14 NAJSKUPLJIH SLIKA SVIH VREMENA: Ovo je pametnije potrošen novac nego onaj na Kristijana Ronalda (FOTO)

Vrednost jednog umetničkog dela nikada nije objektivna, radi se uvek o čisto subjektivnom osećaju: kako VI na njega reagujete, šta ono u VAMA proizvodi. To su najbitnije stvari. Treba naravno imati u vidu i da je hiperrealistična umetnost pomalo obesmišljena sa pojavom fotografije, a došlo je i do zamora izrade slika na uzvišene teme iz religije, mitologije i istorije.

Preporučujemo

Zbog svega toga je kritika savremene umetnosti kao neke niže forme u odnosu na visine koje su dosegli stari majstori - bespredmetna, kao i kritika na račun onih koji su spremni da iskeširaju dvesta miliona dolara da bi došli u posed neke slike.

Ako imaju taj novac, odakle vama pravo da im određujete kako će da ga troše? Da li bi vama bilo u redu da vas neko kritikuje zbog toga što ste kupili sladoled na ulici umesto da ste taj novac dali beskućniku? Pošto je odnos isti. Ako neko želi da bude u posedu umetničkog dela kojima će svakog bogovetnog dana najapati dušu, šta se to vas tiče?

Dela gorepomenutih starih majstora, pre svega dela nastala pre 1803. godine, obično se drže u muzejima, i najčešće nisu u slobodnoj prodaji. Recimo, Leonardova "Mona Liza" koja se čuva u Luvru 1962. je godine procenjena na 100 miliona dolara što bi, uzimajući u obzir inflaciju, danas bilo 780 miliona; ali, nikada se nije našla na aukciji (i nadajmo se da nikada ni neće).

Noćni kafe, slika Vinsenta van Goga. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project

Može se reći da nova era u prodaji slika po paprenim cenama počinje 1987. godine kada je Van Gogova "Vaza sa petnaest suncokreta" prodata za 24,75 miliona funti što je danas oko 82 miliona dolara; bila je to tri puta veća izdvojena suma nego najveća do tog trenutka.

Shodno tome, pređimo odmah na stvar, uz jednu napomenu: slike su poređane na osnovu prilagođene cene u dolarima i u skladu sa inflacijom, odnosno po onome koliko danas vredi novac koji je za nju utrošen.

1. "Nafea Faa Ipoipo (Kada se udaješ?)", Pol Gogen, 1892. godina. Cena: 300 miliona. Godina prodaje: 2015. Prodavac: Švajcarski magnat Rudolf Stajhelin. Kupac: Nepoznat, ali možda država Katar.

Nafea Faa Ipoipo ili Kada se udaješ, Pol Gogen, 1892. godina. Foto: Wikimedia Commons/Beyeler Foundation

2. "Kartaši", Pol Sezan, 1892/3. godina. Cena: 272 miliona. Godina prodaje: 2011. Prodavac: Grčki brodovlasnik Jorgos Embirikos. Kupac: Država Katar.

Kartaši, Pol Sezan, 1892-3. godina. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei

3. "Broj 6 (Ljubičasta, zelena, crvena), Mark Rotko, 1951. godina. Cena: 186 miliona. Godina prodaje: 2014. Prodavac: Francuski vinar Kristijan Muiks. Kupac: Ruski tajkun Dmitrij Ribolovljev.

Javno dostupna fotografija ovog umetničkog dela nažalost ne postoji. Možete je pogledati na ovom linku.

4. "Žene iz Alžira (Verzija O)", Pablo Pikaso, 1955. godina. Cena: 179,4 miliona. Godina prodaje: 2015. Prodavac i kupac nepoznati.

Žene iz Alžira (Verzija O), Pablo Pikaso, 1955. godina. Foto: AP/Tanjug

5. "Broj 5, 1948", Džekson Polok, 1948. godina. Cena: 163,8 miliona. Godina prodaje: 2006. Prodavac: Američki magnat Dejvid Gefen. Kupac: Meksički investitor David Martinez Guzman.

