Ovo se nikako neće dopasti Hrvatima!
„Šta ti je to u tanjiru“ pitala sam ga u jednom momentu jer ni po boji ni po obliku nisam mogla da razaznam.
„ Time možeš malterisati slobodno, eto šta je “ odgovor je došao sa druge strane .
„ Pređi mu sa desne kad ga pitaš na levo ništa ne čuje“, dodaje mladić, naslonjen na zid kantine u kojoj se nalazi nekoliko školskih klupa i lesonit ploče na podu. Crveno – sive, malo obijene.
Mešavina mirisa ustajale hrane i masnih krpa kojima se brišu stolovi me tera ka prozoru. Muka mi je. A sramota me da to vide. Jer to je njihova kuća.
„ Od kad ne čuješ“ , pitam malo glasnije. „ Od kad je granata zveknula direkt u učionicu. Lepo sam rek’o da se u crkvu sakrijemo to garant neće gađati.“
„ Pa jel ostala crkva?", pitam.
„ Nije“ i ode polakao prema svojoj kući, koja se formalno zove kontejner.
Kutije UNHCR-a je stavio na stolicu. Bez reči razmešta stolove po kantini. Slaže ih u jedan niz, tražeći najbolji položaj za svaki kako bi dobio nekakvu vijugavu putanju, za koju samo on zna kako treba da izgleda.
Otvara prvu kutiju i sa oprezom i nežno, obema rukama, kao da drži golubicu , polako, da slučajno ne stisne previše, i da mu ne pobegne, dok spušta na unapred određeno mesto na stolu kaže: „ Ovo je bila moja kuća“ .
Ređa oko kuće i štalu, stoku, ogradu. Zatim stričevu kuću. Očas su se sva četiri stola napunila. Tu je i škola i crkva. Na crkvi i zvonik a ispred škole košarkaški teren. I sve od papira. Neki je čist, beo, neki na kvadratiće, kako je kad imao. Izrezani prozori, samo ivice bojene flomasterom, tamo gde bi drvena okna stajala. Ivice precizno spajane, gotovo da se ne vidi gde je lepljeno a gde savijeno. Malo crvenog flomastera i kuće imaju i crep.
Crkvu je fascinantno napravio. Zvono koje se blago klati u zvoniku. Sve od papira iz svezaka. Davala mu deca, kaže a posle čuli ljudi da pravi svoje selo od papira pa mu sami donosili.
Šetamo oko stolova. Priča mi o selu. Ko je gde živeo, kako se sa bratom igrao skrivalice. I kako se kasnije isto igrao skrivalice u učionici svoje osnovne škole, gde je i udarila granata, pa od tada ne čuje na levu stranu.
Prekida nas lupa manjerki, tetkice skupljaju sudove po kantini. Otvorile sva vrata i prozore, „da vam izluftiramo malo“, kažu.
„Neće ovaj smrad napolje, džaba“ kaže sedamnaestogodišnjak, koji se pomerio sa zida samo toliko da zadigne majicu. Ožiljci od levog ramena koso na dole po celom torzu i stomaku. Rafal. Čudo da je živ. Brat i tata nisu.
Promaja se uvukla u papirno selo. Stričeva kuća ode malo napred. Jednu po jednu, stavlja u kutije humanitarne pomoći. Celo selo stane u jednu kutiju.
Sklonio je sve. Da mu slučajno promaja ne oduva selo. Kad mu je već OLUJA odnela ceo život.
Priču o ovom mladiću snimala sam 1996. Tada je imao 27 godina. Na traktorima je došao sa delom porodice i smešten je u izbeglički centar.
U tom trenutku nije znao gde mu je ostatak porodice.
Pošteno smo se isplakali kad smo seli u kombi."
(Telegraf.rs/ Izvor: tatjanavojtehovski.wordpress.com/ Foto-ilustracija)
Povezane vesti
Noćas kiša i sneg: Evo u koje delove Srbije stiže naoblačenje, a kome preti i prizemni mraz
Ubijen Ukrajinac u Slavonskom Brodu, privedene četiri osobe: "Slavili su rođendan"
Boškov sin autobusom sleteo u provaliju, otkrio u kakvom je stanju: Klizav put kriv za nesreću?
Albanka Vida se udala za Dragana s Golije i 3 meseca neprestano plakala: Naučila da psuje, a evo kako sad živi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
SRBIJA U OBRUČU OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zemlje oko nas u visokom riziku, TRAJNI INVALIDITET moguća posledica
Umro Mile Ćulibrk, legenda Beograda, takozvani "Kralj pljeskavica"
Danac
Kakva tuzna trgovina se odigrala sa nesretnim ljudima iz rsk, dok je nas "predsjednik" kockao u Beogradu, kolone traktora su isle ka Beogradu, u nepoznato, bez igdje icega. Dobro se sjecam tog dana, bio sam na zadatku u okolini Sarajeva, kao pripadnik specijalne diverzantske jedinice. Muk na vezi, pa onda informacije krecu, Banja Luka je mogla pasti, ali je unaprijed prodato sve, tako da se ne dira BL. Koliko puta su me slali da uzmemo kote, a onda nas vrate bez razloga, pa onda opet i opet, a moja braca da im je vjecna slava, ginu, pri svakom tom suludom izvrsavanju bolesnih zadataka. U meni 4 gelera, metak u donjem dijelu ledja, i vjecna tuga u bol u srcu. Nek vam je vjecna slava braco i hvala!
Podelite komentar
Strucnjakowsky
Sta zna narod koji je u ll svetskom ratu bacao zivu srpsku decu u jame,satanina tvorevina,kako su radili rako ce i zavrsiti,bog sve vidi.
Podelite komentar
Srbin
Majku im ..... ustasku!!! Srpska vojska je dobila naredbu da se povuce sa te teritorije iako smo napredovali iz dana u dan. Mogli smo ih pregaziti da se politika nije umesala opet. Istinu zna samo onaj ko je bio tamo.
Podelite komentar