Javno dostupna fotografija ovog umetničkog dela nažalost ne postoji. Možete je pogledati na ovom linku.

6. "Žena III", Vilem de Kuning, 1953. godina. Cena: 160,9 miliona. Godina prodaje: 2006. Prodavac: Američki magnat Dejvid Gefen. Kupac: Američki biznismen Stiven Koen.

Žena III, Vilem de Kuning, 1953. godina. Foto: Profimedia/AFP

7. "Portret Adele Bloh-Bauer I", Gustav Klimt, 1907. godina. Cena: 157,9 miliona. Godina prodaje: 2006. Prodavac: Amerikanka austro-jevrejskog porekla, sestričina žene sa pomenute slike, čija je porodica bila u vlasništvu nekoliko Klimtovih dela dok ih nacisti nisu oteli. Kupac: Američki biznismen Ronald Lauder za muzej "Neue Galerie New York" koji je sam osnovao.

Portret Adele Bloh-Bauer I, Gustav Klimt, 1907. godina. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei

8. "Le Rêve (San)", Pablo Pikaso, 1932. godina. Cena: 156,9 miliona. Godina prodaje: 2013. Prodavac: Američki magnat Stiven Alan Vin. Kupac: Američki biznismen Stiven Koen.

Le Reve (San), Pablo Pikaso, 1932. godina. Foto: Profimedia/AFP

9. "Portret doktora Gašea", Vinsent van Gog, 1890. godina. Cena: 148,9 miliona. Godina prodaje: 1990. Prodavac: Porodica Zigfrida Kramarskog, nemačko-američkog bankara. Kupac: Japanski poslovni čovek Saito Rjoei.

Portret doktora Gašea, Vinsent van Gog, 1890. godina. Foto: Wikimedia Commons/vangoghgallery.com

10. "Tri studije Lusijana Frojda", Fransis Bejkon, 1969. godina. Cena: 144,2 miliona. Godina prodaje: 2013. Prodavac: Nepoznat. Kupac: Bivša supruga američkog magnata Stivena Alana Vina.

Tri studije Lusijana Frojda, Fransis Bejkon, 1969. godina. Foto: Profimedia/Press Association

11. "Bal na Mulin de la Galete", Pjer Ogist Renoar, 1876. godina. Cena: 141 milion. Godina prodaje: 1990. Prodavac: Američka filantropkinja i snaja Franklina Ruzvelta, Betsi Marija Kašing. Kupac: Japanski poslovni čovek Saito Rjoei.

Bal na Mulin de la Galete, Pjer Ogist Renoar, 1876. godina. Foto: Wikimedia Commons/allart.biz

12. "Dečak sa lulom", Pablo Pikaso, 1905. godina. Cena: 130,1 milion. Godina prodaje: 2004. Prodavac: Fondacija "Grintri". Kupac. Italijanska prehrambena korporacija "Barila Grupa".

Dečak sa lulom, Pablo Pikaso, 1905. godina. Foto: Profimedia/ Corbis

13. "Salvator Mundi", verovatno Leonardo da Vinči, između 1490-1519. godine. Cena: 129,1 milion. Godina prodaje: 2013. Prodavac: Izvesni Robert Sajmon. Kupac: Ruski tajkun Dmitrij Ribolovljev.

Salvator Mundi, verovatno Leonardo da Vinči, između 1490-1519. godine. Foto: Wikimedia Commons/Shakko

14. "Krik", Edvard Munk, 1895. godina, jedna od nekoliko verzija. Cena: 123,2 miliona. Godina prodaje: 2012. Prodavac: Norveški milijarder Peter Olsen. Kupac: Američki biznismen Leon Dejvid Blek.

Krik, Edvard Munk, 1895. godina. Foto: Wikimedia Commons/sothebys.com

(O. Š.)